Iskusni košarkaš posle objave kraja karijere pričao zašto nije prihvatio Pešićev poziv, Majklu Džordanu, i o tome kako još neće napustiti teren
Ratko Varda završio je profesionalnu karijeru, ali nije se oprostio od košarke. U 38. godini, posle više od dve decenije igranja, odlučio je da se povuče, ali će i dalje biti na terenu.
"Videćemo u kojoj formi. Možda odigram u Biznis ligi za nekoga. Trebalo bi polako organizam da se smiri posle svih ovih napora, pa ako ljudi u Beogradu vide neku 'spodobu' od 'dva i po metra' da trči, da se ne iznenade", poručio je za "Večernje novosti" Varda.
U karijeri je nastupao za čak 20 klubova (Partizan, Detroit, Vašington, Olimpija, Apolon Patra, Bešiktaš, Kijev, Real Madrid, Menorka, Žalgiris, Himki, Prokom Gdinja, Olimpija, Azovmaš, Mahram Teheran, Radnički Kragujevac, Mega Vizura, Biblos, Kožuv, Sutjeska, jordanski Hekmeh), a jedan mu je najdraži.
"Pa, ja sam dete Partizana, uvek sam navijao za Partizan. Još se sećam prvih odigranih derbija. Imao sam želju da u crno-belom dresu i završim karijeru. Nažalost, to se nije desilo. ZBog Partizana nisam prešao u Zvezdu. Želeo me je Svetislav Pešić, razgovarali smo. Ali, znate kako je ovde, preveliko je rivalstvo, veće od sporta", izjavio je 213 centimetara visoki Varda.
U mlađim kategorijama nastupao je za reprezentaciju Jugoslavije, ali za seniorski tim nikada nije zaigrao.
"Jednom sam polomio jagodičnu kost, drugi put je opet bila povreda... Ali šta da se radi", dodao je centar rođen u Bosanskoj Gradiški, koji je to iskoristio pa nastupao za selekciju BiH.
"Nekako se uvek desilo kada sam u usponu, da me zaustavi neka povreda. Više ni ne mogu odmah sve da ih nabrojim. Samo me još leđa nikad nisu izdala. Ali, sve sam izdržao, jer sam uporan, uvek razmišljao o sledećem cilju, što me je vuklo napred".
Oprobao se i u NBA ligi, u ekipi Detroita, ali tamo nije imao zapaženiju ulogu, zbog čega se i nije dugo zadržao u SAD.
"Žao mi je što nisam rođen malo kasnije. Kad sam stigao u Pistonse, sačekala me je neverovatna unutrašnja linija. Najbolji evropski centar Rebrača, zatim Ben Valas, Kori Aleksander... Bilo mi je teško da sedim na klupi, a hteo sam da igram. Rano smo ostali bez oca, majka nas je 'podigla'. Bila su teška vremena devedesetih, samim tim nisam imao ni u koga poverenje, pa nisam prihvatao savete. Da mi je ova glava bila 2000. godine", kaže Varda.
Ipak, kada sve sabere, zadovoljan je učinjenim.
"Zahvalan sam Bogu na svemu, na troje predivne dece. Imao sam dugu karijeru, prošao više od pola sveta, nasmejan sam posle svega".