Svi su hteli da mu ljube ruku

"Neverovatno. Neverovatno", vikao je trener Huventuda Lolo Sainc, a piše poznati katalonski košarkaški novinar Aleks Gozalbo na 25 godina od nezaboravne trojke Aleksandra Đorđevića u Istanbulu.

"Saši Đorđeviću bilo je potrebno četiri ili pet sekundi da pređe 28 metara košarkaškog terena, odrazi se sa obe noge i, skoro čudesno, zadrži balans u vazduhu pre nego što je postigao koš kojim je Partizan pobedio Huventud u finalu Evrolige pre tačno 25 godina", dodao je u tekstu objavljenom danas, na godišnjicu nezaboravnog finala.

Nekoliko sekundi ranije, Sainc je mislio da je gotovo kada je Tomas Đofresa postigao poene na drugoj strani. Katalonac je ubacio 18 poena i bio ključna figura u timu u kom su bili i njegov brat, Rafa, kao i Đordi Viljakampa.

"U trenutku kada je Predrag Danilović bio eliminisan zbog faulova, svi su znali da će Đorđević krenuti na taj odlučujući šut. Tomas Đofresa ga je pratio tokom sprinta u Abdi Ipekči dvorani u Istanbulu, ali nije uspeo da mu ukrade loptu u ključnom trenutku. Huanma Morales došao je da mu pomogne, ali je zakasnio i niko nije mogao da spreči taj šut momka, koji će kasnije igrati i za Barselonu i za Real Madrid", pisao je Gozalbo.

"Đorđević je pogodio četvrtu trojku iz šestog pokušaja na utakmici, tačno je znao šta želi i nije ni pomišljao na dva poena i odlazak u produžetke. Tražio je trojku koja je 1992. godine i dalje bila na 6,25, rizikovao je, znao je da će imati samo jedan takav pokušaj u karijeri. Lopta je ušla i, iako je Huventud imao taj poslednji pokušaj Herolda Prislija, meč je završen pobedom Partizana".

"Svi hoće da mi ljube ruku, svi hoće da mi ljube ruku", citirao je Gozalbo navodne Đorđevićeve reči, dok su se navijači Partizana u dvorani otimali za njegov dres.