Komentator Sport kluba napravio je presek trenutne situacije na Mundobasketu. Pored naše reprezentacije, u njegovom fokusu je "traženje" Amerikanaca i uspeh Češke.
Naša reprezentacija za sada izgleda odlično. Raduje me to što se ekipa ponaša rutinski, nema prevelikog "loženja", već su svesni činjenice da još nisu igrali sa najjačim protivnicima, da je ovo sve zagrevanje, a da ono pravo tek sada dolazi. Španija je prvi protivnik po meri naše reprezentacije i tu će se najbolje videti kakav je zapravo domet Srbije.
Što se tiče same igre, ona je zaista perfektna. Kao što se videlo i u pripremnom periodu, odbrana funkcioniše odlično, dobro trčanje, dobra igra u tranziciji, dobro služi šut za tri poena, u pozicionom napadu i u tranziciji...
I ono što je meni najbitnije, vidljiva je timska igra. Naša reprezentacija je pre utakmice sa Portorikom imala najveći procenat asistiranih koševa na prvenstvu - 82 odsto, što je "bolestan" učinak. Jedan američki kolega je rekao da je Jokić precizniji kada šutira na koš, nego on kada treba da legne u svoj krevet!
Možemo da vidimo da lopta dobro ide, da su napadi fluidni, da se uvek traži ekstra pas.
Kada sam bio klinac, naše najbolje reprezentacije su uvek imale igrače poput Savića, Saše Obradovića ili Paspalja, koji su u svojim klubovima bili u stanju da daju po 30 poena, a u reprezentaciji se stave u funkciju, ne forsiraju, igraju dobro timski. To je ono što sada vidim ponovo. I Jokić i Bjelica, Bogdanović, Jović, podređeni su timskoj igri, Saša Đorđević dobro rotira sve igrače i nekako mi govor tela igrača pokazuje da je sve to super.
E, sad, treba biti oprezan, jer ćemo se od Španije sresti sa boljim odbranama, sa ekipama koje bolje trče defanzivnu tranziciju, bolje brane šut. Posle toga će biti materijala za ozbiljniju analizu, ali generalno mislim da imamo dobru situaciju i dobar put.
Od mogućih protivnika u polufinalu plaše me Litvanija i Francuska. Sa Litvancima tradicionalno imamo problema jer su visoki, jaki, nezgodni, igraju prljavo i sa njima imamo tradicionalni rivalitet. Plus Francuzi, za koje sam pre prvenstva mislio da ne mogu da napadnu zlato, ali imaju defanzivni, pa i ofanzivni potencijal da svakome naprave problem. To je ono što nam sledi pre potencijalnog duela sa Amerikancima, ako bog da u finalu.
Što se tiče SAD, jasno je da na ovom prvenstvu nemaju najjači tim. Ovaj tim je na neki način prinudno sklopljen i kada se malo analizira po linijama, oni nemaju toliko dominantne visoke igrače, čak je Greg Popovič protiv Turaka igrao sa ultra "small ball" postavama, maltene bez krilnog centra, a kamoli centra. Pokazivali su i zonske odbrane i očigledno je da još traže modus kako će sve to izgledati.
Kao što sam pominjao u prenosima, organizmi i tela američkih košarkaša nisu baždareni da u ovo doba godine uopšte igraju košarku, da ne govorim o košarci na vrhunskom nivou.
Znamo kako je bilo ranije, kada su tu bili najjači igrači - ne igraju mnogo jako na početku, a kako se bliži kraj turnira, oni zapnu i pregaze sve. Pitanje je da li će to uspeti ovi igrači, a ima nekih koji su na NBA nivou odlični, poput Kembe Vokera, Krisa Midltona, trenutno povređenog Džejsona Tejtuma i posebno Donovana Mičela. To su sve igrači koji mogu svakoga da raznesu, ali za sada još uvek ni oni ne funkcionišu.
Protiv Turaka su imali problema na zonsku odbranu, "meč ap" zonu, zonski presing i tu su malo teže organizovali napade, ali su takođe promašili mnogo otvorenih šuteva, što je možda pokazatelj upravo toga da nisu u punoj formi. Midlton je nešto pogodio, dok su neki dobri šuteri, kao Kemba Voker, pa čak i Džo Heris, mnogo promašivali. Ako ti igrači počnu da pogađaju, automatski je to druga vrsta problema, jer su oni atletski i fizički dominantni i protiv njih je potrebna zaista pametna igra, bez obzira na to koliko su oslabljeni.
Podsećam da im pored Tejtuma nedostaje Markus Smart, koji bi Popoviču doneo defanzivnu raznolikost, jer sećamo se da je u NBA plej-ofovima znao da čuva i visoke igrače poput Ala Horforda, dok je ovaj igrao u Atlanti.
Mislim da će Amerikanci igrati sve bolje kako prvenstvo bude odmicalo, ali da ovog puta može da se igra protiv njih. Ranije si znao da moraš da pružiš maksimum, ali da se ne pitaš mnogo, nego da rezultat zavisi od njih. Sada je Australija pokazala da Amerikanci mogu da se pobede, Turcima je malo falilo, ali videli smo posle u meču protiv Češke koliko ih je to i koštalo.
Česi igraju vrlo dobro i vrlo pametno. Vidi se da je Ronen Ginzburg dobro utrenirao ekipu. Šteta što im fali Jan Veseli, jer bi sa njim bili mnogo ozbiljnija ekipa. Doneo bi im vertikalni "spejsing" i još neke stvari koje bi im značajno oplemenile igru.
Njihova pobeda nad Turskom za mene nije toliko iznenađenje, jer je činjenica da su Turci bukvalno bili isceđeni utakmicom sa Amerikancima. Igrati sa Amerikancima produžetak znači da ćete ostati iscrpljeni njihovom fizikom i toga se opravdano plašio selektor Ufuk Saridža, jer njegova ekipa energetski nije bila spremna za sledeći meč. To je Česima bilo dovoljno da dobiju dodatno samopouzdanje.
Predvođeni su Tomašom Satoranskim, koji fenomenalno kreira i na zonsku odbranu i na "čoveka", sve vidi, diktira tempo utakmice, plus ima pomoć Blejka Šilba u kreaciji. Hruban, Auda, Balvin i ostali rade svoj posao i kada pogledate šta i kako Česi igraju, njihov plasman u drugu fazu jeste iznenađenje, ali ne toliko veliko.
Očekujem da će oni igrati ravnopravno i sa Brazilom i Grčkom. Možda nije realno da odu u četvrtfinale, ali nikad se ne zna. Za sada je bilo pravo uživanje pratiti ih, posebno u utakmici protiv Turske.