"Ja sam samo iskoristio prednost koju sam imao", govorio je Ferandiz o akciji zbog koje je FIBA za 24 sata promenila pravila košarkaške igra za sva vremena.
![Špansku [podvalu] ni kamere nisu prepoznale: Tajm-aut koji je promenio košarku zauvek!](https://static.mondo.ba/Picture/413968/jpeg/ferandiz-autokos?ts=2020-08-10T20:06:49 "Špansku [podvalu] ni kamere nisu prepoznale: Tajm-aut koji je promenio košarku zauvek!")
Dva od ukupno 51 poena Damijena Lilarda u pobedi Portlanda nad Filadelfijom postigao je njegov rival, Tobajas Heris.
Poeni su priznati, jer nije postojala nikakva namera kod krila Siksersa da to učini, a pripisani su maestralnom beku Blejzersa, jer se - prema NBA pravilima igre - nalazio najbliže strelcu ovog autokoša.
Lilard bi dobio dva poena i da se ova situacija dogodila na utakmici igranoj po FIBA pravilima, ali ne zato što je bio prvi do Herisa, već zato što je kapiten ekipe koja se nalazila u napadu.
Amerikanci i ostatak košarkaške planete slažu se oko još jedne stvari - nije moguće postići "trojku" ubacivanjem lopte u svoj koš, bez obzira na to gde se nalazio igrač kada mu je to pošlo za rukom. Ako važi, autokoš vredi dva poena.
Međutim, da su se "Dejm" i "Tobi" ovako "spetljali" kao studenti u duelu svojih univerziteta, Veber Stejt bi i dalje dobio dva poena na semaforu, ali bi Lilard završio meč sa 49. Prema NCAA pravilima nijednom igraču ne računaju se poeni kada protivnički tim nehotice probaci loptu kroz svoj obruč, već se oni navedu u napomeni u zapisniku.
Nismo slučajno upotrebili izraz nehotice, jer se u suprotnom - kada igrač očiglednom namerom postigne koš na svojoj, tj. "pogrešnoj" strani terena - ove tri verzije košarkaških pravila slažu "u slovo". Akcija se prekida, poeni poništavaju, a posed dodeljuje protivničkom timu uz novih 14 sekundi za napad.
Ova pravila nisu postojala oduvek, naravno, već su uvedena posle burnih događaja i gorkih iskustava u prošlosti, ali čak ni danas, ovako jasno napisana i sveobuhvatna, nisu otklonila svaku dilemu koja nastaje probacivanjem lopte kroz svoj obruč.
Recimo, na osnovu čega sudije procenjuju da li je koš postignut nehotice, kada se igrač sa polovine terena zaleti na pogrešnu stranu i lagano položi iz dvokoraka? Tada sve, osim ličnog utiska o tome da se igrač zbunio i pobrkao strane, govori o nameri da se postigne pogodak na toj polovini igrališta.
Takav slučaj dogodio se na utakmici školskih timova Huga i Milvuda, a dogodio bi se i u velikom finalu NBA lige da Lebron Džejms nije na vreme zaustavio Džej-Ar Smita i pokazao mu na koju stranu napadač Klivlend.
Još bi teže bilo proceniti da li je Gerlon Grin, brat poznatog NBA košarkaša Džeralda Grina, sa namerom ili iz potpunog gubitka svesti o prostoru i vremenu, prikucao loptu u svoj obruč posle penala koji je izvodio Lukas Gerc.
Ovaj bizaran trenutak odigrao se u decembru 2015, na utakmici Bundeslige između Braunšvajga i Tubingena, pri rezultatu 81:79 i na svega 0,4 sekunde do kraja. Utoliko, Grinova "žuta minuta" nije promenila mnogo toga, osim što je kapiten domaćih i bivši košarkaša Radničkog iz Kragujevca, Kajl Vizer, dobio dva gratis poena za statistiku.
Kada je video šta je Grin uradio, jedan od trojice sudija se okrenuo prema zapisničkom stolu i pokazao da se dopišu dva poena domaćinu, koji je tako dobio sa četiri razlike, ali se posle meča ispostavilo da je trebalo poništiti Grinov autokoš i dodeliti loptu Braunšvajgu sa strane.
Zašto?
Nakon što je završio na svim sportskim portalima sveta, Grin je ispričao da je svesno prikucao u svoj obruč, znajući da će Gerc namerno promašiti drugo bacanje, "jer je želeo svom timu da obezbedi poslednju šansu za produžetak".
Za to bi bila potrebna trojka iz odbojke, na dodavanje direktno iz auta sa druge strane terena i uz obavezan faul pri šutu, što realno spada u domen teorije, ali je zato praksa dokazala da - kao što smo rekli - pravilo do danas nije odgovorilo na sva pitanja.
Jedino pitanje koje se moglo postaviti tog 18. januara 1962. u Varezeu, dok su košarkaši Reala po dogovoru sprintali ka svlačionici, a egzaltirani navijači na tribinama tek po reakciji svojih igrača shvatili da su nasamareni i da slave podvalu nad podvalama, glasilo je ovako - "da li je potez Pedra Ferandiza bio moralan i džentlmenski?"
Zabranjen nije sigurno, neki će reći da je bio genijalan, ali je svakako zauvek promenio igru pod obručima i ostao upamćen u istoriji košarke kao "poslednji autokoš".
Akcija koju je trener Reala pozvao na tajm-autu, pri nerešenom rezultatu na dve sekunde do kraja prve utakmice osmine finala Kupa šampiona, predstavljala je takvu avangardu u svetu košarke da nijedna kamera u dvorani nije uspela da je zabeleži, pa samim tim nije ni prikazana u direktnom TV prenosu.
"Kada je tajm-aut završen, košarkaši Ignisa postavili su se u odbranu na svojoj polovini i kamere su bile usmerene ka njijhovom delu terena, jer su svi očekivali da ćemo tu ubaciti loptu, tako da kamermani nisu ni primetili šta se dogodilo zapravo. Da komentatornije prepričao rečima, TV publika ne bi znala kako se završila utakmica", govorio je član španske "Kuće slavih" i jedan od "50 najvećih tenera u istoriji Evrolige".
Zapravo, nije prikazana nikada, jer ne postoji video zapis poslednjeg "napada" na utakmici, ali je vest o tome šta su Hoze Luis i Lorenco Alosen uradili prvaku Italije, dovela do toga da FIBA već narednog dana, na hitnom zasedanju, izmeni propozicije i uvede pravilo o kom smo pisali.
U Kupu šampiona tih godina igrale su se eliminacije od prve runde, odlučivao je ukupan rezultat posle dve utakmice, ali su uprkos tome produžeci bili obavezni u slučaju nerešenog rezultata na kraju prvog meča.
Prvak Italije nije delovao kao tim koji može da pobedi te večeri, uprkos izostanku povređene zvezde španskog tima, Vejna Hajtauvera, ali su stvari u krcatoj palati "25. april" počele naglo da se menjaju kada se dva minuta pre kraja, pri rezultatu 70:80, publika glasno uključila i podigla crveno-bele.
Za poslednjih 27 sekundi igre, Real je ostao bez polovine vođstva, ekipa bez Stenlija Morisona i Karlosa Seviljana zbog povreda, Emilijano Rodrigez i Lolo Sains bez prava na faul zbog četiri lične, a trener Ferandiz bez razloga da veruje da bi mu produžetak doneo bilo šta dobro te noći na severu Italije.
Sa pet poena u nizu po povratku ekipa na parket, mađarski šuter Tot poravnao je rezultat i otklonio svaku dilemu kod Ferandiza oko akcije koju će pozvati na tajm-autu, a to što je imao svega dve sekunde na raspolaganju predstavljalo je prednost za njegov tim - tada i verovatno nikada više.
Enriko Garbozi odradio je sve kako treba da uvede meč u produžetak, postavio bekove na polovinu terena, krila i centre povukao pred koš i rekao momcima da ne prave prekršaj, jer je očajnički šut Reala za pobedu upravo ono što očekuje da vidi. Video je ono što niko nije očekiivao, a najmanje tandem kamermana iz poslednjeg reda tribina.
"Prvi koji je shvatio šta se upravo dogodilo je bio Tot", pričao je Ferandiz mnogo godina kasnije u razgovoru sa našim uglednim sportskim novinarom i publicistom, Vladom Stankovićem.
Pošto snimak ne postoji, opisao mu je kako su trojica igrača zauzela poziciju kao da će jurnuti na koš Ignisa, nakon čega je Luis nonšalantno dodao loptu Alosenu, a visoki centar neometano ubacio zicer u svoj koš i krenuo u beg sa ostalima.
"Počeo je da skače po terenu i viče. Tek su tada navijači, koji su u prvi mah 'eksplodirali' od radosti zbog naše 'greške', ukapirali šta se događa. Prolomili su se prvi zvižduci, potom je buka bila sve glasnija i sećam se da je trajalo dosta dugo. Znali smo da će tako biti, pa je deo dogovora na tajm-autu bio da ekipa odmah posle koša otrči u svlačionicu. Tamo smo bili zatvoreni dugo, na kraju smo u pratnji policije napustili halu", prisećao se, jednako ponosan na svoju odluku, kao što je bio 7. februara iste godine, posle ubedljive pobede nad Italijanima u Madridu od 83:62.
"Dugo mi se ta ideja vrtela u glavi, ali samo kao teoretska mogućnost. Zanimljivo, prvi put sam igračima to pomenuo baš na dan utakmice, kada smo doputovali već u Italiju. Razgovarali smo o toj temi na sastanku pred meč, ali ni tada niko nije pomišljao da ćemo je, zapravo, primeniti iste večeri na utakmici", govorio je sada već 91-godišnjak, koji je u tri mandata na klupi Reala od 1959. do 1975. osvojio četiri titule šampiona Evrope. Ne i te 1962.
Njegov tim stigao do finala preko Legije iz Varšave i Olimpije iz Ljubljanje, ali u Ženevi doživeo poraz od Dinama iz Tbilisija - pete uzastopne ekipe iz Sovjetskog Saveza sa titulom prvaka Evrope.
"Samo sam iskoristio prednost koju su mi pružala pravila u tom trenutku. Najiskrenije, mislim da sam učinio veliku uslugu košarci, jer je FIBA odmah posle događaja u Varezeu promenila pravila i zapretila izbacivanjem iz takmičenja svakome ko postigne autokoš sa namerom", slegao je ramenima Pedro Ferandiz.