Posle SRJ, SCG, prvi put je Srbija igrala finale Svetske lige, međutim, ni pod tim nazivom nije uspela da osvoji zlato. Bolji je bio tim SAD - 1:3.
Odbojkaši SAD "iskopali" su zlato u Dvorani "Marakanazinjo" u Rio De Žaneiru - 3:1 (26:24, 23:25, 25:23, 25:22). To im je prvo, u prvom finalu 19. izdanja SL.
Da je neko ponudio našem sastavu srebrnu medalju pre puta na Final 6 u Brazil, verovatno bi većina to i prihvatila, ali ostaje žal za prvim zlatom, upravo iz razloga što je naš tim do finalnog meča igrao atomsku odbojku, u kojoj su između ostalih "poginuli" i Amerikanci na otvaranju turnira sa 3:0.
Možda je i taj rezultat bio zamka u koju su iskusni "jenkiji" uhvatili mladi Kolakovićev tim. Slično se dogodilo i u meču za treće mesto, kada je Rusija pobedila Brazil sa 3:1, iako ih je isti tim pobedio sa 3:0 na otvaranju turnira.
Ovo je treća srebrna medalja u SL za reprezentacije različitih imena, u kojima su nastupali srpski odbojkaši (SRJ, SCG, Srbija).
Ipak, posle svega viđenog u četiri meča u Rio De Žaneiru (tri pobede i poraz), moramo biti zadovoljni pred početak Olimpijskih igara u Pekingu, gde niko sebe neće moći da smatra izrazitim favoritima protiv Grbića, Miljkovića, Gerića i ostalih mladića u timu Igora Kolakovića.
Na početku meča naši su bili izrazito nervozni, naročito primači Nikić i Janić. Videlo se da u ovom mladom timu samo Grbić i Miljković ne prezaju od finalnih utakmica, jedini ih imaju "mali milion". To je iskusni američki tim iskoristio i poveo sa 6:2.
Upitao je tada selektor "orlove" - šta vam je!? Trgao ih je i na prvi tehnički tajm-aut otišli smo sa poenom prednosti. Do drugog, imali smo četiri - 16:12, a onda došli i na dva poena od osvajanja prvog seta - 23:21.
Kada se činilo da ćemo osvojiti i četvrti set protiv tima SAD u nekoliko dana, izgubili smo prvi set na turniru! Od 21:23, Ameri su očas posla, pre svega dobrim servisima i blokom, došli do 24:23. Iskoristili su, međutim, drugu - 26:24 posle 27 minuta velikih oscilacija u igri našeg tima.
Drugi set bio je "egal" do prvog tehničkog tajm-auta (7:8), posle čega je usledio period loše igre Srbije. Kolaković je tada promenio primače Nikića i Janića, pokušao sa Kovačevićem i Bojovićem, ali su Amerikanci svejedno došli do velike prednosti do drugog tehničkog - 12:16.
Bez dobrog prijema, bez servisa Bjelice i njegovih blokova sa Podraščaninom u paru, ostajali smo u igri samo i isklučivo zahvaljujući rutinskim akcijama Grbića i Miljkovića. Ivan Grozni je do rezultata 18:18 u drugom setu ostvario 18 poena, a ostatak našeg tima 13!?
To nam se, UMALO, osvetilo u finišu trećeg seta, jer našim protivnicima nije trebalo mnogo da shvate gde bi trebalo da postavljaju blok. Servis im je i dalje sjajno funkcionisao i to je utišalo, do tog trenutka gromoglasnu brazilsku publiku, koja je svaki potez Amerikanaca pratila sa "uuuu", a svaki naš poen slavila, kao da igramo u žuto-zelenim dresovima.
Ni DJ u dvorani, koji je non-stop vrteo refren Luisove pesme "Slike u oku", nije uspeo da pokrene naš tim, koji je delovao prilično mlako, tiho, neenergično... Ni senka ekipe, koja je igrom kao u transu pobedila Rusiju dan ranije sa 3:0 u polufinalu.
Municije je ostalo samo u oružju Ivana Miljkovića, ali je pri rezultatu 21:23 za naše rivale, u nedostatku napada, proradila odbrana. Blokom smo dobili izgubljeno, na način na koji smo izgubili dobijeno pola sata pre toga - 25:23 za 1:1 u setovima!
I DJ je to znao da proslavi - pustio je kafanski hit Tome Zdravkovića "Navik`o sam ja na noćni život, danju spavam a ludujem noću, od mene je i Bog dig`o ruke, baš me briga živim kako hoću", a nadovezao se sa Rolingstonsima i "Satisfaction".
Dok su se Brazilci pitali šta slušaju, počeo je treći set, u kojem je zaigrala opet startna postava: Grbić, Miljković, Bjelica, Podraščanin, Janić, Nikić i libero Samardžić.
Opet su Amerikanci bili žustriji, jači "na lopti" kada se šetala po mreži i zaradili rano vođstvo od 5:2, odnosno 5:8 do prvog tehničkog tajm-auta. Zbog čega, nije poznato, ali "jenkiji" su delovali motivisanije i staloženije od naših momaka...
Kada je Grbić dobio podršku ostalih napadača, preuzeli smo inicijativu u igri, proradio je blok, usled čega smo došli do obećavajućih 20:18. I, kao i u prvom setu, usledila je serija protivnika od 6:1, za 24:23. Prvu set loptu Amerikanci su iskoristili tako što je smeč bukvalno dokačio vrh prsta Marka Podraščanina u bloku.
Lopta bi i bez toga završila u autu, ali se sve odigralo tik ispred nosa glavnog sudije, kojem taj detalj nije promakao - 23:25 za 1:2.
Četvrti set počeo je gromovima Ivana Miljkovića, što iz igre, što iz servisa za 5:2. Vodili smo i sa 11:7, 15:11 i PONOVO kobnih 20:18... Deja-vu! Servis, servis, blok, blok Amerikanaca i prva meč lopta pri rezultatu 24:22.
Upravo je taj poen najproblematičniji na meču, jer je lopta od našeg bloka munjevito pala u "metar" protivnika. Sudija i Amerikanci su strasno pokazali da je aut, dok je usporeni snimak potvrdio da je lopta pala na liniju.
U odbojci ne postoji provera sudijske odluke na usporenom snimku, kao u američkom fudbalu, tako da su reprezentativci SAD dobili meč loptu. Odmah su je i iskoristili, uz srećnu okolnost, odnosno servis od vrh mreže Stenlija, koji je poremetio naš prijem, tako da je napad bio potpuno neadekvatan - 1:3...
Sat i 54 minuta trajao je meč u Riju, u kojem je za pobedu nedostajao ozbiljniji učinak ostatka tima. Grbić i Miljković ovog puta nisu mogli sami. Na kraju podatak, da je Ivan Miljković završio meč sa 28 poena, dok su svi ostali sakupili - 41.
(www.mtsmondo.com)