"Kako i da mi ne bude podstrek kad je držao medalju odmah pored piletine dok smo jeli. Gledam je i mislim na moj meč", rekao je Novak.
Kakav dan, taj 16. avgust 2008. godine. Prvo Milorad Čavić, a onda i Novak Đoković. Drugu medalju zemlji, a prvu u život, Đoković je proslavio u Olimpijskom selu.
Odmah posle pobede nad Džejmsom Blejkom, naš as je otrčao do srpskih navijača i sportista koji su u tom trenutku već bili van tribina Centralnog terena, a koji su ga bodrili tokom čitavog meča.
"Zdravo Srbijo, evo ti još jedne medalje", pozdravio je Nole okupljene uz gromoglasni apaluz i poljupce.
Đoković je zatim priznao da mu je Čavićeva medalja bila veliki podstrek.
"Kako i da mi ne bude podstrek kad ju je držao odmah pored piletine danas dok smo jeli. Gledam je i mislim na moj meč. Hvala Čaviću što me je obradovao. Jeste bronza, ali mislim da je zlatna kao i njegovo srebro", rekao je Novak.
Novak ne krije da je Olimpijada specijalno takmičenje.
"Ovo je šok za organizam, ali izdržali smo svi. Srećan sam, jer sam obradovao Srbiju na najdirektniji način. Malo sam spavao u poslednjih nekoliko dana, ali sada sam sve zaboravio. Pamtiću sve što mi se ovde desilo dok sam živ", kaže Đoković.
Telefon još nije uzeo u ruke, ali na njemu već stoje propušteni pozivi brata, oca i strica.
"Znam da je cela Srbija bila uz mene i nadam se da sam je obradovao", kaže Novak.
Da li vam je bilo teško da zaboravite onakav poraz od Nadala?
"Mislio sam na to dok nisam video Blejka prekoputa mene. Posle toga sve je zaboravljeno i zanimala me je samo pobeda", otkrio je bronznani srpski olimpijac odmah posle meča.
Malo posle, Novak je sredio emocije i pojavio se na konferenciji za medije.
"Jako sam uzbuđen, zadovoljan, presrećan. Sve najbolje emocije imam u sebi. Verovatno još nisam svestan uspeha, a bilo koja medalja na Olimpijskim igrama u Pekingu zaista jeste veliki uspeh".
Onda je dodao:
"Činjenica da su ovde najbolji sportisti sveta dovoljno govori kakva je konkurencija. Nikada se ne zna na Olimpijadi, mnogi favoriti nisu stigli do polufinala...Jako sam ponosan, posebno zato što sam čuo da su i u Srbiji svi ovo preživljavali emotivno kao i ja ".
O meču sa Nadalom:
"Teško sam podneo jučerašnji poraz, bilo je mnogo očekivanja posle i žala. Znao sam da sam bio jako blizu pobede. Posle nisam mogao da se suzdržim, dosta je bilo pritiska, nervoze, želje za pobedom.
Sreća nije bila na mojoj strani. Danas me je Bog pogledao".
Suze posle meča pomogle su mu da se isprazni...
"Morao da smongem snage, sam sebe da ubedim da moram uzdignute glave da izađem danas na teren i dam sve od sebe da osvojim medalju. Nikada pre nisam bio u situaciji da posle poraza imam šansu da pobedom osvojim priznanje. To je bila novina za mene i iskreno sam srećan što sam uspeo u tome".
Na veliku žalost i Novaka i ljudi u Srbiji, dočeka neće biti. Bar do njegovog (nadamo se trijumfalnog) povratka iz Njujorka.
"Nadam se da me ljudi meće zaboraviti, možda posle US Opena budemo imali dva razloga za slavlje".
Dok vi ovo čitate, Đoković, Čavić i ostali slave uz poneko pivo, verovatno.
"Biće mi jako drago da zajedno proslavimo medalje. Videli smo se posle njegove medalje i zaista mi je drago zbog njega. I sam mi je rekao da u poslednjih par dana nije spavao ni sedam sati što dovoljno govori o emocijama, stresu i nervozi pred nastup".
"Ali, težak rad se isplatio i njemu i meni i sada nam predstoje dani odmora i slavlja. On će ih doduše imati više, jer ja moram odmah u Njujork", poručuje Đoković...
(agencije/MONDO)