Srpska Dejvis kup reprezentacija uspešno je okončala misiju u Bratislavi - opstanak u Svetskoj grupi. Sada sledi napad na "salataru".
Posle 3:0 u subotu i obezbedjenog opstanka u Svetskoj grupi Dejvis kupa za 2009. godinu, nikome ovde u Bratislavi nije bilo do tenisa, ako se ne računa nekih 300 navijača koji su se po kiši okupili u nedelju, trećeg dana, u "Simabak Areni".
Viktor Troicki je preslišao najboljeg slovačkog tenisera Lukasa Lacka u prvom meču dana, četvrtom ukupno i sa 2:0 popeo rezltat na više nego ubedljivih 4:0 u mečevima. Kada se to dogodilo, stručni štab srpske Dejvis kup reprezentacije tražio je predaju bez borbe kod organizatora, što je zahtevalo da se Janko Tipsarević i Nenad Zimonjić pojave pred lekarskom komisijom ITF.
"Igrači su isrpljeni. Janko dugo nije igrao i umoran je, tako da smo doneli odluku da igra Nenad, ali nije bio spreman i imao je problem sa ledjima", objašnjava "predaju" Obradović pri rezultatu 4:0.
"Ako ove uradite lekarski pregled, morate i sledeće nedelje na turniru da pred lekarima dokažete da ste spremni. Nenad sledeće nedelje ne igra nikakav turnir, a ni Janko, tako da je situacija čista i nema šansi da budemo kažnjeni zbog odustajanja", pojasnio je Obradović.
Kada je ustanovljeno da su povredjeni, redari su počeli da rasklapaju tribine, a onih 300 navijača da nezadovoljno napušta dvoranu u kojoj je Srbija najubedljivije pobedila Slovačku u Dejvis kupu od kada ta zemlja nastupa samostalno, a bilo je to 1994. godine.
Zavesa je spuštena i sada Novak Djoković, Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić čekaju utorak kada će biti održan žreb za prvo kolo Svetske grupe 2009. godine. Rivali mogu da budu mnoge moćne reprezentacije, ali samouvereni srpski teniseri imaju samo jednu želju - da budu domaćini u "Areni", gde su uvereni da mogu da sruše i najveće svetske DK sile: Španiju, Rusiju, Argentinu, SAD, Švajcarsku…
"Bilo bi lepo da igramo kod kuće u prvom kolu. Ima jakih protivnika u Svetskoj grupi, pa makar u prvom kolu da imamo lakši posao. Imamo kvalitetnu ekipu i možemo daleko da doguramo, bez obzira na ime protivnika", rekao je Troicki posle svoje pobede u singlu, a malo pre "predaje" našeg tima.
I ne samo to. Bio bi to spektakl o kome bi Srbija pričala mesecima…
Kada se uporedi meč u Moskvi u februaru ove godine, kada su ova ista četiri igrača, osujećena povredama (Tipsarević) i virusima (Djoković i Zimonjić) bila na nekoliko poena od toga da eliminišu tada zvanične šampione Ruse, ovde u Bratislavi nije bilo velikih problema sa povredama, pa nije bilo ni problema na terenu, iako protivnik nije bio toliko snažan kao prvi.
"Uspeli smo da trijumfujemo, iako je bilo gusto. Naročito u Jankovom singlu u petak i dublu dan kasnije", kaže Troicki.
Ali, drugo nešto važnije je od rezultata 4:1.
To je atmosfera medju najboljim srpskim teniserima, o kojoj se dugo već piše u negativnom kontekstu.
Svako ko je bio u Bratislavi i sretao Djokovića, Tipsarevića, Troickog i Zimonjića što u hotelu, što u hodnicima, na treninzima, konferencijama za medije, ulici… mogao je da se uveri da su četvorica igrača na koje računaju Obradović i Pilić odlični prijatelji i najglasnija podrška u trenucima kada su jedan ili dvojica njih na terenu u majci sa grbom Srbije.
Deluje ponekad da su previše opušteni van terena, ali kada izadju na servis liniju nikada ne nedostaje požrtvovanja.
U Moskvi je najbolji primer bio Novak Djoković, iako je na kraju predao meč Nikolaju Davidenku, što je bio odlučujući poen za Ruse.
U Bratislavi, najočigledniji bio je primer Janka Tipsarevića, koji praktično od početka avgusta nije odigrao ceo meč, zbog povrede zgloba desne noge. U petak, kao drugi reket, igrao je protiv najboljeg igrača Slovačke Lacka, gubio sa 2:0 i na kraju pobedio sa 3:2 i doneo ubedljivo vodjstvo timu uoči dublova u subotu.
Meč je trajao skoro četiri i po sata, a Janko posle toga nije mogao da stoji na nogama.
"Nisam razmišljao o tome da li ću imati snage kada sam gubio sa 2:0. Samo sam slušao savete koje su mi davali selektor Obradović i Zimonjić. Pokušavao sam da se vratim u meč", opisao je Janko trenutak preokreta.
Ako ima nečeg negativnog u poslednjem nastupu Srbije u Dejvis kupu, onda je to pomalo nespretno izvedeno pozivanje, a zatim odjavljivanje Borisa Pašanskog. Prvobitno, Tipsrevićevi lekari saopštili su stručnom štabu da on nije u stanju da igra protiv Slovačke, tako da je Obradović hitno pozvao Pašanskog.
Ovaj se, naravno, odazvao i doputovao u Bratislavu, ostavljajući lične planove po strani.
Kada je Pašanski uveliko trenirao sa ostalima, situacija oko Jankove povrede se popravila i on je dobio zeleno svetlo da igra u Bratislavi, tako da ga je Obradović pozvao naknadno da dodje.
Da li je trebalo ili ne, odnosno kako je to trebalo izvesti, najbolje znaju u TSS, ali epilog je taj da je Pašanski nezadovoljan otputovao iz prestonice Slovačke. Pitanje je kako će on reagovati na Obradovićev poziv u budućnosti, bilo da on dolazi kao posledica povrede nekog iz standardne četvorke, bilo da bude pozvan kao standardni član tima.
No, Slovaci nikako nisu bili "mačji kašalj", a ulog je bio preveliki da bi se Obradović odrekao usluge drugog najboljeg tenisera, tako da bi trebalo razumeti obe strane.
Jer, krajnji cilj (i mogućnosti) ove generacije svakako je bar finale, ako ne i osvajanje Dejvis kupa in a putu ka ostvarenju tog cilja nema mesta sujeti i nezadovoljstvu.
"Narednih godina bićemo jedan od najozbiljnijih pretendenata za osvajanje Dejvis kupa", poručuje Obradović.
Slika iz Bratislave mnogo je jasnija i vedrijih boja od one iz Moskve.
Sada još samo sreća da nam se osmehne i podari nam novo "ludilo" u Areni 2009. godine.
(Nikola Janković, MONDO)