Trener prvog tima crveno-belih skeptičan u vezi sa funkiconisanjem kluba i u sezoni 2014/15. "Iskreno, ne znam kako dalje", konstatovao je.
Posle još jedne takmičarske godine prožete borbom sa dugovanjima prema bivšim igračima, promenama tima i apelima za pomoć, trener prvog tima Nenad Peruničić sabirao je utiske i govorio o budućnosti.
U intervjuu za portal mojacrvenazvezda.net, on je rekao da je rezultatski očekivao više, a da još ne zna kako će i da li će biti sklopljena finansijska konstrukcija nove sezone. Uoči tek završene, klub je bio pred gašenjem.
Tokom godine, Peruničićev tim trpeo je velike kadrovske promene. Za vreme zimske pauze ekipa je pojačana sa čak devetoricom novih igrača, a prethodni nosioci igre su u tom periodu napustili klub, iz različitih razloga.
Tokom sezone 2013/14, dres Crvene zvezde nosila su 32 igrača!
Peruničićev tim propustio je šansu i da osvoji trofej u Kupu, jer je u finalu poražen od Železničara u niškoj hali "Čair". U plej-ofu je i teoretski ostao bez šanse u borbi za titulu porazom od Metaloplastike u Šapcu, krajem aprila. Najbolji strelac tima bio je kapiten Milan Pavlov, sa 48 golova.
"Iskreno, očekivao sam više. Ne znam da li je to realno. Ušli smo sa većim ambicijama i novim igračima. Pripremni period je pokazivao da smo mogli više da uradimo. Međutim, tu su stari problemi. Ograničili smo plate, ali ni to nije bilo dovoljno da se finansijski stabilizujemo. Druga stvar, imali smo bolnicu od samog početka, igrači su se povređivali u najgorim trenucima. Od početka sezone smo bili nekompletni. Trudili smo se da damo maksimum. Nismo tok uradili na svim utakmicama i to nas je koštalo. Kada se pogleda bodovni saldo, mogli smo biti među prve dve ekipe", izjavio je Peruničić za portal mojacrvenazvezda.net.
Upitan za igru svog tima u važnim utakmicama, ocenio je da je problem našeg mentaliteta da se "biraju" utakmice, slabiji i jači protivnici i da i iz toga proizilaze oscilacije. Prema sopstvenom priznanju, to ne može da razume.
"Snosim odgovornost, morao sam naći način da brže uklopim nove igrače. Uspeli smo to tek pred kraj, ali nedovoljno da osvojimo trofej", objasnio je.
Peruničić je konstatovao da u pojedinim utakmicama (na primer, u porazu od Metaloplastike, u kojem je Zvezda na poluvremenu vodila šest golova) bio neujednačen sudijski kriterijum, ali i istakao da ne traži alibi, da je sebi najveći kritičar i da je lošim rezultatima u plej-ofu uzrok bila i loša forma.
"Jednostavno, finala se igraju glavom. Mi to nismo uradili, iako sam upozoravao da se takve utakmice igraju preko limita, ali hladne glave. Taj trofej bi podigao klub posle svih ovih teških godina. Krivica je moja. Mogao sam da promenim neke stvari... naboj mi je odvukao pažnju".
Kako dalje?
"Ne možemo svake godine da krećemo od minusa. Iskreno, ne znam kako dalje. Mnogi su kod nas napredovali, pa su se posle ogrešili. Ne mogu da vrate Zvezdi koliko im je dala, ali to ne shvataju. Ovde su na oku svima, samo što nisu svesni toga. Uprkos svemu, ova godina je donekle bila uspešna. Bar smo se vratili na vrh. Živim za trofeje i sa te strane sam razočaran. Realno gledano, nepodnošljivo je ovako raditi".
"Ono što je najvažnije, sigurne finansije, to kod nas ne postoji. Nemamo sponzore na duži period. Pitanje je koliko ću ja imati snage. I ja i svi ovi ljudi koji su lojalni klubu. Tražimo samo zdravo funkcionisanje".
Peruničić je istakao da će rad sa mlađim kategorijama i insistiranje na formiranju igrača biti prioritet u Zvezdi. Hoće li i on učestvovati u svemu tome? Trenutno je neizvesno.
Čudno je što za rukometni klub nema toliko interesovanje. Jer, rezultati u poslednjih 15 godina nisu tako loši. U Beogradu nemamo podršku, ali imamo širom Srbije. Puno nam je srce kad dođu navijači. Posle finala Kupa dočekali su igrače kao da su pobednici. To ostaje u srcu, taj iskreni odnos. Opet se vraćam na to, ali u finalu smo dali sve od sebe, a navijači su to i videli".
"Teško pitanje. Nemam više snage za ovakve stvari. Nemamo ni predsednika, ni skupštinu... Nisam optimista. Uz svo poštovanje i ljubav prema Zvezdi, ispraznio sam se. Imam porodicu kojoj moram da se posvetim. Ako se stvari ne promene, ne dođu u neku normalu... Ako neko želi da se sklonim, neka kaže, ja klubu želim samo najbolje. Nije bitan pojedinac, nego veličina kluba. Ako se nešto ne promeni, moraću da dignem ruke.
Na kraju razgovora, nekadašnji rukometni as objasnio je da se naslušao obećanja o pomoći i da su se sva ispostavila lažnim
"Svi su pričali da će pomoći, ali sve je ostalo na tome. Veliki je uspeh što smo uopšte opstali. Ali, nedovoljno da bi klub ozdravio. Niko od bivših igrača mi se nije javio. Ko je koliko mogao - davao je. Više nema", objasnio je.