U Univerzitetskom selu je bio požar, bilo je slučajeva novog gripa, a u srijedu se "spustilo nebo" nad Beogradom.
Rukovodilac Univerzitetskog sela Ranko Tepavčević, inače brat srpskog plivača Mladena, u šali komentariše: "Ostala je još samo najezda skakavaca!".
"Selom već kruži vic da bi Titanik opstao da je bio na Univerzijadi u Beogradu", dodaje on.
Organizatori Univerzijade, zaista, suočili su se sa nezapamćenim vremenom u Beogradu - preko dana sunce, ali i vlaga, popodne kijamet. I tako danima unazad. Neka takmičenja i utakmice su odložena, ali i pored toga, za sada, sve ide po planu.
Život u Univerzitetskom selu ostaće mnogim sportistima i volonterima u vječnom sjećanju. Jednima se sviđa atmosfera, drugima srski jezik, trećima srpske djevojke...
Što se tiče hrane, dnevno se isporuči 30.000 obroka, ali ima i onih probirljvih kojima nisu dovoljni ni specijaliteti čak pet kuhinja (srpske, mediteranske, italijanske, kineske i vegetarijanske), pa pohrle u Mekdonalds.
Hrvatice bi sve dale za jedan dobar burek i ćevape.
"Jela u kantini su jednolična - pirinač, grašak, šargarepa. Tjestenine, banane i pomorandže, e to valja. Pitala sam se što nema ćevapa, a i jedan burek bi mi dobro 'legao'. Baš smo obilazile kolonu da nađemo pekaru sa dobrim burekom", kaže hrvatska atletičarka Maja Golub.
Pojedini takmičarima iz egzotičnih krajeva nikako ne mogu da se naviknu na srpsku kuhinju. Dok je jednima pirinač nedovoljno skuvan, drugi kažu da je srpska kuhinja ukusna, ali previše masna.
Meksikanci se žale da im ukus hrane nije dovoljno ljut, tačnije da je "neutralan", imaju primjedbe i na ukus salata, a sportisti iz Bocvane voljeli bi da ima više sirove hrane, povrća i krompira.
Šta li bi tek rekli za sarme!?
(MONDO)