Novinar Vladimir Maksa za MONDO iznosi svoje impresije iz Danske sa turnira "Generacija rukometa".
Rukomet u najlepšem obliku možemo videti na takmičenjima mlađih kategorija. Ne na onima gde tate i mame roditeljske neispunjene ambicije žele da ostvare preko svoje dece, gde vide, na kraju krajeva, i rešenje svojih finansijskih problema, već na turnirima gde mladi rukometaši, neopterećeni, mogu pokazati sve što su naučili od svojih trenera.
Gde mogu upoznati nove drugare iz različitih krajeva sveta i odmeriti sa njima rukometno znanje. Gde mogu videti nove gradove i kulture. Takvi događaji mogu biti presudni za nastavak njihove karijere, tu se može roditi ona prava iskrena ljubav prema ovom lepom sportu.
Pravi primer jednog takvog mesta koje bi budući igrači trebali da posete, kao i njihovi treneri, koji nisu izuzetak u svemu što je gore navedeno, je turnir "Generacija rukometa", koji vredni rukometni radnici organizuju u Viborgu (Danska), možda i najrukometnijem gradu na svetu.
Idejni tvorac ovoga događaja je Peter Kasoe. Dugo vremena bio je na čelu rukmetne mašinerije zvane RK Viborg. Pregršt trofeja osvojeno je pod njegovim rukovodstvom, a kruna svega su tri titule prvaka Evrope u konkurenciji dama.
Trenutno, Danska, u kojoj je rukomet sport broj jedan, nema toliko finansjskih sredstva u rukometu, pa Viborg i ostali klubovi iz ove skandinavske zemlje nisu u prvom planu što se tiče evrotrofeja, ali Danska je i dalje vrlo produktivna fabrika najkvalitetnijih rukometaša.
To svoje znanje i ljubav prema rukmetu pokušavaju da prenesu i na druge, a to je glavni razlog zašto je na jednom ovakvom mestu, koje je poprilično udaljeno od Srbije, važno biti. Devojčice i dečaci uzrasta od osam, devet do dvadesetak godina učestvovali su ove godine na turniru u Viborgu. Uporedo sa takmičenjem budućih rukometnih zvezda ljubitelji ovoga sporta imali su priliku da vide turnir seniorskih ekipa u kojima su nastupale ekipe iz gotovo cele Evrope, pravi rukometni praznik i rukomet na svakom uglu i koraku.
Na turniru je učestvovalo preko 150 ekipa iz dvadesetak zemalja sveta, bilo je pored Evropljna timova iz Azije i Afrike, sve zajedno preko 2.700 igrača, sa trenerima i rukovodiocima ekipa - preko 3.000 učesnika. Igrala se ova lepa igra u šest hala koje su jedna do druge, na otvorenim terenima, na pesku, parketu i na travi, igrao se rukomet uporedo na četiri terena na velikom fudbalskom stadionu u Viborgu koje je deo velikog kompleksa, gde se nalaze i smeštajni kapaciteti. Spavala su deca u šatorima, u vrećama i na dušecima na samom stadionu i oko njega, pored hala, tik do rukometnih terena.
Preko 3.000 ljudi koji samo o rukometu razmišljaju na jednom mestu!
Pored rukometa puno različitih aktivnosti za decu je organizovano. Na raspolaganju su im bili stolovi za stoni tenis, stoni fudbal, mini fudbalski i mini hokejaški teren, bazen sa velikim balonimima i ogromno polje za skakanje, idealni za trošenje viška energije.
Svi su se hranili u ogromnoj hali gde je bio jako veliki broj izuzetno ljubaznih volontera koji su se pobrinuli da nijednom detetu i učesniku turnira baš ništa ne zafali. U toj istoj hali organizovana je sjajna ceremonija otvaranja turnira, u rangu velikih takmičenja, sve sa defileom učesnika i koncertom.
Tajna, otkriva Peter Kasoe, je u ljubavi i sjajnoj organizaciji.
Veliki broj ljudi, firmi i sam grad Viborg učestvovali su u organizaciji događaja. Pomagali su finansijski, organizaciono i volonterski ne tražeći ništa zauzvrat. Viborg je mali, bezbedni grad u kome živi oko pedesetak hiljada ljudi a ceo turnir je na jednom mestu i nema potrebe za organizacijom prevoza.
Želja organizatora je da sa prostora bivše Jugoslavije privuče veći broj ekipa. Ove godine Železničar iz Inđije bio je u Vibrogu i devojke sa severa Evrope nose samo najlepše uspomene. I ne samo to. U najstarijoj uzrasnoj kategoriji Železničar je uspeo da osvoji prvo mesto. Sve ovo mogao bi da bude dovoljan razlog da deca, budući rukometaši, treneri ali i rukovodioci srpskih klubova i našeg sporta budu deo velikog turnira koji još uvek nije u rangu Partilea ili Praga, ali u svim segmentima se trudi da sustigne ove rukometne destinacije.
Jedno je sigurno, u znanju, organizaciji i ljubavi nema im ravnih.