Jedan je od najboljih vaterpolista koje je Srbija imala. Danilo Ikodinović, sada ugostitelj, danas puni 40 godina. Poklanjamo mu jednu od njegovih omiljenih pesama.
Danilo Ikodinović je jedan od najvećih šmekera koje je imao vaterpolo na ovom prostoru. Mnoge pripadnice lepšeg pola su dolazile na vaterpolo utakmice samo zbog njega. Dobro, on će skromno reći da su se "ložile" i na Petra Trbojevića, Aleksandra Ćirića, Aleksandra Šapića... (ok, nije i da nisu zbog njih, ali Dača je bio favorit mnogima).
Bio je član sjajne generacije vaterpolo reprezentacije (SR Jugoslavija, pa Srbija i Crna Gora, potom Srbija), koja je osvajala mnoga odličja, i igrač koji je voleo da kaže šta mu je na srcu, pa makar mu se to i o glavu obilo.
Na današnji dan pre 40 godina u Beogradu je rođen Danilo Ikodinović, koji je sa nacionalnom timom bio višestruki evropski šampion, svetski prvak, kao i osvajač srebrnog i bronzanog odličja na Olimpijskim igrama u Atini (2004.) i u Sidneju (2000).
Šefik, Savić, Vujasinović, Trbojević, Ikodinović, Ćirić, Šapić... bila je to fenomenalna generacija državnog tima koja je vodila epske, velike borbe protiv Mađara i Italijana (najviše), ali i koja je ostala upamćena kao jedna od najboljih ikada u ovom sportu.
"Reprezentacija nije bila samo igra, već i veliko druženje u kojoj je glavna karika bio Danilo. Crni humor pogotovo", izjavio je jednom prilikom jedan od najboljih prijatelja Danila Ikodinovića, Dejan Savić, trofejni igrač i trofejni selektor srpske reprezentacije.
Danilo Ikodinović, koga su saigrači i prijatelji zvali "Patak Dača" (jer im je ličio na lik iz legendarnog crtanog filma), upravo je za prijatelje i one koje vole bio spreman da uradi sve.
Ili kako je to lepo, svojevremeno, upakovao Savić: "Danilo je, u suštini, jedan dobar magarac. Dobar je za sve, najgori za sebe".
"Nikad nisam plakao zbog poraza u sportu, imao sam drugih poraza u životu kad sam plakao i od muke i od tuge, ali zbog sporta nisam. Bio sam besan, drao sam, urlao, psovao..."
Ikodinović je bio sjajan igrač, nosio je kapice Partizana, kao i Breše, Pro Reka ("najveću glupost u životu sam napravio kad sam otišao odande"), ruskog Sinteza i Jadrana iz Herceg Novog. Odigrao je mnoge velike utakmice, ali će ostati upamćena njegova partija u finalu Svetskog prvenstva u Montrealu 2005. godine kada je u meču Srbije i Crne Gore i Mađarske postigao četiri gola, za pobedu 8:7.
"Dačo, majstore", odjekivalo je centrom Beograda kada je tom napravljen sjajan doček u centru Beograda.
Tri godine nakon tog velikog uspeha, baš pred Evropsko prvenstvo, Ikodinović je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, vozeći motor. Tada je umalo ostao bez ruke, ali su mu lekari ipak uspeli nekako da mu je spasu, ali ne i da je vrate potpuno u funkciju.
"Plakao sam danima, da sam tada mogao da zažmurim i umrem, verujem da bih to učinio. Međutim, kako je vreme prolazilo, govorio sam sebi: 'Ako si bio mangup da sedneš pijan na motor i da jurcaš 200 na sat, sad budi mangup pa se iz ovoga izvuci'. To mi je davalo snagu da nastavim dalje. I sad, posle te nesreće, kažem da nije teško ovako živeti. Sve je u glavi", izjavio je u intervjuu za magazin "Hello".
Tada je bio u braku sa pevačicom Natašom Bekvalac, a ta njihova veza izazvala je veliku medijsku pažnju. U to vreme je, nakon što se oporavio, otvorio kafanu, simboličnog imena "Tako je suđeno" najpre u Novom Sadu, a potom je preselio u Beogradu.
"Oduvek sanjao da imam svoju kafanu i to baš ovakvu, toplu i svima otvorenu - nastavlja naš domaćin. Prosto, u takve kafane sam uvek voleo da idem, i bogami sam i išao, a u kafićima ili klubovima me je bilo samo kada je to bilo neizbežno", izjavio je Ikodinović u jednom intervjuu.
Ima dva braka iza sebe i dve kćerke, a sada je u skladnoj ljubavnoj vezi sa odbojkašicom Majom Ognjenović, a u svom stilu je jednom izjavio: "Nikad više neću da se ženim, video sam da mi ne ide (smeh)".
Uz srećan 40. rođendan, poklanjamo mu jedno od njegovih omiljenih pesama (mada u kafani voli da naruči i "Božanstvena ženo"):