U trenutku kada je iz medija saznao da ga Toni napušta, Rafa se borio protiv jedne od najvećih kriza tokom 27 zajedničkih godina rada sa najpoznatijim stricem u svetu sporta. Devet meseci kasnije, rastaju se kao šampioni...
"Osećam se bolje kada su dragi ljudi oko mene srećni i ukoliko ga to čini srećnim, ja nemam problem sa tim. Pre svega, on mi je stric, pa tek onda trener. Bio je uz mene celog života i odnos s njim je ipak malo drugačiji u odnosu na ostale stričeve, utoliko što sam s njim provodio svaki dan svog života i veoma sam zahvalan na svim stvarima koje je uradio za mene", rekao je zimus Rafael Nadal nakon što je iz medija saznao da se Toni povlači iz njegovog tima.
Čovek koji je trogodišnjeg bratanca odveo na teniski teren u Manakoru, na Majorki i na terao ga da udara levom rukom, iako je mali Rafa desnoruk, potom je otkrio da je tokom januarskog leta ka Melburnu shvatio da više nema snage da putuje širom sveta sa bliskim rođakom kojeg je žestokim drilom od dečačkih dana pretvorio u najboljeg španskog tenisera svih vremena i jednog od najboljih igrača koje je tenis ikada video.
"Pogrešio sam što mu tada nisam rekao", izjavio je Toni Nadal posle Australijan opena u kojem je Rafael izgubio u pravom teniskom "klasiku" od svog arhi-rivala, Rodžera Federera, u pet setova.
Toni, koji ima troje dece od kojih dvoje treniraju tenis, uveliko je bio prepustio agentu Karlosu Kosti i svom bratu, a Rafinom ocu, Sebastijanu, sve brige oko vođenja jedne od najvećih karijera u istoriji individualnih sportova, a lagano je i dugogodišnjeg Nadalovog mentora, Karlosa Moju, uveo u stručni štab u svojstvu pomoćnika i savetnika.
Fransis Roig bio je tu od 2005. i menjao je Tonija u retkim prilikama kada on ne bi mogao da bude uz nećaka.
"Sve do Rafine 17. godine sam ja odlučivao o svemu, onda je došao Karlos, a sa njim i Rafelov otac i oni su počeli da iznose svoja mišljenja. Istina je da sam se iz godine u godinu sve manje pitao, sve dok nismo došli do trenutka kada se više nisam pitao ništa", pričao je zimus Toni, obrazlažući razloge zbog kojih je doneo tešku odluku.
Zvanično - to je bila potreba da se stoprocentno posveti radu u "Rafael Nadal" teniskoj akademiji na Majorki, ali je bilo očigledno da je postojalo još toga…
U tom trenutku, pored sedmog izgubljenog gren slem finala u karijeri, sam Rafa Nadal nije bi u zavidnoj poziciji. Oporavljao se od još jedne duge pauze usled još jedne teške povrede, tražio je igru, tinjao na šestoj poziciji na ATP listi i skoro da se bio navikao da se o najvećim titulama prvo pita Novak Đoković, a onda Endi Marej.
Do finala Melburna i poraza od Federera, Nadal je imao jednu gren slem titulu u tri sezone (2014, 2015, 2016), u tom periodu uspešniji od njega bio je i Sten Vavrinka, a ljubimac Španaca nalazio se i u negativnom trendu rezultata u direkntim okršajima sa Federerom, Đokovićem i Marejem.
Jedino pozitivno u tom trenutku bilo je proleće koje se približavalo i koje je uvek, od senzacionalnog trijumfa prilično anonimnog 19-godišnjaka na Rolan Garosu 2005. godine (Nadal je te godine napravio skok od 49 mesta na ATP listi i završio godinu kao "Broj 2"), bila Nadalova "sigurna kuća". Jer, ako je nešto bilo konstantno u njegovoj karijeri, pored saradnje sa Tonijem, to su bile pobede i titule tokom sezone na zemljanim podlogama zbog čega je relativno mlad nazvan "Kraljem šljake".
Rafa i Toni pronašli su mir ispod crvene prašine i krenuli u, ispostaviće se, jednu od njihovih najuspešnijih sezona, u kojoj je ovaj tandem pevajući "labudovu pesmu" osvojio i Rolan Garos i US Open, povratio status "Broja 1" i rastao se na nezaboravan i dirljiv način - trijumf u finalu u Njujorku, gradu za koji je Toni unapred odredio da će biti poslednji u kojem će sedeti u Rafinoj VIP loži.
Bar kao trener, ako ne kao stric…
Kakav je ovo podvig bio bratanca i strica govori i podatak da je Rafa samo dva puta u karijeri osvojio više od jednog gren slema u sezoni, a da mu to nije uspelo od 2010. godine kada je bio šampion Rolan Garosa, Vimbldona i US Opena.
Posle 16 gren slem titula, 74 ukupno uz još 11 u dublu, osvojenog Dejvis kupa, 1.045 mečeva i 862 pobede, 90 miliona dolara zarađenih samo od tenisa, bez sponzorstava i ostalih prihoda, nekoliko stotina hiljada pređenih kilometara i 27 godina zajedničkog rada, na "Artur Eš" stadionu poslednji put su se Rafa i Toni tražili pogledom nakon što bi loptica proglasila Nadala za šampiona.
"On je neko ko me je gurao kroz život, sve vreme, bio je veliki motivator tokom treninga dok sam bio klinac", rekao je Nadal tokom emotivne ceremonije, naglašavajući stričevu ulogu u formiranju prepoznatljivog takmičarskog duha i radne etike koja ga je učinila i nezaboravnim teniserom i velikim šampionom i igračem koji je, i to treba reći, često imao problema sa povredama.
Ali, sve su to bili momenti, i lepi i ne tako lepi, koje su Rafael i Toni zajedno prevazilazili.
Od narednog turnira, a u Nadalovom slučaju to je Peking, neće biti verovatno najpoznatijeg strica u svetu sporta i njegovog kačketa sa logom jedne od brojnih španskih kompanija koje su godinama odvajale ogromne sume novca da bi bile uz najpoznatiju porodicu sa Majorke.
"Hvala ti na svemu jer si svakako jedna od najvažnijih osoba u mom životu", rekao je Rafa dok se Toni trudio da ga ne slome emocije.
Oni koji pomno prate tenis, ali i koji su bili živi svedoci Nadalovih uspona i padova i ponovnih uspona, prepoznali su ogroman pomak u Rafinoj igri računajući od januara i neprijatnih scena i intervjua koji su se ticali Tonijevog izlaska iz tima.
Otuda bi i trebalo biti realan i reći da odsustvo Đokovića, Mareja, Vavrinke i još nekolicine igrača iz svetskog vrha, u kombinaciji sa nedovoljno dobrim nastupom Federera na "Flašing Medouzu" ne smeju i ne mogu biti razlozi koji će umanjiti njegov istorijski uspeh i povratak na prvo mesto na svetu, tim pre što je pauzama od šest, pa i osam meseci često Rafa bio u situaciji u kojoj su sada, nažalost, njegovi najveći rivali.
Ukoliko je Nadal "ugrabio priliku" u Njujorku tokom prethodne dve nedelje, slično možemo konstatovati i za titule koje su osvojene na gren slemovima na kojima nije bio u mogućnosti da igra - Vimbldon 2009, US Open 2012, Australijan Open 2013, US Open 2014, Vimbldon 2016…
Da li je nivo i kvalitet tenisa koji je Nadalu bio potreban za treću US Open titulu isti kao onaj koji su morali da imaju gren slem šampioni iz perioda kada je "velika četvorka" bila na okupu? Očigledno da nije, ali je Nadal definitivno najbolji igrač na ATP turu trenutno i moraćemo da sačekamo da bismo dobili odgovor na pitanje ko će sledeći podići lestvicu i odgovoriti na ovaj izazov koji je postavio 31-godišnjak u čijoj levici, očigledno, i dalje ima baruta za gren slem titule.
A, kada su one u pitanju, Federer i Nadal su četvrti put pokupili sve u toku jedne sezone, nakon što im je to uspevalo 2006, 2007. i 2010. godine.
Zanimljivo, sezona 2016 završena je finalom ATP šampionata u Londonu u kojem su Đoković i Marej igrali i za titulu, i za prvo mesto na svetu, a ispostaviće se da je to bio uvod u sezonu u kojoj će Federer osvojiti Australijan Open i Vimbldon, Nadal uzeti Rolan Garos i US Open, uz njihov zvanični povratak na pozicije 1 i 2 na rang listi prvi put od marta 2011.
Da sve bude upečatljivije, ovaj odgovor Švajcarca i Španca - koji su u periodu od 2011. do 2016. imali daleko manje uspeha na najvećim turnirima od Đokovića, povremeno i Mareja - usledio je u periodu godine kada je svet tenisa na duge pauze ispratio i Novaka i Endija…
Do kraja sezone ima još dovoljno važnih turnira, ali je i činjenica da je Rafino pogravanje sa Kevinom Andersonom u finalu US Opena u kojem nije doživeo ni brejk zapravio bio trenutak posle kojeg je počelo čekanje na odgovore na četiri najaktuelnija ATP pitanja:
- Može li Federer do 20. gren slem titule u 37. godini?
- Kako će se Nadal snaći bez strica nakon što je 27 godina slušao njegove savete?
- Kakvog ćemo Đokovića gledati kada istekne šestomesečna pauza, ubedljivo najduža u njegovoj karijeri?
- Da li će Marej ostati fiktivno član "velike četvorke" ili će uspeti da umanji zaostatak pre kraja ovih nezaboravnih rivalstava?