US open retko kada je bio mesto na kom su se teniseri sa Istoka Evrope osećali prijatno. Slavna šampionka pominje čak i slovensku krv kao mogući razlog i traži više poštovanja za Novaka Đokovića.
Novak Đoković morao je da se probija, i probija se, ka statusu najboljeg tenisera svih vremena u eri koju je obeležilo oduševljenje svetske teniske javnosti rivalitetom koji se već bio razvio između Rodžera Federera i Rafaela Nadala.
O tome koliko je za sportistu iz Srbije bilo teško da, pre svega, dostigne nivo potreban za pobede u serijama nad Švajcarcem i Špancem, a potom i započne nikad zabeleženu dominaciju muškim tenisom, moglo bi se pričati danima.
Jedna od brojnih prepreka sa kojima se na tom putu susretao Beograđanin, a koje su usporile njegov uspon na tron sve do 2011. godine, jeste i otvorena (povremeno vatrena) podrška, koju su na najvećim turnirima širom planete imali njegovi najveći rivali, pre svega Federer, a potom i Nadal, Endi Marej i ostali.
Publika na Vimbldonu i US openu bila je i biće bezuslovno verna Federeru, čoveku koji je na Vimbldonu imao podršku većine na tribinama i kada bi igrao sa domaćim teniserom, Marejem. Najtrofejniji, ali i najstariji teniser iz ove četvorke, povremeno je uživao bučniju podršku u Londonu i Njujorku nego kada bi nastupao u rodnom Bazelu ili branio boje Dejvis kup reprezentacije Švajcarske.
U PARIZU SU BILE POTREBNE GODINE
Po pravilu, najočigledniji primeri ove nesvakidašnje podrške koju je Švajcarac uživao u Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama bili su njegovi okršaji sa pet godina mlađim Srbinom, od kojih su mnogi teniski "klasici". Moguće da je uzrok za to što su i Federer i njegovi fanovi osećali da je upravo Đoković igrač koji jedini može da ospori njegovu preuranjenu promociju u najboljeg svih vremena.
Mnogo godina kasnije ispostaviće se da su bili u pravu.
Dok je Melburn bio i ostao grad u kom se Đoković u najmanjoj meri osećao kao autsajder, čemu je svakako doprinela svaka od šest titula na Australijan openu, u Parizu je bilo potrebno da prođu godine i godine kako bi naš najbolji sportista svih vremena osetio da su oni "ničiji" navijači stali na njegovu stranu u najvećim mečevima i najdramatičnijim trenucima.
Nadal je bio i ostao miljenik publike u Parizu, pred kojom je osvojio 11 od 17 gren slem titula u karijeri i s pravom postao krunisani "kralj šljake" i suvereni vladar Rolan Garosa. Utisak je, ipak, da Španac ni u jednom trenutku nije imao tako jasnu i nepodeljenu podršku Francuza, ali je tačno i da se malo kada događalo da navijači na tribinama "Filip Šatrijea" budu većinski na strani Nadalovog rivala - makar on bio i Francuz.
Vremenom, kako se produžavala serija Novakovih neuspešnih pokušaja da kompletira gren slem i konačno osvoji Rolan Garos, tako je naš as dobijao sve iskreniju i otvoreniju podršku pariske publike. Kulminiralo je ovacijama u junu 2016. kada je Đoković u finalu pobedio Mareja, postao aktuelni šampion sva četiri "mejdžora" što je u delu teniske javnost popularno nazvano "Nole slemom".
Tog dana započet je i pad sa kakvim se osvajač 13 gren slem titula nikada ranije nije susreo u karijeri i iz kog je izašao tek pre dva-tri meseca osvajanjem četvrtog Vimbldona, a potom i kompletiranjem zlatnog mastersa trijumfom na "ukletom" turniru u Sinsinatiju.
"MOŽDA IMA VEZE SA SLOVENIMA"
Delovalo je u jednom trenutku da je popularnost našeg asa osetno porasla kada se mimo svih očekivanja vratio u svetski vrh posle dve duge godine borbe sa povredama i drugim problemima, međutim prvi mečevi na "Flašing Medouzu" ukazali su na to da se - bar u Njujorku - neke stvari nikada neće promeniti i da će Srbin do poslednjeg meča u tom gradu morati i protiv rivala i protiv publike.
O tome je otvoreno i bez "dlake na jeziku" govorila i jedna od najvećih teniserki svih vremena, osvajačica 18 gren slem trofeja u singlu i 31 u dublu, 61-godišnja Martina Navratilova. Ova ikona tenisa rodom iz Praga počela je karijeru pod zastavom Čehoslovačke, a potom prihvatila američko državljanstvo i nastupala pod zastavom SAD sve dok 2006. nije odigrala poslednji profi meč - 31 godinu nakon debija na WTA turu.
Navratilova, osvajačica 167 titula u singlu i 177 u dublu, levoruka šampionka koja je provela 332 nedelje na čelu WTA liste u pojedinačnoj i još 237 nedelja u konkurenciji parova, kritikovala je njujoršku publiku zbog načina na koji i ove godine tretira dvostrukog šampiona, Đokovića.
Pred sedmi US open okršaj autsajdera, Đokovića, i miljenika navijača, Federera, (koji se nije dogodio zahvaljujući malo poznatom Džonu Milmanu), Navratilova je rekla da Srbin zaslužuje više poštovanja kada izađe na teren… bez obzira na to ko je s druge strane mreže.
"UMEO JE DA SE PRENEMAŽE, ALI..."
Navratilovu ništa nije sprečilo, pa ni američki pasoš, da primeti kako je slovenska krv nešto što vezuje nekolicinu tenisera i teniserki osuđenih na status autsajdera u Njujorku. Pored Đokovića, čiji je dugogodišnji trener Marjan Vajda i sam rođen u bivšoj Čehoslovačkoj, sa negativnom energijom u Njujorku redovno se susreće i ruska teniserka Marija Šarapova, čiji su glasni povici prilikom udarca redovna tema u američkim i britanskim medijima. Naklonost publike danas retko gde ima i bugarski teniser, Grigor Dimitrov, a šta tek reći za tretman koji je do dana kada je uzela pasoš SAD imala slavna jugoslovenska šampionka, Monika Seleš… Ona je doživela i da bude ubodena nožem u leđa, u sred Nemačke, tokom jednog od epskih duela sa svojom arhi-rivalkom, Štefi Graf.
"Znam kako izgleda kada je publika protiv vas, neminovno se pitate: 'Zbog čega me ne vole?'", rekla je tokom intervjua za "Tennis Channel" veteranka koja je i sama kao teniserka iz "Istočnog bloka" bila autsajder u njujorškim i londonskim okršajima sa večitom rivalkom, Amerikankom Kris Evert.
"Možda to ima veze sa Slovenima. Ni Lendl nije bio baš omiljen u svoje vreme, ni ja dugo nisam bila srdačno prihvatana, a očigledno je i da bi Novak morao da ima mnogo veću podršku sa tribina nego što obično dobija", dodala je Čehinja, koja je pomenula i zemljaka, najvećeg čehoslovačkog tenisera svih vremena, Ivana Lendla.
Poput Navratilove, i on je u drugoj fazi svoje karijere nastupao kao teniser iz Sjedinjenih Američkih Država, za razliku od Đokovića koji je još kao junior imao ozbiljnu i unosnu ponudu Britanaca da igra pod njihovom zastavom i za to dobije svu potrebnu logistiku i finansijsku pomoć na putu ka dostizanju punog potencijala.
Novak je to odbio, a ispostavilo se kasnije da mu je ostrvska sportska štampa bila i najostrašćeniji protivnik i svojevrstan generator negativne energije koju je pratio svaki njegov dolazak u London - bilo na Kvins, Vimbldon ili Finale ATP šampionata.
"Dobro, umeo je da se prenemaže malo, tu i tamo, ali on je tako dobar momak. Naporno radi, bori se i publika nije bila fer prema njemu, ako mene pitate", prokomentarisala je Navratilova, poznata po tome da uvek kaže šta misli zbog čega je neretko ulazila u otvorene verbalne sukobe sa neistomišljenicima iz sveta tenisa.
"NADAL ME JE UČINIO OVAKVIM"
Drugačijeg temperamenta u odnosu na Navratilovu, Đoković je oduvek bio umeren, korektan i srdačan u pokušajima da izgradi zdrave odnose sa najvećim rivalima, ali i ostalim faktorima u sportu, koji je po mnogo čemu specifičan.
Nakon Federerove eliminacije na korak od njihovog "projektovanog" duela u četvrtfinalu, reporteri iz Njujorka mahom su se složili u oceni da između Đokovića i 14. gren slem titule stoji samo aktuelni šampion, Nadal, sa kojim je susret pre finala nemoguć.
Novak je priču na tu temu iskoristio da naglasi da ga je upravo Španac gurao do gornjih granica mogućnosti i da su ti "klasici" bili mečevi u kojima je igrao najbolje i pružao najviše. Insistirajući na tome da je igrao najbolje kada se sastajao sa najvećima, 31-godišnji teniser izdvojio je Nadala kao svog najvećeg rivala.
"Odmah posle Nadala, najvećeg rivala kog sam imao tokom profesionalne karijere", odgovorio je Novak na pitanje o tome koliko ga je tokom godina određivao rivalitet sa Federerom.
"Mečevi koje sam igrao protiv njega oblikovali su me u igrača kakav sam danas. To je nešto što govorim već dugo", dodao je.
"Dueli protiv obojice, Nadala i Federera, kao i Mareja naravno, učinili su da budem igrač kakav sam danas, jer su to uvek bili momci koje sam želeo da pobeđujem, ali i koje sam morao da pobeđujem da bih postao 'Broj 1', da bih osvajao slemove, da bih iza sebe imao karijeru kakvu imam".
NAVIJALI I ZA VAVRINKU, CONGU...
Pomenuta 2011, u kojoj je Novak osvojio gotovo sve što je moglo da se osvoji u prvih šest meseci i došao u poziciju da pobedom nad Žo-Vilfredom Congom u polufinalu prvi put postane "Broj 1", a dva dana kasnije trijumfom nad Nadalom uzme i prvu od četiri vimbldonske titule, godina je posle koje on više nije imao ravnopravnog rivala.
Usledila je dominacija u kojoj je osvojio 12 gren slem trofeja za šest godina, što znači da su svi ostali osvojili isto toliko, nedelje na čelu ATP liste ređale su se baš kao i masters titule, uz četiri uzastopna trijumfa na ATP finalu sezone u Londonu.
U tom periodu utvrdio je dominaciju u rivalitetu sa Marejem (25-11), ali i uspeo da nadoknadi ozbiljne hendikepe u međusobnim okršajima sa Nadalom (27-25) i Federerom (24-22), što je naplatio prvom devetocifrenom sumom u istoriji tenisa zarađenom samo od nagrada na turnirima.
Sve to uspelo mu je bez podrške publike u najvažnijim mečevima, čak i kada bi sa druge strane mreže stajali igrači poput Conge, Stena Vavrinke ili Endija Rodika.