U kolumni za naš portal, kolega uz koga pratite rukometne mečeve na TV Arena sport pisao je o aktuelnom trenutku srpske reprezentacije.
/Piše: Sreten Rašković, TV Arena sport/
"Podvlačenje crte nakon trećeg i četvrtog kola kvalifikacija za Evropsko prvenstvo ne bi trebalo da ide u smeru budućnosti. Osvrnuću se kratkoročno na ono što se desilo i što bi tek trebalo da se dogodi, a jedino što se tiče dalje budućnosti je osvrt na sadašnjost
Reprezentacjia Srbije je generacija koja raste, sazreva i napreduje iz dana u dan! Međutim, odmah na početku trebalo bi staviti uzvičnik. Selektor Nenad Peruničić izjavio je u jednom trenutku: 'Da je cilj bio plasman na Evropsko prvenstvo, polovina ovih igrača ne bi bilo tu'. Moje mišljenje, kao nekoga ko usko prati i veruje da srpski rukomet mora da ozdravi (kada i kako - ne znam), je da ova reprezentacija mora da se plasira na Evropsko prvenstvo, bez obzira na to kakvi su rezovi napravljeni i što u odnosu na momke koji sada nose dres nacionalnog tima postoje neki eminentniji, kvalitetniji igrači, sa većim renomeom".
Njihovo je prošlo, ta reprezentacija je prošlost, izabrali su da ne budu tu, neki bi možda bili tu, ali više nije njihovo vreme i neki od nepozvanih odavno nisu deo reprezentacije. Selektor Peruničić mora da nađe varijantu kako da se Srbija nađe na prvom Evropskom prvenstvu koje će imati 24 reprezentacije. Odavno nije tajna da nikome ne možemo da pretimo, ali ovaj bodovni saldo je za sada razočaravajući s obzirom na našu konkurenciju.
Prva utakmica reprezentacija Srbije i Hrvatske donela je očekivano veliku borbu, maksimalno iskorišćenu prednost domaćeg terena srpskog tima, koji nema kontinuitet i iskustvo kakav ima hrvatski. Sa jedne strane to se može reći i za Lina Červara u odnosu na Nenada Peruničića. Srbija je maksimalno iskoristila i sudijski kriterijum ruskog para i ispustila pobedu. Pečat tih poslednjih 15 sekundi doneo je improvizaciju, prema rečima selektora. Mislim da je morao čvršće tu da nastupi, ali Nenad Peruničić je za taj prvi meč napravio dobar izbor. Živan Pešić je bio potpuno otkrovenje, iznenađenje i dobio je prednost u odnosu na Zorana Nikolića. Između ostalog, kako bismo više parirali Hrvatima, većim i snažnijim.
Što se same igre tiče, i dalje se vidi napredak u svakom segmentu, ali i bolna činjenica da smo sa bekovske pozicije najmanje opasni u odnosu na prethodna vremena. Falio je šut spolja u pojedinim trenucima, čak i kada su bekovi preuzimali odgovornost to su česte bile situacije u prolascima do šest metara.
Dakle, Srbija je delimično ostvarila svoj cilj u meču sa Hrvatskom, jer nisu pretrpljena oba poraza. Ostaje žal za dva boda jer će sada biti komplikovano, ali ova generacija ima obavezu da potvrdi kvalitet. Da li će to biti ubedljivija pobeda u odnosu na poraz od Švajcarske i trijumf protiv Belgije... To ne sme da se dovede u pitanje, koliko god ovo zvučalo opterećujuće za momke. Bez obzira na to kakav je rez napravljen i koliko je reprezentacija podmlađena, Srbija mora da igra na Evropskom prvenstvu. Suprotno će biti neuspeh. Da li taj neuspeh podrazumeva i presek stanja - mora da se napravi kompletna i detaljna analiza. Neće sve stati propuštanjem jednog takmičenja, ali ovi momci će kao generacija mnogo izgubiti. To je suština priče. Biće to korak unazad, ali o tom - potom.
Što se tiče revanša u Zadru, sve je bilo očekivano. Hrvatska, kao iskusna takmičarska ekipa na atmosferu i na kvalitet, ali i reagujući na želju za dokazivanjem zbog propuštenih prilika i nezadovoljstvo zbog sudijskog kriterijuma u prvoj utakmici krenula je silovito od početka i stekla sigurnu prednost nakon 30 minuta. Potom je rutinski odigrala drugo poluvreme, a Srbija je opet pokazala karakter, da raste iz dana u dan i to je najupečatljiviji utisak od početka.
Nije preterano zahvalno analizirati igre pojedinaca, osim što vreme pokazuje kao retko kada, gledajući u prošlost, konkurencija na bekovskoj poziciji nam je jako skromna. Momci se trude, žele da pokažu doprinos, ali to nije kao pre. Daleko smo manje opasni sa bekovskih pozicija. Oslonac su golmani i krila, a čuvari mreže tek bi trebalo da daju svoj pečat, jer će čitava decenija biti na njihovim plećima".
Pogledajte i poslušajte MONDO podcast sa Sretenom Radovićem.