Miljković za MONDO: Poenta je biti najbolji

Ivan Miljković je jedan od onih sportista i mladića koga bi "svaka majka za zeta poželela". Skroman, uspešan, lepo vaspitan. Retko ga ima u medijima, jer ne voli da priča o sebi. Zato "priča" na terenu i to kako! Zbog ubitačnih poena dobio je nadimak "Ivan Grozni".

U intervjuu MONDU, Miljković je govorio o očekivanjima "plavih" na Olimpijskim igrama u Pekingu, šta smatra za najveće uspehe u karijeri, zašto nosi broj 14, kada će reći sebi "dosta je bilo", ali i koje mu je trenutno omiljeno jelo i zašto ne može da upražnjava ekstremne sportove.

Prethodnih desetak meseci za tebe su bili više nego uspešni. Sa reprezentacijom si izborio plasman na Olimpijske igre, a sa Romom osvojio prvi trofej Kupa CEV. Za početak, analiziraj malo sezonu, ali pre svega prelazak u Romu iz "tvog" Lubea, u kojem si bio sedam sezona.

"Nakon sedam predivnih godina provedenih u LUBE-u iz Maćerate (koja se nalazi u regiji Marke) i sa kojim sam osvojio sve što postoji u italijanskoj klupskoj odbojci (Kup, prvenstvo, Superkup, evropsku Ligu šampiona i Kup CEV), došlo je bilo vreme da se proba i nesto drugo. Moj izbor je pao na Rim gde je ekipa bila napravljena pre dve godine, klub doveo dosta jaka imena što se odbojke tiče (Kubanac Maršal, italijani Mastranđelo, Savani, Košone, Francuz libero Eno...), i gde klub ima zaista velike ambicije u nastavku prvenstva. Kup CEV je prvi trofej u dvogodišnjoj istoriji kluba i nadam se ne i poslednji. Ove godine smo igrali i finale italijanskog Kupa, ali smo tu poraženi baš od moje bivše ekipe LUBE-a. U toku je trenutno četvrtfinale plej-ofa tako da su sve karte još uvek na stolu".

Koliko je odbojka popularan sport u Italiji?

"Italijani najviše prate fudbal (što je i logično) a posle toga idu ragbi, košarka i odbojka".

Da pređemo na Olimpijske igre. Pre osam godina u Sidneju, kada je Jugoslavija osvojila zlato, u finalnom meču protiv Rusije, ti si postigao odlučujući poen i potom pao na kolena u stilu Dragana Mancea. Da li će se Srbija radovati i u Pekingu?

"Izmir se pokazao kao dosta dobar test za ovu ekipu i ovu generaciju. Uspeli smo da se vratimo od 0:2 i pobedimo sa 3:2 i tako se kvalifikujemo za Peking. Po meni, pokazali smo da imamo srca i hrabrosti da igramo kad je najteže. A što se same olimpijade tiče, kao i uvek niko od nas sa sigurnošću ne može da priča jesmo li ili nismo spremni za medalju, ali mislim da ćemo zajedno svi pokušati sve što je u našoj moći. Ova generacija je već osvojila 3. mesto u Rusiji prošle godine, što je dobar znak za budućnost, ali je isto tako sigurno da će ova ekipa posle Pekinga pretrpeti određene promene".

BROJ !$ NA DRESU  - SLUČAJNO

U jednom intervjuu prošle godine najavio si povlačenje iz reprezentacije posle Pekinga. Da li ostaješ pri toj izjavi i šta ce biti presudno da jednog dana da kažes sebi: Ivane, dosta je bilo?.

"Kraj će biti onog trenutka kada odbojka prestane da mi pričinjava zadovoljstvo i počne da predstavlja rutinu. Mnogi sportisti su usred karijere rekli KRAJ jer su jednostavno tako osećali. Po meni je to veoma fer, jer nastavkom karijere sportista prvo zavarava sebe pa onda i sve ostale. A i drugi veliki problem je što 90 odsto sportista jednostavno ne zna čime će se baviti kasnije".

Šta smatraš za najveći uspeh u karijeri - reprezentativnoj i klupskoj?

"Najveći lični uspeh u karijeri smatram osvajanje prvenstva sa LUBE-om i zlato iz Sidneja".

Koga vidiš kao svog naslednika u dresu nacionalnog tima?

"Naslednika ima više ali sve zavisi od njih samih. Mada zavisi i od mene koliko će prostora imati da igraju pored mene, jer jedino tako mogu da napreduju i da postanu veliki".

U nekim sportovima u Srbiji trend je povratka iskusnih asova u domaće lige. Da li i sebe vidiš kao "povratnika" u Partizan ili neki drugi klub?

"Povratak u neki domaći klub? Povratak u zemlju veoma teško a kamoli u neki domaći klub..."

Zašto nosiš broj 14?

"Pošto su svi momci iz generacije pre 2000. imali male brojeve, onda su nama novima dodeljivani svi veliki pa je tako i meni pripao broj 14, Veljku Petkoviću 15, Igoru Vušureviću 18..."

Odgovor na sledeće pitanje nas je iznenadio. A glasilo je: pošto si "Rimljanin“, neizbežno je pitanje - Roma ili Lacio? (pretpostavljali smo Roma, ali...)

"Lacio oduvek a zašto nemam pojma!"

Šta jedeš pred meč i šta obično radiš?

"Pred utakmicu obavezan obrok sa ekipom: pasta sa paradajz sosom i komad mesa. Čitam novine i gledam poštu na internetu".

Pasta ili sarma?

"U poslednje vreme - pasta".

Kuća ili stan?

"Živim u stanu od rođenja mada roditelji imaju kuću. Glasam i za jedno i za drugo".

Automobil ili motor?

"Automobil. Zbog sigurnosti i udobnosti, mada je motor u Rimu zaista neophodan".

Pozorište ili bioskop?

"Zavisi od raspoloženja".

Da li te privlače ekstremni sportovi (paraglajding, bandži, padobranstvo, bord, skijanje na vodi...)

"Bandži mi je oduvek bio interesantan....Mada imam zabranu jer mi lično osiguranje ne pokriva povrede ekstremnih sportova".

Da li bi za "velike pare“ igrao u nekom slabijem odbojkaškom prvenstvu, kao ruskom npr?

"Ko kaže da je rusko prvenstvo slabije?! Mada kada si najbolji, velike pare su svugde. Jedini problem u celoj priči je biti najbolji, i nista više..."

(www.mtsmondo.com)