Malo je vremena za trenutne rukovodioce u Partizanu da pritisnu dugme "reset".
Pre samo mesec dana u Fudbalskom klubu Partizan delovalo je da su stvari "u normali" ili da su se stabilizovale. Delovalo je...
Sportski deo Partizana uspeo je, kao retko kada, da završi sve željene transfere. Trener Ivan Tomić imao je na pripremama (gotovo) ceo tim. Dogodilo se potom poljsko Zaglembje, eliminacija iz Lige Evrope, koja je šokirala ceo klub, a onda, poput domino efekta, remi sa debitantom u Superligi Bačkom i poraz od Napretka u Kruševcu.
Ivan Tomić je otišao.
Upravi kluba su (bile) vezane ruke. Da je neko razgovarao sa potencijalnim trenerima pre meča sa Napretkom to ne bi bilo fer prema Tomiću i moglo bi da se protumači kao podrivanje i trenera i ekipe. Sada, međutim, uprava nema spremno rešenje, "keca u rukavu" i pre svega, nema dovoljno vremena i prostora za manevar.
Koga sada dovesti za trenera?
Sportski direktor Ivica Iliev kaže da će rešenje biti vrlo brzo pronađeno, čak je dao i vremensku odrednicu: "Večeras ili najkasnije sutra ujutro". Na osnovu toga moglo bi da se zaključi da je trener već poznat. Ili je Iliev požurio.
"U ovom trenutku imamo više kandidata za novog trenera. Analizirajući situaciju došli smo do određenog, užeg kruga kandidata sa kojima ćemo tokom današnjeg dana obaviti razgovore, videti njihove ideje, ambicije i poglede na tim, a posle toga izabraćemo najbolje rešenje. Očekujem da do kraja dana ili najkasnije sutra ujutru izađemo u javnost sa konkretnim imenom", rekao je Iliev.
U javnosti se nezvanično (u formi glasina i nešto "jačih" glasina) pominje nekoliko imena - Marko Nikolić, Radovan Ćurčić (doskorašnji selektor), Ljubiša Tumbaković (selektor Crne Gore), pa čak i Zoran Bata Mirković, sada trener beogradskog Sinđelića. Ima ih još, naravno. Poslednja informacija je da su sada intenzivni pregovori sa Tumbakovićem!
Iz ove izjave da se zaključiti i da sa pojedinim kandidatima (ne iz ove grupe navedenih) nije ni razgovarano. Dakle, reč je o želji. Sa druge strane, i ako se sa njima stupi u kontakt veliko je pitanje šta će odgovoriti - da li su spremni da u vrlo delikatnom trenutku preuzmu Partizan, da li će tražiti da im se dovedu još neki igrači ili će, možda, želeti da se odreknu pojedinih. Ili će, možda, poželeti da promene ceo stručni štab. Ili postaviti neke druge uslove.
Pogledajmo raspored Partizana u narednim prvenstvenim kolima: Vojvodina kod kuće, Javor u gostima, pa Čukarički u Humskoj, pa u goste Spartaku (koji je trenutno vodeći na tabeli sa šest bodova - tri sa "zelenog stola" i tri sa zelenog terena)... Pet dana posle vanredne skupštine biće i "večiti derbi"...
"Profil trenera kojeg tražimo - mora da bude ambiciozan, karakteran i da odgovara zahtevima kluba, a da usput bude toliko moćan da uhvati igrače za ruku i kaže im: ’Idete sa mnom u pobede’", kaže Iliev.
Ima li u tom krugu kandidata takvog?
Moćnog, karakternog, koji će da lupi šakom o sto u svlačionici. I ne samo u svlačionici. Koji će da razmrda poljuljane igrače, od kojih neki imaju toliko iskustvo da bi i oni sami mogli da budu treneri!
Uz to, može li ova uprava da garantuje novom treneru da će ostati na tom mestu i posle 12. septembra za kada je zakazana vanredna sednice Skupštine kluba (nastavak one prekinute)? Ko može da garantuje novom treneru da će voditi klub i ako dođu neki drugi na vlast u Partizanu? Može da se dogodi da ako dođe druga "struja" na vlast da ima svoju ideju oko toga ko treba da bude trener.
"Glave su nam na panju i moramo dobro da odmerimo šta da radimo", rekao nam je u nezvaničnom razgovoru visoki predstavnik kluba.
Naravno, neizostavan "začin" u svemu ovome su i "navijači", jer se njih uvek pita za mišljenje, kao da su sami završili trenerske škole. Uostalom, i odlazak Ivana Tomića su oni aminovali. To je rekao generalni direktor Miloš Vazura: "Prihvatili smo ostavku Tomića, uz dogovor sa navijačima".
Opet, pitanje je i da li će i šok-terapija delovati na tim Partizana koji ima dobre pojedince, ali na terenu deluje kao "grupa građana" tek okupljena oko neke ideje, a ni oni sami ne znaju šta je ideja.
Kad smo već kod svlačionioce i atmosfere u ekipi, jasna slika o tome može se napraviti i vizuelizovati iz reči legendarnog kapitena Saše Ilića:
"Ja probam, tražim način da ih trgnem, ali to je komplikovano. Nisam neka osoba koja sama može da ih gura napred. Treba mi pomoć. I ja često potonem jer veoma emotivno doživljavam svaki neuspeh. Verujte, mnogo mi je teško. Jedino što, za razliku od njih, meni nije prvi put da prolazim kroz ovakve situacije. Uvek je recept bio isti. Glavu gore i što pre prva pobeda. Sve posle toga dolazi na svoje mesto. Partizan mora da stane na noge".
Neformalno, među navijačima Partizana, očajnih zbog ovog teškog trenutka, pominje se ili bolje reći razmenjuju se mišljenja (poput onih kada sedite sa društvom u kafani pa kujete strategiju iako vas niko ne pita, niti možete da odlučite) da utakmicu protiv Vojvodine vodi neka legenda kluba sa licencom, a da mu se pridruži Saša Ilić. U odelu ili u opremi, svejedno. Navijači bi, moguće, prepoznali trenutak i potpuno dušom i srcem, stali uz ekipu, pa šta bude!
Kad je bal nek' je bal!