Frančesko Toti danas puni 40 godina. Ovo je način da mu čestitamo!
Bio je "Il Bimbo d'Oro" (Zlatni dečko), bio je "Il Principe" (Princ Rima). Odavno je "Il Re di Roma" ili "Kralj Rima".
Fudbalski gladijator, Frančesko Toti, danas puni 40 godina. Iza njega je karijera za svako poštovanje. I što je još zanimljivije celu karijeru proveo je u jednom klubu - svojoj Romi.
Toti je proteklog vikenda postigao svoj 250. gol u Seriji A, čime se učvrstio na drugoj poziciji večne liste strelaca. Nedostaje mu još 25 golova da bi sa vrha "skinuo" Silvija Pijolu, koji je još davnih 50-ih godina došao do broja 274.
Još kao klincu fudbal mu je ušao pod kožu, a Roma je bila deo porodične tradicije. U nedavnom blogu koji je objavio za jedan fudbalski sajt, Toti je ispričao svoju fudbalsku priču, o tome kako je majka žrtvovala mnogo samo da bi njen sin radio ono što najviše voli - da igra fudbal i kako ga i dan danas prođu žmarci kad istrči na travu "Olimpika" pred fanatičnim navijačima Rome.
Hteo ga je Milan, čiji su skauti pokucali na vrata njegovog doma u Rimu, ali roditelji ga nisu dali. Mali Toti je prošao celu školu Rome i sa samo 16 godina debitovao za seniorski tim. Sledeće godine već je imao status punopravnog člana prvog tima i uspeo je da postigne "prvenac".
Totija je, kao šesnaestogodišnjaka, prvi put u tim Rome ubacio naš trener Vujadin Boškov, protiv Breše (28. marta 1993. godine). Prvi gol postigao je 4. septembra 1994. godine protiv Fođe.
"Na sreću, svoj prvi gol postigao sam na "Olimpiku". Bilo je to prvo kolo sezone 1994/95. Kad sam bio klinac, na tribini stadiona, sanjao sam o tome da postignem gol dole na terenu i sa te strane, svestan sam, koliku sam sreću u životu imao".
"Najvažniji gol koji sam postigao u tom takmičenju bio je protiv Real Madrida u pobedi od 1:0 na 'Santijago Bernabeu'. Taj gol značio je timu mnogo, jer je prošlo mnogo godina od poslednje pobede italijanskog tima na tom stadionu. Takodje, značio je i meni, jer je Real Madrid bio ekipa koju sam uvek gledao, sviđao mi se stil igre koji gaje, taj stadion, Španija... Oni su moj 'drugi tim'.
Pod vođstvom trenera Zdenjeka Zemana, Toti je "eksplodirao" 1997. godine, postigavši 13 golova. Sledeće sezone oko vrata mu je bila kapitenska traka. I dan danas je kapiten Rome, za koju igra svoju 25. sezonu (verovatno poslednju)!
Od kako je debitovao za prvi tim, a to je bilo 1993. godine, Toti je igra pod 16 različitih trenera. Ali, uvek je bio "veći" od svih njih.
Fabio Kapelo mu je svojevremeno pronašao pravu ulogu u timu - kreativniju, u sredini terena. "Hranio" je loptama Gabrijela Batistutu i Vinćenca Montelu i konačno je te 2001. godine Roma osvojila titulu prvbaka Italije, tek treću u svojoj istoriji i prvu posle 1983. godine. Bio je to ujedno i jedini "Skudeto" u dugoj, dugoj igračkoj karijeri Totija, koji je od tada postao "Kralj Rima".
Bez obzira na to što je samo jednom u karijeri podigao trofej šampiona Italije kao kapiten Rome (osvojio je - po dva puta - italijanski kup i italijanski Superkup), to nikako i nikada nije umanjilo status božanstva koji ima u Rimu, među navijačima Rome. "Roma je Toti, Toti je Roma", pevaju navijači "vučice".
- NAJVAŽNIJI MOMENTI TOTIJEVE KARIJERE -
- U Romi je od dečačkih dana. Došao u klub 1989. godine, debitovao za prvi tim 1993;
- Osvojio je titulu prvaka Italije (2000/01), dva italijanska kupa, dva italijanska superkupa. Bio je 16 puta drugi u svim takmičenjima;
- Osvojio je titulu prvaka sveta sa Italijom 2006. godine;
- Dva puta je proglašavan za najboljeg fudbalera Italije (2000. i 2003. godine);
- Drugi je strelac italijanske prve lige sa 250 golova, 24 manje od vodećeg Silvija Pijole;
- Drži rekord Rome po broju nastupa u Ligi šampiona - 55;
- Drži rekord Rome po broju golova postignutih u Ligi šampiona - 18;
- Najstariji je strelac u istoriji Lige šampiona. Postigao je gol protiv Mančester sitija 30. septembra 2014. godine, tri dana posle svog 38. rođendana, čime je nadmaštio rekord koji je do tada držao Rajan Gigs (37 godina i 289 dana).
Mnogi novinari u Italiji (i ne samo u Italiji) hvale Totija što tokom karijere nije promenio sredinu i što je pokazao da mu jurnjava za slavom, novcem i trofejima nije bila na prvom mestu.
"Bilo je čak i trenutaka kada sam mislio da ću otići iz Rome, kao pre 12 godina kada me je želeo Real Madrid. Kada vas traži tako veliki klub, možda i najveći na svetu, počnete da razmišljate kakav bi život bio tamo negde, negde drugde. Tada sam razgovarao sa predsednikom Rome i to je imalo uticaj, to je napravilo razliku. Ali, razgovor sa porodicom me je podsetio na ono šta je svrha života, šta je život, uopšte.
Dom je sve.
Rim je moj dom 39 godina. Kao fudbaleru Roma mi je dom 25 godina. Kad god sam igrao, bilo da je to bila prvenstvena utakmica ili meč u Ligi šampiona, nadam se da sam predstavljao Romu i njen grb što sam bolje mogao i da sam njen barjak držao visoko. Nadam se da sam vas učinio ponosnima.
Ljudi me često pitaju - zašto si ceo život, celu karijeru proveo u Romi?
Zato što je Rim moja porodica, moji prijatelji, ljudi koje volim. Rim je grad, Rim je more, Rim su planine, spomenici. Rim su, naravno, Rimljani.
Rim je žuto i bordo.
Rim je za mene svet.
Ovaj klub, ovaj grad - to je moj život.
Sempre (zauvek)".
No Totti, No Party!