Jedna od vodećih srpskih košarkašica priča o predstojećem Eurobasketu, "novoj dinamici" unutar nacionalnog tima, WNBA ligi koja više nije ono što je bila...
Marina Maljković nekoliko godina je u ženskoj košarkaškoj reprezentaciji pravila šampionski mozaik, da bi ga 2015. konačno kompletirala dodelom srpskog pasoša Amerikanki Danijeli Pejdž i povratkom Sonje Petrović "pod zastavu" nakon pauze od šest godina.
Tog leta u Mađarskoj osvojena je prva medalja na velikim takmičenjima nakon raspada SFR Jugoslavije - i to zlatna - a 2016. u Rio de Žaneiru i olimpijska bronza. Kasnije će se ispostaviti da je to bila kruna Marininog rada i momenat koji su neke zaslužne igračice takođe osetile kao idealan za oproštaj od reprezentacije.
Nacionalni tim sada se nalazi na novom početku, s tim da ne mora, kao 2011, da kreće od nule. Postoji dobra baza, šest veoma kvalitetnih i iskusnih igračica, uz koje će mlade snage imati priliku da stasavaju, kako bi ih jednog dana odmenile u glavnim ulogama.
Sonja Petrović (28), kao aktuelna igračica godine u anketi KSS, zajedno sa novim kapitenom Jelenom Milovanović i Anom Dabović nesumnjivo čini "Big 3" srpske selekcije.
U kampu Srbije na Zlatiboru, pričali smo sa njom na temu promena u reprezentaciji posle Rija, prvenstveno o dolasku Stevana Karadžića na poziciju selektora i o onome što kroz četiri nedelje čeka košarkašice na Eurobasketu u Češkoj.
"Osećam se mnogo drugačije nego 2015. Tada sam došla u formiranu ekipu, sa selektorom koji je dugi niz godina sve to držao na okupu i pod svojom kontrolom. Ove godine su se promenom selektora i kapitena promenile i dinamike unutar tima, a meni prija što osećam da mogu da uspostavim veću kontrolu - i nad sobom i nad celom situacijom", kaže Petrović za MONDO.
"Mislim da ću sada moći više da pružim, kako košarkaški, tako i van terena. Uspostavili smo odličnu hijerarhiju, od stručnog štaba naniže, stvarno je sve super i nadam se da nećemo napraviti kiks koji će to narušiti. Osećamo se prijatno i opušteno i zbog svega toga želimo da uzvratimo na pravi način".
Rezultati poslednjih godina pokazuju da je Maljković pronašla način da izvuče maksimum iz ekipe. Da li će to poći za rukom i Karadžiću, koji je veći deo karijere proveo u muškoj košarci?
"Marina nam je pristupala kao žena, poznavajući žensku psihu i njena najjača strana je upravo bila motivacija, analiza naših glava i onoga što se dešava unutra. Novi selektor nas i dalje upoznaje kao igrače i kao osobe. Ozbiljne situacije će verovatno tek doći, ali prija što se prema nama postavio tako da zaista želimo da mu na terenu uzvratimo najboljom igrom i ponašanjem. Moguće je da još nije upoznat kakve mi žene umemo da budemo, ali za sada ima odličan pristup", uz osmeh je rekla Sonja.
"Mislim da to treba da cenimo".
Srbija je žrebana u C grupu Eurobasketa, sa Slovenijom, Grčkom i Francuskom. Čudno je rangiranje po kome se već u prvoj fazi sastaju finalisti prethodnog EP i akteri borbe za treće mesto na Olimpijskim igrama, ali o tome nema svrhe trošiti reči.
"Mene Francuska i ne brine toliko, iako su napravile neke promene u ekipi koje će im omogućiti da bolje prate naš stil igre, što im je do sada predstavljalo problem. Više me brinu Grčka i Slovenija, jer smo svih ovih godina pokazale da u teškim utakmicama dižemo nivo svoje igre, dok smo u mečevima ranijih faza dozvoljavale sebi kikseve. Nadam se da ćemo ove godine to prevazići, jer je format takmičenja takav da porazi u takvim utakmicama mogu da koštaju nikad skuplje", upozorava sjajno srpsko krilo.
"Biće jako bitno da odigramo dobro u grupi, što smo retko kada radile, uvek smo se vadile kasnije. Ali, godine prolaze, trebalo bi da smo zrelije, iskusnije".
FIBA je u odnosu na prethodno EP preuzela sistem takmičenja koji znamo iz vaterpola, po kojem pobednici grupa idu direktno u četvrtfinale, a drugoplasirani i trećeplasirani u "baraž".
Sonja ističe da nije samo ta jedna utakmica manje razlog što se valja pomučiti za prvo mesto u grupi.
"Ako ne budemo prvi, pa prođemo osminu finala, postoji opcija da u četvrtfinalu idemo na Španiju, jedinu ekipu iz evropskog vrha koju nikada nismo uspeli da dobijemo. One imaju osam-devet evroligaških igračica, vodećih u svojim klubovima, pa bi preko njih bilo jako teško ući u polufinale. U prvom redu je zbog toga bitno osvojiti grupu. I to ne treba da bude cilj koji nas opterećuje, već da to gledamo kao nešto što će nam kasnije olakšati put".
"Kažem ponovo, očekujem da u grupi pokažemo vrstu zrelosti koja nam je do sada falila. Značilo bi nam za dalji tok prvenstva".
Kandidata za medalje ima mnogo više od tri...
"Španija je zamenom naturalizovane igračice još više dobila na zvučnosti. Vratili su Sančo Litl, sa kojom su 2013. bili prvaci Evrope i drugi u svetu. Izdvajaju se i po stilu igre i po imenima, a mislim da posle njih ima 'milion' izjednačenih reprezentacija. To su Francuska, Rusija, Turska, pa neke reprezentacije poput Ukrajine, koje će vrebati priliku i pokušati da budu iznenađenje prvenstva, kao što smo mi bile pre dve godine".
"Ženska košarka je takva da nikad ne znaš ko može da iznenadi. Na našim prvenstvima su utakmice uglavnom na nekoliko poena razlike, pa očekujem još jedno uzbudljivo takmičenje".
Sonja Petrović prošle godine je uoči Rija odigrala deo WNBA sezone (traje od maja do septembra) za tim Finiks Merkjuri, a od jeseni je ponovo nosila dres USK Praga.
Nažalost, nije uspela da četvrti put u karijeri osvoji Evroligu, ali pokušaće to sledeće sezone, sa novim klubom. Treći odlazak u SAD (2012. je nastupala za Čikago) trenutno nije opcija...
"Otići u WNBA je stvar priznanja i prestiža. Prvo da vidiš da li možeš da uđeš u tim, pa da se oprobaš i vidiš koliko možeš da pružiš na terenu. Ali, Evropa je finansijski mnogo primamljivija, tako da i ogroman broj kvalitetnih Amerikanki igra ovde, a sve manje igračica se odlučuje za WNBA", predočila je potpuno suprotno stanje stvari u odnosu na relaciju koja postoji između NBA i ostatka sveta.
"Ima dosta primera da se Amerikanka odlučuje da presedi sezonu tamo, da bi bila sveža za Evropu, upravo iz finansijskih razloga. A i teško je igrati tokom cele godine, jer čak i ako ti telo izdržava, desi se da popusti glava", dodaje Sonja.
"Za svakog ko to može, interesantno je otići u WNBA. Dosta se nauči, može da se oseti drugačiji stil igre, organizacije života, putovanja, drugačiji odnosi u ekipi. Međutim, sigurno je da je WNBA izgubila na važnosti u odnosu na vreme kada je nastala".