Da li su i klub i organizovani navijači Partizana izvukli pouke iz sopstvenih grešaka i grešaka komšija?
"Evropa nas mrzi", "Evropa je nepravedna", "UEFA ima dvostruke aršine"... Moguće da ovakvi stavovi i komentari ljudi u Srbiji imaju i argumentovanu podlogu, ali "bič" i moć su u rukama Evropske kuće fudbala i dok je tako, srpski fudbalski klubovi i njihovi navijači moraće da se povinuju uslovima za igranje međunarodnih utakmica.
Tačno je da srpski klupski fudbal nije usamljen slučaj u Evropi. Štaviše! Dešavaju se incidenti i to mnogo teži širom Evrope, videli smo i da je nedavno u Austriji sudija pogođen nekim predmetom u glavu, pa je utakmica prekinuta.
Isto tako smo, međutim, svedoci, da UEFA "vaga", donosi odluke i razrezuje kazne gledajući sve okolnosti i "dosije" koji određeni klubovi i navijači imaju u Evropi. Nažalost, naši klubovi i "navijači" imaju podebeo dosije.
Najnovija odluka UEFA da kazni Crvenu zvezdu sa dve utakmice igranja bez publike, ima neprijatne, pa i teške posledice po klub. Najpre, ekipa ostaje uskraćena za podršku sa tribina, koja neretko ima važnu ulogu, a potom i ne manje važno, klub ostaje bez prihoda (gruba računica je da će Zvezda ostati bez 1,5 milion evra potencijalnih prihoda zbog ove kazne). Ne samo da ostaje bez prihoda, nego je i na gubitku, jer treba pokriti troškove organizacije utakmice.
Za srpske klubove je od enormnog značaja da igraju evropske mečeve a samim tim i da poštuju pravila i kriterijume za igranje u evropskom društvu. Pravila koja MORAJU da budu poštovana i primenjena.
Fudbalski klub Partizan je u svojoj novijoj istoriji mnogo puta osetio na svojoj koži udarac bičem iz Niona. Pre 11 godina Partizan je bio izbačen iz Evrope (posle incidenata sa navijačima protiv Zrinjskog u Mostaru), iako su momci na terenu tada pošteno uradili posao i već se bili kvalifikovali u narednu rundu takmičenja.
Prošle sezone, odnosno u januaru ove godine, Partizan je opet hodao po žiletu i zahvaljujući odbrani pravnog tima crno-belih, kazna nije glasila - "bez publike opet", već je kažnjen samo ("samo") novčano 30.000 evra.
Partizan je prošle sezone u kasu UEFA na ime raznih kazni uplatio oko 380.000 evra, a zbog igranja pred praznim tribinama izgubio potencijalnih milion evra zarade. Igrao je Partizan bez publike protiv Videotona u Beogradu (a tada je na tribinama bilo mađarskih navijača), igrao je i protiv kijevskog Dinama u grupnoj fazi.
Na ovaj način Partizan je, otprilike, izgubio "jednog Sejdubu Sumu", kada bismo ovo izjednačili sa transferom Gvinejca, najskuplje plaćenog igrača u istoriji beogradskog kluba.
Navijači, pogotovo organizovane grupe, moraju da shvate da Partizan ima specijalan status u UEFA. Specijalno negativan status, da budemo precizni. Partizan je POVRATNIK, da upotrebimo termin iz krivičnog zakonodavstva, i kao takav uvek je pod posebnom lupom UEFA. I ne samo UEFA već i organizacije FARE, koja se bori protiv svake diskriminacije u fudbalu.
Poznato je da UEFA angažuje svoje ljude da idu na stadione, na utakmice "visokog rizika", da se umešaju među publiku i beleže svaki incident, povik... bilo šta što bi moglo da podleže kazni.
Ali, nije samo UEFA ta koja angažuje "headhunters" (lovce na glave). Organizacija FARE ima isti način delovanja. I jedan od njenih "vojnika" imao je zadatak da dođe u Beograd i posmatra ponašanje navijača Partizana na meču protiv Skenderbega pretprošle sezone. Neprimetan, "utopljen" u masu na tribinama, niko na njega nije obraćao pažnju... a on je beležio, zapisivao, snimao... Izveštaj je pod prosledio svojoj organizaciji FARE, a ova u UEFA.
UEFA voli da trenira disciplinsku strogoću nad beogradskim klubom, koji je, budimo realni, takav status "zaslužio" stalnim ispadima, neredima, budalaštinama sopstvenih navijača. Ili bolje rečeno "navijača". Ali i neadekvatnim reagovanjima uprava (godinama unazad) i izlaženjima u susret "navijačima" koji bi na tribinama da vode neke svoje bitke, da "brane Kosovo, Ratka Mladića" i slično...
Kosovo, sigurno, neće biti "odbranjeno" na fudbalskoj tribini, niti će Ratko Mladić biti pušten iz Haga zato što je neko 10 puta skandirao njegovo ime. Onaj ko to radi, ne želi dobro svom klubu. Partizan, dodatno, ima još jedan problem, koji nemaju ostali klubovi u Evropi - razjedinjenost i netrpeljivost navijačkih frakcija, što je samo po sebi takođe potencijalno incidentna situacija.
UEFA je posebno alergična na političke poruke sa tribina, transparente takve sadržine, na rasizam, na pirotehniku, a da je sve važno govori i činjenica da su i Partizan i Crvena zvezda kažnjavani zbog "zakrčenih prolaza" na tribinama, što opet dovodi dalje do priče o infrastrukturi, ali i o organizaciji na nivou kluba, navikama gledalaca...
Partizan je, u međuvremenu, pod pritiskom ili na zahtev UEFA, morao da uloži novac u stadion - da postavi video-nadzor oko celog objekta, da stavi nove ulaze (elektronske kapije) na tribine, bilo je radova i u gostujućim svlačionicama...
"Ne možemo da napadamo UEFA, od nje dobijamo ogromna sredstva. Nije samo novac u pitanju, nije samo prezimljavanje u Evropi, već i u popularnosti kluba, rastu cene igrača, većoj potražnji za njima. Uvek kažem - hajde da mi budemo bolji... Moraćemo da radimo na edukaciji navijača", rekao je jednom prilikom generalni direktor Miloš Vazura.
Partizan u četvrtak u revanš meču 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope dočekuje danski Nordsjeland. Srećom, utakmica bez "političke pozadine", nije meč "visokog rizika", ali UEFA će, nema sumnje, posmatrati. Kroz lupu, mikroskop. I tu, i svaku narednu utakmicu Partizana u Evropi.