Kada je izgubio majku, osvojio je nezvanično prvenstvo sveta za juniore i posvetio joj trofej. Dva meseca nakon gubitka oca, osvojio je i prvi ATP turnir u karijeri. Prvi od mnogih, sigurni smo!
Laslo Đere dugo je trenirao, radio na sebi, putovao, borio se, pobeđivao, gubio, povređivao se i oporavljao, počinjao iznova, sve dok u nedelju uveče nije osetio da je trenutak da kaže ono što je nosio u sebi.
"Ovaj trofej posvećujem mojim roditeljima, izgubio sam mamu pre sedam godina. I ocu, njega sam izgubio pre dva meseca. Oni su imali najveći uticaj na mene i zbog njih sam danas ovde. Zahvaljujem im se i nadam se da me sada gledaju", govorio je u dahu.
"Zahvalan sam i mlađoj sestri, ona je kod kuće u Srbiji i velika mi je podrška. Hvala mojoj devojci, bila je uz mene u najtežim trenucima i ne mogu dovoljno da joj se zahvalim. Hvala svim prijateljima i familiji i vama koji ste me bodrili danas".
Veliki borac iz Sente u tim trenucima nije pomišljao ni na ček od 360 hiljada dolara, sa kojim će svakako lakše nastaviti da finansira skupa putovanja i ostale troškove koje podrazumeva ulazak u grupu najboljih tenisera sveta, a trofej koji mu je predao legendarni Gustavo Kuerten znači i da će od ovog ponedeljka biti deo Top 40 ATP drušva.
"Toliko sam stvari postigao. Vrlo sam srećan, uzbuđen i pun emocija trenutno. Srećan sam šta sam sve pregurao u ovom duelu, teško je bilo i fizički i mentalno, uspeo sam da izdržim. Bilo je mnogo brejkova, pogotovo u prvom setu, a mislim da smo igrali bolje u drugom setu. Propustio sam četiri meč lopte na njegov servis, bilo je teško mentalno, ali ostao sam fokusiran. Razmišljao sam samo o sledećem poenu i iskoristio petu meč loptu", rekao je i dodao:
"Toliko stvari sam dostigao ovde. Prvi put sam u Riju i Brazili. Uvek ću se sećati ovog dana i ovog turnira. Tokom čitavog života".
Laslo je rano ostao bez roditelja, koji su izgubili bitku sa tumorom, ali ga to nije slomilo - naprotiv.
Koliko je njegova borba za uspeh u sportu koji je zavoleo upravo uz mamu i tatu znaju i u Teniskom savezu Srbije, gde su posebno emotivno ispratili Laslov nastup u Brazilu i finale sa 18-godišnjim Kanađaninom.
"Ne, nisu sve teniske priče bajke, satkane od putovanja, obilaska najvećih i najatraktivnijih gradova, sportskih kompleksa, hotela, restorana i druženja sa svetskim krem društvom iz raznih sfera poslovanja. I nisu svi heroji isti, ima i onih kojima ne smeta vetar, sunce, visoke temperature na terenu, koji nemaju ceo tim koji diše za njih, nego koračaju sami, bez ijednog oslonca ne samo na profesionalnom terenu, već i životu", napisano je na Facebook profilu TSS u postu posvećenom Đereu.
"Da, njegova životna priča, kao i sam on, pokazatelji su da još na svetu ima heroja, koji se uprkos nedaćama koje život donese i izrežira, ogrnu snagom, nastave dalje i u znoju lica svog vinu u visine, dotaknu zvezde koje su namenili svojim tvorcima, a bez kojih su ostali voljom sudbine. Nedelja koja je za nama, ATP turnir u Riju i samo jedna rečenica, izbacili su na površinu priču o tihom heroju u koju su pripadnici teniskih krugova bili upućeni, ali za koju javnost nije znala".
Dalje u postu navodi se...
"Ulaskom u finale, na pitanja novinara koliko mu to znači rekao je: 'Teško je biti bez roditelja sa 23 godine, veoma sam im zahvalan na svemu što su učinili za mene. Samo želim da ih učinim ponosnima'. Dejvis kup reprezentativac Srbije, 23 – godišnji Laslo Đere je ove nedelje ušao u prvo ATP finale u karijeri koje je posvetio rano preminulim roditeljima. Sa 17 godina godina izgubio je majku, pre četiri meseca i oca, koje je pokosila surova bolest. Nikada, ni kada su životne rane otvorene, a koje nikada ne zaceljuju, javnost nije mogla čuti težinu života našeg tihog heroja".
"Đere je sada prvi put javno rekao kakvu bol je život na njegova mlada pleća bacio. Uprkos svemu dostojanstveno je nastavio da vredno radi i piše na terenu priču koja će učiniti da njegovi tvorci budu ponosni na njega. Ostao je hrabar, dosledan, dostojanstven, vredan, jedinstven, nenametljiv, nastavio je putem kojim je krenuo zajedno sa roditeljima, nastavio je da se bori i napravi dela o kojima su zajedno maštali".
"U 2012. godini kada je izgubio majku, igrao je finale čuvenog Edi Hera i osvojio je prestižni Oranž Boul, nezvanično prvenstvo sveta za juniore i trofej posvetio preminuloj majci. A sada nekoliko meseci nakon gubitka oca, skupio svu snagu i nastavio tiho, herojski dalje do novih velikih dela, kojima je učinio sve nas ponosnim".
"Retkost! To je naš Laslo Đere! Kapa dole tihi heroju", pozdravio je TSS uspeh svog reprezentativca.