"Naša utakmica je samo na pobedu i poraz, a njihova je bila na život i smrt i zato je mnogo važnija", citirao je Aleksandar Đorđević svog prijatelja Predraga Sašu Danilovića.
Biti košarkaš, sportista, ne znači samo da trčite, ubacujete loptu u koš. Znači i da ste uzor onima koji dolaze, da se obrazujete, širite vidike, "radite na sebi"... Pojedini treneri kao važni ljudi u karijerama svakog sportiste, njihovi učitelji, pokušavaju da utiču na svoje đake i prošire im znanja i saznanja.
Takav je i selektor nacionalnog tima Aleksandar Đorđević. Odjeknula je vest da je ekipu poveo na susret sa preživelim herojima sa Košara i Paštrika koji su se borili za otadžbinu. Mnogi su dali život za to.
Bitka na Košarama: "Časno se borilo i časno ginulo!"
Upitan za tu posetu, Đorđević je danas novinarima na Kopaoniku rekao da je vodio ekipu pre svega da pokažu poštovanje prema tim ljudima, ali i da ih saslušaju.
"Bili smo gosti manifestacije, koju su organizovali drugi ljudi. Prihvatili smo poziv, jer smo svesni da je nama lično - ne samo kao sportistima koji nose majicu reprezentacije - izuzetno važno da čujemo i saznamo njihovu priču, a pre svega da pokažemo respekt prema ljudima koji su se borili za našu zemlju, prema onima koji su izgubili živote i onima koji su ih sačuvali", rekao je Đorđević.
Đorđević je iskoristio priliku da citira nekadašnjeg saigrača, sada predsednika KSS Predraga Danilovića, koji se sa "orlovima" nalazi na Kopaoniku i takođe je bio prisutan na pomenutom događaju.
"Sale je imao sjajan, kratak govor. Izrekao je jednu misao koju su i igrači zapamtili - 'Naša utakmica je samo na pobedu i poraz, a njihova je bila na život i smrt i zato je mnogo važnija'".
BITKA KOŠARE
Neprijatelj je bio višestruko nadmoćniji, pa se nešto više od 1.000 srpskih vojnika branilo od napada hordi koje su brojale između 5.000 i 6.000 Albanaca. Srpska vojska je odolevala napadima sve do 14. juna, kada se, po Kumanovskom sporazumu povukla sa Kosova.
Odbrana Košara sprečila je kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama, slažu se vojni stručnjaci. Najveći deo srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosečne starosti između 19 godina i 20 godina, a borili su se i Srbi dobrovoljci iz inostranstva i Kozaci.
Poginulo je 108 srpskih vojnika, od kojih 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca, među kojima i jedan ruski dobrovoljac. Takouzvana "OVK" je priznao gubitak 200 boraca, ali ih je najverovatnije poginulo mnogo više, a zvanično su poginula i dva NATO vojnika, Francuz i Italijan, kao i jedan državljanin Alžira. Uništeno je pet albanskih tenkova.