Da bi radio dobre stvari na terenu, Dirk je shvatio da mora da bude duhovno bogat. Zajedno sa ličnim trenerom Holgerom Gešvindnerom, zauvek je promenio košarku...
Ako u modernoj eri sporta postoji vernost, onda je ona oslikana u liku i delu Dirka Novickog. Oslikava se i u Dankanu, ali je razlika u tome što je Dankan jednom prilikom bio blizu da dres Sparsa zameni dresom Medžika. Dirk ni u jednom trenutku nije pomišljao da napusti Dalas. Ovaj dobri džin, koji je visok 213 cm, postigao je sve ono o čemu svaki košarkaš i sportista sanjaju. Sve osim olimpijske medalje, koju neće gledati na zidu svoje vile dok uživa u sportskoj penziji.
Kada je Dirk ulazio u NBA ligu, još sam išao u srednju školu i kopirao poteze Šona Kempa (ne zakucavanja, samo šut), Dominika Vilkinsa, Klajda Drekslera i ostalih velikih zvezda. Već kad je 2001. prvi put zaigrao u plej-ofu, bio sam na faksu. Tada ti se nekako menja pogled na svet, misliš da postaješ pametniji, ustvari si malo zreliji i drugačije razmišljaš. Od te godine sam stalno pratio Dirkove igre i obožavao način na koji igra.
Mršav, širokih ramena i gegav, činilo se da će ga zveri pojesti. Međutim, on je sve radio lagano. Kada se 2003. povredio na putu do finala i Don Nelson uveo Stiva Kera u onom malenom šorcu iz pedesetih, bio sam besan, ali je stari znalac samo želeo da zaštiti buduću veliku karijeru.
Dirk je letos odlučio da započne svoju 21. sezonu u najjačoj ligi sveta, a u sredu ujutru po našem vremenu, stajao je na centru igrališta sa reflektorom fokusiranim na njega i sa suzama u očima objavio je da je kraj.
Vižljasti momak koji je razbio buduće NBA zvezde na juniorskom "Hoop Summitu" bio je itekako spreman da pokaže od kakvog materijala je napravljen. Nemačka je ponovo mogla da viče "Deutsche Welle" kada govori o košarci. NBA liga je, sada već daleke 1998, dočekala Dirka kao devetog pika na draftu. Tada ga je "pokupio" Milvoki i odmah ga zamenio za preteškog Roberta "Traktora" Trejlora. Trejlor je rano završio karijeru, ali i život, nakon jakog srčanog udara. Dalas se odlučio da povuče pametan potez i uzme mladog Dirka, dve godine pre nego što će Mark Kjuban kupiti Mevse.
Još od te 2000. godine kreće da se gradi prijateljstvo ova dva čoveka, koje rezultira time što Dirk nikad nije pomislio da napusti Dalas. Kjuban je pre par par godina izjavio: "Da li znate zašto se nikad nisam brinuo da li će Dirk testirati tržište slobodnih agenata? Dirk uvek dobije ono što Dirk želi."
Jedan je od stvarno retkih igrača koji je tražio manji ugovor, a uvek dobijao veći. Veličina Dirka nije samo u igri koju je igrao uvek na poseban način, sa posebnom tehnikom šuta, nego i u njegovom ponašanju i istinskoj vernosti prema klubu koji je od starta verovao u njegove vanserijske sposobnosti.
Ako bi nabrajali sve što je ovaj čovek osvojio, ostalo bi malo za ostale stvari koje niste znali o njemu. Ako uzmemo ono najvažnije, osvojio je NBA titulu 2011. godine, u onom fantastičnom finalu sa Majamijem, koga je predvodio čuveni veliki trio Džejms - Vejd - Boš.
Dalas je dobio ovo finale sa 4:2, iako je Majami imao prednost domaćeg terena, razgoropađenog Vejda, vođstvo od 1:0 i 15 poena prednosti samo šest minuta pre kraja druge utakmice.
Dirk je sve to amortizovao uz pomoć starog vuka, Džejsona Terija. Ali važnije od svega, pobedila je timska igra, jer Mevsi te sezone nisu imali tim koji bi po imenima mogao da parira Hitu. Dirk je osvojio i nagradu za najboljeg igrača finala, dominirajući u poenima i skokovima.
Mevsi i Sparsi su ekipe koje su pokazale da je zdrav timski duh i razumevanje, kao i prihvatanje uloge u timu "jače" od velikih imena i super timova. Ko god bi se tada kladio, sigurno bi odigrao na Majami. Džejms razgoropađen i željan titula, ali i dodatne slave. Vejd, gazda Majamija, u punoj snazi i sjaju. I na to dodate Boša, koji je bio nerešiva enigma za sve krilne centre, pa i centre u ligi, zbog svoje pokretljivosti, veštine, sjajnog šuta sa svih pozicija i brzine koja ga je tada krasila. Pored toga, klupa Majamija je bila dosta jaka. Ali, Dalas je odneo pobedu. Njena veličina je u tome što su posle 2:1 za supertim Majamija preokrenuli seriju i ostvarili tri pobede u nizu. Tim je odneo pobedu.
Par godina pre toga, Dirk je igrao još jedno finale sa Majamijem, gde mu je protivnik bio Dvejn Vejd. To finale su izgubili istim skorom kojim su kasnije došli do trona. Vejd je tada imao podršku "Supermena", najdominantnijeg centra ikada, Šakila O'Nila. Kao i veterana, Gerija Pejtona. U tom finalu niko nije mogao da zaustavi Vejda, koji je radio šta je želeo. Beležio je 35 poena u proseku tokom finalne serije, uz osam skokova, četiri asistencije, tri ukradene lopte i jednu blokadu u proseku. Tako nešto je samo još Džordan radio.
Vejd i Dirk su vodili bitke u dva epska finala, gde je svakom velikanu pripala po titula, da bi se u noći između utorka i srede svečano oprostili od publike u svojim gradovima. Novicki i Teri 2006. godine su započinjali svoje putovanje ka prstenu. Teri je kasnije tetovirao trofej na ruci i to pre nego što ga je osvojio. Bio je ubeđen da sa Dirkom može do titule šampiona. Dirk ga nije izneverio.
Titula iz 2011. je Dirku bila kruna karijere i melem na ranu iz sezone 2006. i izgubljenog finala, te sezone 2007, kada je osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača lige (MVP), a Dalas sa sjajnim skorom 67-15 bio ispred svih u ligi. Ali, te sezone su Mevsima u prvom kolu zapali Voriorsi, koji nisu izgledali ovako kao danas, ali su bili dovoljno dobri da kao osmi nosioci izbace Dalas sa 4:2.
Ovo je bilo jedno od najvećih iznenađenja u istoriji plej-ofa i svakako veliko razočaranje za Dirka. Svi su tada očekivali komšijsko finale Zapada između Sparsa i Mevsa, ali su nestvarno inspirisani Voriorsi mislili drugačije. Tadašnji tim Voriorsa je imao jak ofanzivni potencijal oslikan kroz Berona Dejvisa, Džejsona Ričardsona i Stivena Džeksona, ali i nadolazeće mlade zvezde Montu Elisa (javite ako znate gde je čovek) i Ala Heringtona.
Dirk je možda prvi put podbacio u plej-ofu, gde je redovno bio onaj koji je vukao tim na svojim leđima. To nije bio MVP Dirk i verovatno samo on zna šta se desilo u toj prvoj rundi i zašto je bio senka igrača iz regularnog dela sezone. Pre svega mu je očajan bio šut, gde je jedva prelazio 20 odsto uspešnosti za tri poena.
Posle svega toga i haosa sa verenicom, koji ga je prilično potresao, ostao je u Dalasu i vratio se jači po tu dugo očekivanu titulu. Muhamed Ali je lepo opisao taj mentalitet: "Samo čovek koji zna kako je biti poražen, može dosegnuti do samog dna svoje duše i vratiti se sa većom snagom kako bi pobedio onda kada je meč izjednačen". Dirk je to znao. I vratio se po ono što mu pripada.
Pored toga što je uvek bio među najboljim igračima lige i beležio velike uspehe u NBA, Dirk je uspeo da sa uvek prosečnom reprezentacijom Nemačke osvoji bronzu na Svetskom prvenstvu 2002. i srebro na Eurobasketu 2005. godine u Beogradu. Ovo je jedna od glavnih odlika Dirka, a to je da nikad ne odustaje od svog tima.
Sećam se kao juče tih utakmica u Areni i pune hale kada igra Nemačka. I sve to zbog njega. Da bismo gledali veličanstvenost njegove igre uživo. Dao je više od 100 odsto svojih mogućnosti da postavi Nemačku na pobedničko postolje i uz podršku ljubitelja košarke koji obožavaju ovakve igrače, uspeo je.
Pored toga što je čak 14 puta učestvovao na Ol star utakmicama i 12 puta bio u najboljim petorkama lige, ovaj čovek nalazi se na 6. mestu "večne liste" strelaca NBA lige. Sigurno će ga prestići Lebron Džejms, ali je Dirk jedini beli igrač i jedini igrač rođen van SAD u Top 10 NBA strelaca svih vremena. To je neverovatan uspeh za igrača koji nije imao brzinu i snagu afroameričkih igrača. ali je imao svoj unikatni šut i perfektnu tehniku izbačaja sa zadrškom. Taj šut mu je doneo veliku prednost u odnosu na sve rivale, kojima je bilo gotovo nemoguće da ga sačuvaju, do samog oproštaja.
Čovek je sa svojih 213 cm ušao u elitnu grupu zvanu "50-40-90", gde se nalaze igrači koji su tokom karijere šutirali preko 50 odsto za dva, 40 odsto za tri poena i 90 odsto sa linije slobodnih bacanja. U ovoj grupi nalazi se samo sedam igrača: Stef Kari, Kevin Durent, Mark Prajs, Redži Miler, Stiv Neš, Leri Bird i Dirk Novicki. Sigurno primećujete da su tu samo bekovi i niska krila, a da je Dirk jedini igrač preko 210 cm. Najbliži mu je Durent po visini u ovoj grupi igrača.
Kada već pričamo o rekordima, Dirk je 2015. godine postao prvi i jedini igrač u istoriji NBA sa preko 25.000 poena, 10.000 skokova, 1.000 blokada i 1.000 trojki. Ako gledamo visoke igrače, svi ostali su daleko iza zbog broja trojki. Ako gledamo niske igrače, nedostaju im blokade, pa onda i skokovi. Kako god okrenete, iako deluje često nezgrapno na terenu sa oklembešenim rukama, dok hoda gegajući se, u njegovom telu jasno vidite veštinu karakterističnu za svaku od pet košarkaških pozicija. Na jako visokom nivou. Nijedan igrač pre, a ni sada, ne poseduje sve te veštine.
Ako bi se podsetili najznačajnijih utakmica koje je odigrao za Mevse, izdvojio bih pet najupečatljivijih. Tokom sezone 2000/01 negde tokom maja, igrali su protiv starog rivala, San Antonija. Pre toga je Dirk ostao bez zuba, posle udarca laktom od strane Terija Portera, da bi iste večeri dobio grip. Pod gripom i bez zuba dao je Sparsima 30 poena uz 15 skokova i tako pomogao da izbegnu "sweep" od strane najljućeg rivala.
Kada su 2006. godine stigli do finala, bila je to jako dobra godina za Dirka. Prvo je odveo Mavse u produžetak protiv Sparsa u utakmici 7, kada im je ubacio 37 poena uz 15 skokova pored Tima Dankana. Onda je usledilo finale Zapada protiv Sansa i starog prijatelja, Stiva Neša, gde je u utakmici broj 5 ubacio čak 50 poena uz 12 skokova. Mevsi su dobili finale Zapada 4:2. U regularnom delu sezone, da za promenu ubacimo i taj period, ubacio je Juti 27 poena u poslednjoj četvrtini od ukupno 40 i tako postavio rekord franšize u ludom povratku Dalasa, kada su svi već mislili da Juta dobija utakmicu. Ali, Dirk je bio posebno inspirisan.
I onda ta sezone kada je osvojena titula, išli su na Tandere u finalu Zapada. Oklahoma je tada imala eksploziju talenta u ekipi. Tu su bili Durent, Vestbruk, Harden, Ibaka, Sefološa, "Kriptonejt" Robinson, Perkins i ostali. Dirk je želeo da već u prvoj utakmici stavi do znanja da je krenuo po titulu. Sasuo je Tanderima 48 poena, bacanja je šutirao 24-24 uz samo 15 upućenih šuteva iz igre. Dalas je dobio u pet utakmica ovu seriju, a Dirk pružio jednu od najefikasnijih predstava u istoriji plej-ofa. Tako je i protiv Sijetla, koga je Oklahoma nasledila, odigrao utakmicu za pamćenje - 43 poena uz preko 72 odsto preciznosti iz igre. Na sve to je iz 11 pokušaja ubacio čak osam trojki. Što bi rekli, šuterska klinika Dirka Novickog protiv Sijetla i Oklahome!
Za tehniku njegovog šuta najviše zasluga ima gospodin Holger Gešvindner, njegov drugi otac. Holger je pre svega uveo naučni pristup, gde je izračunao da optimalni ugao za skok šut treba da bude 60 stepeni. On je već dugo godina Dirkov mentor, trener, a pre svega prijatelj. Svi koji prate NBA ligu, sećaju se scene kada je Holger zaplakao nakon što je Dirk postigao 30.000 poena u profesionalnoj karijeri.
Dirk je patentirao "fadeaway" sa jedne noge, koji je kasnije počeo jako često da primenjuje Durent. Nekoliko puta je pominjao da se često ugledao na Dirkove metode treninga i tehniku šuta. Metode treninga Novickog su bile totalno neobične. Svi koji su imali prilike da pogledaju Holgerov i Dirkov trening, rekli su da se njima zavrtelo u glavi samo od gledanja. Dirk je pravio piruete, pa odmah posle šutirao, okret od 360 stepeni, pa odmah šutirao, šut sa jedne noge i tako redom. A onda pogledajte kako se Durent danas zagreva pre utakmice, pa uporedite.
Holger je trener koji sve bazira na balansu. Bez balansa nema dobrog šuta. Sklekovi na prstima, kako bi izbačaj bio moguć vrhovima prstiju. Kada sledeći put vidite Dirka da šutira, to iz njega govori Holger. Svaki njegov šut sadrži posebnu filozofiju i nauku proisteklu iz dugogodišnjih analiza njegovog prvog i jedinog mentora.
Nemački “Špigl” je radio priču o ovom tandemu, gde se navodi da je Dirk bio neugledan klinac za košarkaša, ali da je on u njemu prepoznao talenat. Dirk je priznao da bi verovatno postao advokat u dosadnom odelu ili moler u porodičnoj kompaniji, da ga Holger nije pratio od samog starta. Holger mu je prišao tokom jedne od utakmica juniorske lige, rekavši da u njemu vidi veliki talenat sa dodatnim pitanjem: "Ko individualno radi sa tobom?" To se desilo davne 1994. godine u Švajnfurtu.
Dirk je po naravi prilično lenj i uvek voli da ide onim "kraćim" putem. To je dodatni razlog zašto je Holger bio ključna figura u njegovom košarkaškom razvoju. Kod njega odustajanje nikada nije bila opcija, a kao što godinama znamo, to je glavna odlika svih nemačkih selekcija. Nema odustajanja. Ono što je Holger želeo od Dirka bilo je da ne posmatra košarku kao šematski prikaz poteza koji se ponavljaju. Želeo je da njegovu igru učini nepredvidivom. Tako je na jedan trening doveo saksofonistu Ernija, koji je usred treninga počeo da svira. Holgerov zahtev ka Dirku je bio da svoja kretanja i šuteve usaglasi sa melodijom saksofoniste. Jedan od najluđih treninga ikada, ali itekako koristan.
Holger je zahtevao od Dirka da stalno čita, posebno gradivo iz fizike. Slično kao što je Dule Vujošević zahtevao od svojih igrača. Knjiga je bila esencija napretka prema Holgeru. Isto tako i pozorište. Dirk je morao da bude duhovno bogat, da bi radio dobre stvari na terenu. Dirk je u to vreme naučio da svira par instrumenata, da bi na kraju svirao gitaru na venčanju svoje sestre. Oko svega su se savetovali. Bilo da je to priča oko ostanka u Dalasu, koja je uvek bila brzo rešena, do toga da li da ide na pripreme reprezentacije ili da odmara preko leta. U vezi ovog drugog, Dirk se odazivao pozivima selektora. Redovno. Holger priznaje da se u tome nisu uvek slagali. Ali Dirkova želja da igra za Nemačku je bila jača.
Postoji jedna istinita priča, koja najbolje potvrđuje savršenstvo njihovog odnosa. Holger je bio optužen za utaju poreza u Nemačkoj i dobio je godinu dana zatvora. Novicki je položio kauciju od 15 miliona dolara, jer je bio ubeđen da je Holger nevin. I to se kasnije dokazalo. Holger je bio ključni čovek i kada je Dirkova verenica imala lažni identitet i na taj način obmanjivala Dirka. Ustvari, pod pravim imenom imala je nekoliko federalnih optužnica. Holger je otvoreno seo sa Dirkom, sve mu rekao i na vreme ga upozorio. Trebalo je dugo Dirku da se povrati od tog skandala, ali je Holger bio tu. Uvek.
Još malo o tom čuvenom "fadeaway" šutu sa jedne noge. Dirk je sam uveo taj potez. Kako je bivao stariji shvatio je da će mu sporost postajati mana i da mora da pronađe lak način za poentiranje. Kako ovaj šut nije bio šut sa balansom, što Holger jedino priznaje, morali su da pozovu fiziku u pomoć. Bez pomoći fizike ništa se nije moglo dovesti do savršenstva. Postoje tri koraka pri izvođenju ovog šuta. Pozvani ste da probate posle čitanja.
Prvi korak je takav da "namestite" odbrambenog igrača na kuk. Ako ste desnoruki, onda desni kuk treba da bude što bliži košu, gotovo u ravni. Kada dobijete kontakt od strane odbrambenog igrača, odmah pomerate levu nogu od koša, praktično njom odvajate telo od protivnika. Drugi korak je rotiranje tela koje prirodno po zakonima fizike ide u levu stranu. Treći korak je da se odgurujete levom nogom od parketa i krećete u "fadeaway" kretnju. Tu pravite razmak između lopte i protivnika. Ovde je ključno da u tom koraku krećete na šut, ali sa laktom ka liniji tela, nikako sa strane tela. U četvrtom koraku sledi podizanje desnog kolena čime pravite dodatni prostor između vas i protivnika. Na kraju, na najvišoj tački skoka, izbacujete loptu i tada ostaje samo da gledate kako ona ulazi u koš, a toliko puta ste to videli kod Dirka.
Nikada nije igrao u supertimovima. Njegovi saigrači su imali samo dva pojavljivanja na Ol star meču tokom cele njegove karijere u Dalasu. Za toliko sezona imao je samo dva aktuelna Ol star saigrača, a uradio je sve ovo što je ranije nabrojano! On je bio dovoljno dobar da i bez "super" saigrača donosi toliki broj pobeda Mevsima.
U skoro svakoj prilici je odustajao od maksimalne plate, kako bi ostavio dovoljno mesta u "selari kepu" za nove igrače. Jednom se odrekao čak 65 odsto plate, ostavivši skoro 72 miliona na stolu kako bi Dalas koliko-toliko ojačao sastav, ali nikada superigračima. Dalas je imao svog superstara i drugi mu nisu bili potrebni.
On je prvi igrač visine preko 210 cm u istoriji lige, koji je osvojio takmičenje u brzom šutiranju trojki. Brzom šutiranju. Igrač od 213 cm! Kada je imao 18 godina, na utakmici "Nike Hoop Summit", postigao je 33 poena, u to vreme rekord te tradicionalne manifestacije. Pored toga što fantastično igra košarku, zna da svira gitaru, klavir i saksofon. Šta da kažem o Dirku osim da je njegova pojava bila božji dar košarci?
Ova sezona bila je 21. u nizu za Dirka. Zapad je kao i uvek, izuzetno jak i konkurentan, a Mevsi su krenuli u ponovnu izgradnju novog tima, predvođeni, ovog puta, dvojicom vanserijskih evropskih talenata, Lukom Dončićem i Kristapsom Porziginsom.
Novicki je bio jedan od poslednjih igrača koji nose baklju stare škole, koja igra na fintu, za navijače, ali i za pobedu. Mevsi nisu uspeli da dobace do plej-ofa ove godine, čak i uz neverovatne partije Dončića. Kasno se priključio timu, posle povrede, Dirk Novicki, ali je izvukao maksimum svoje magije i ove sezone, direktno i indirektno utičući na igru Dalasa. U poslednjoj utakmici na domaćem terenu ubacio je čak 30 poena.
Da li je ovo stvarno njegova poslednja sezona? Svi smo se to pitali do pre neki dan, jer je izgledalo da i dalje ima goriva u njegovom nemačkom motoru. Ali nam je on sam, tiho i bez preterane pompe, kako su to radili Brajant i Vejd, saopštio da ide. Najmanje što Mevsi mogu da urade je dres pod svodom dvorane i statua ispred "American Airlines centra". Takav šut i kretanje čoveka od 213 cm sigurno nećemo više videti, jer je jedan Dirk Novicki i jedan je Holger Gešvindner. Ovaj tandem je košarci zaista dao mnogo.
Neki igrači kao da ne stare, ne brojite im godine. Dankan i Novicki, ali i Karter i Vejd. Ali Novicki je uvek bio poseban. Njega svuda dočekuju kao da je njihov. Njujork ga čeka širom raširenih ruku, burno reaguje na svaki promašaj i skače sa stolice na svaki pogodak. Boston ustaje i aplaudira njegovoj veličini. Los Anđeles prekida utakmicu da mu oda počast. Delirijum nastaje svuda gde se pojavi.
Misterija njegove ofanzivne igre još dugo će mučiti sve trenere. Kako zaboga radi to što radi. On je izmislio novi način igre. Način koji su najveće zvezde kopirale, često bezuspešno. Njemu nije bilo bitno ko ga čuva, on je imao svoj šut. Jasno i čvrsto mogu da kažem da je Novicki najbolji evropski igrač svih vremena. Da, Dražen je mogao da napravi čuda, ali nažalost nikada nećemo saznati kolika. A, možda bi uzeo onaj blanko ček vlasnika Panatinaikosa i vratio se u Evropu. Nikada nećemo saznati.
Ali, za Dirka znamo sve. I trebalo bi, da ako vaša deca budu volela košarku, pokažete Dirka i puštate im klipove o njegovoj igri. Ako ne vole klasičnu muziku ili pozorište, neka gledaju Dirka. Tu će naći Baha, Šuberta, Mocarta, njihovu muziku utkanu u njegovu igru. Kroz njega će upoznati dramu, komediju, pa i tragediju. Iz ove perspektive, najveći evropski igrač svih vremena je Dirk Novicki.
Berlinski zid je pao, ali Dirk još igra za sve nas. "Fadeaway" na jednoj nozi živeće i dalje. Čekamo te u Kući slavnih, Dirk!
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA