Predstavnički dom SAD je povodom dve decenije od zločina u Srebrenici, usvojio rezoluciju sa obrazloženjem da je reč o "najgorem zločinu od Drugog svetskog rata".
Taj dom je pre 10 godina, zločin u Srebrnici okvalifikovao kao genocid, a juče je podržao novu rezoluciju u koje se reč genocid pominje 14 puta.
"Masovno ubistvo 8.000 muslimanskih muškaraca, koje su počinili Srbi u julu 1995. godine, bilo je najstravičnija epizoda rata od 1992-1995, koji je okončan podelom Bosne na dva polunezavisna entiteta", prenosi AFP.
U rezoluciji Predstvničkog doma se ističe "da je politika agresije i etničkog čišćenja, koje su sprovele srpske snage u BIH od 1992. do 1995. godine, po definiciji zločin genocida, po članu dva, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida."
Rezolucija takođe osuđuje izjave koje negiraju ili dovode u pitanje da masakr u Srebrenici predstavlja genocid".
Agencija navodi da je Srbija osudila masakr, ali da su njeni lideri odbili da ga nazovu genocidom.
Navodi se da je Beograd bio ljut zbog nacrta rezolucije UN, koji je podnela Velika Britanija, koja je pozvala Savet bezbednosti da ta masovna ubistva prizna za genocid. Britanski predlog Rezolucije o Srebrenici juče nije usvojenu Savetu bezbednostu UN jer je Rusija uložila veto.
Ruska Federacija sprečila je u SB UN usvajanje britanskog predloga rezolucije o Srebrenici, nazivajući taj dokument "političkim i kontraproduktivnim"!
Ruskom vetu prethodila su 24 časa intenzivnih pregovora Britanije i Amerike sa jedne i Rusije sa druge strane oko sadržaja predloga rezolucije, ali diplomate nisu uspele da pronađu zajednički jezik o ovom pitanju.
Nesuglasice između Rusije i Zapada pokušala je da reši Kina, koja je, bezuspešno, igrala ulogu medijatora u tom diplomatskom sporu.
Prilikom glasanja, Kina je bila uzdržana.
Predstavnici deset zemalja su podržali rezoluciju, četiri zemlje su bile uzdržane, a ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin je bio protiv i uložio veto.