Šta se dešava u zatvoru, ko je s kim u sobi, događaju li se tuče, ima li privilegovanih, ko nosi telefon, pa čak i aktivno koristi društvene mreže...informacije su do kojih se dolazi iz insajderskih redova.
Ono što se, zapravo, dešava u ustanovi zatvorenog tipa najbolje znaju oni koji tamo provode dane. Ne žele baš puno da pričaju, jer smatraju da sama reč zatvor govori sve.
Jedan od njih Pobjedin je sagovornik koji priča uz uslov anonimnosti. Već neko vreme je van pritvora u kojem je bio, ispostavilo se, bez krivice. Trudi se da zaboravi sve što se dešavalo tamo, posebno bube, kojima je zatvor preplavljen. Šetnja, čitanje i spavanje svakodnevica su zatvorenika. Oni koji u četiri zida čekaju da se istraga završi nemaju puno mogućnosti. Dan traje duže, ali je ipak kraći od noći.
U kasnim satima, priča on, čuje se svašta: jauci i vrištanje. Tuku se međusobno, a ponekad se i čuvari uključe. Tvrdi da se čuju glasovi devojaka, koje se dovode u posetu "privilegovanim pritvorenicima".
"Najteže je kad ostaneš sam sa sobom", kaže sagovornik.
Pregovori za razgovor trajali su danima.
To je zatvor. Svako zna šta se tamo dešava, samo se ljudi prave ludi i ćute. Ponekad je tako bolje. Ne znam što bih ti rekao, a da ne znaš kazao je ,,tokom pregovora“.
Njegova priča počela je sa distance, rezervisano i sa sumnjom da će priča biti osuđena na propast.
Kaže da je teško zaboraviti sve te dane koje je proveo u pritvoru, za koji se na kraju ispostavilo da je bio neosnovan.
"Nema tih para koje mi mogu nadoknaditi to što nisam gledao familiju, to što sam bio odbačen od porodice i društva i stavljen na stub srama, da bi se na kraju dokazalo da nijesam kriv", kazao je ovaj Podgoričanin.
Nerado se sećajući tih dana, ispričao je za list šta se sve dešavalo u istražnom zatvoru dok je boravio tamo. Sve što je doživeo, video i čuo ostaće mu u pamćenju, ali neke stvari, kako je kazao, zadržaće za sebe.
"Ne mogu ti pričati o imenima ljudi sa kojima sam bio, iz poštovanja prema njima. Devedeset odsto ljudi tamo su nevini. Po priči, naravno. Ljudi se drže svoje istine i guraju tu priču do kraja. Ali, ima i onih koji zaista to jesu", priča on.
Sa ushićenošću je nastavio da priča o, kako ga je nazvao, „izuzetnom čoveku" kojeg će pamtiti dok je živ.
"Funkcionisao je tako da sam po radnjama koje je obavljao tačno znao koliko je sati. Imao je svoj red kojeg se beskopromisno držao. A i mir, što ga je i činilo posebnim i čemu sam se divio", kazao je on.
Ukratko je ispričao da se radi o čoveku iz jednog primorskog grada, koji je bio u pritvoru zbog navodne zloupotrebe. Prema njegovim rečima, ,,sve mu je bilo namešteno, jer nije sarađivao sa ljudima koji su se bavili prljavim poslovima“.
"Takvih slučajeva ima koliko hoćeš. Na poziciji si, kad treba da slušaš, a nećeš. Zato ti sledi kazna", tvrdi sagovornik.
Kaže da je od početka znao da je nevin i da se to na kraju i dokazalo. Čovek sa juga zemlje bio je, prema rečima tog sagovornika poseban. Ustajao je rano, već oko 6.15 išao u prvu šetnju, u podne na ručak, a nakon toga čitao. Tako je provodio dane.
"Dešavalo mi se po nekoliko puta da mu se obratim, a da me ne čuje. Ništa nije moglo da ga iznervira, znao je skroz da se isključi. Imao je ono za čim svi težimo mir i veru", priča sagovornik Pobjede.
Ali, tamo su i oni koji su okrivljeni za silovanje, ubistvo, prevare. Kada uđu u istražni zatvor, nose sa sobom papir koji će biti presudan u kojoj sobi će biti smešteni i kako će biti prihvaćeni.
"U zatvoru se ne cene cinkaroši, oni koji ne drže reč, koji su nasilni prema ženama, narkomani, bar ne od drugih pritvorenika. Kad te privedu, čuvari tačno znaju o kakvom profilu se radi i šta mogu da očekuju od tebe. Znaju da li ćeš praviti probleme ili ćeš biti korektan", priča on.
Tvrdi da je tamo upoznao mnogo kvalitetnih i dobrih ljudi.
Jedan od njih je komandir sa dugogodišnjim zatvorskim iskustvom, koji im je svima bio kao roditelj.
"Ophodio se prema nama sa razumevanjem i poštovanjem. Isto tako, i mi smo morali zauzvrat da poštujemo kućna pravila. Kod njega nijesu prolazile laži i nepoštovanje", priča bivši pritvorenik.
Kako kaže, svi znaju da kod njega nema zloupotreba.
"To se ne može reći za neke druge. Pogledaj im samo auta koja voze, a koštaju i po 30.000 evra. Kako od 350 ili 400 evra plate pita oslobođeni pritvorenik", pita se on.
Nakon priče o dobrim i lošim čuvarima, dodao je onu staru poznatu ,,zlato je ćutanje" i zatražio da se prekine razgovor, uz obrazloženje: ,,Mislim da sam vam sve rekao".
Sam ambijent, sobe i hodnici u jednoj boji, isti ljudi, isti krici dosta je da ne skrenete sa puta do ludila. No, kako kaže, redovni neuropsihijatrijski pregledi, terapije i misli o voljenima pomažu da se pamet sačuva.
Pobjedin sagovornik tvrdi da ima droge u zatvoru i to čak više, odnosno dostupnije nego na ulici. Na pitanje ,,odakle droga tamo, ko je donosi“, samo je kratko odgovorio- ne donose je tice, sigurno. Koliko puta si čula da je drogu pokušala da unese devojka, majka, brat, sestra i o tome pisala. A koliko si puta čula da su uhapsili nekog svog čuvara zbog rasturanja droge? Nikada".
Na pitanje da li čuvari zloupotrebljavaju položaj, bivši zatvorenik je bez zadrške i razmišljanja odgovorio:
"Toga je uvek bilo i biće. Ne pričam ti priču koju sam čuo od drugih, već samo onu koja se meni desila. Jedan čuvar mi je nudio telefon koji je u TC ,,Gintaš“ kupio za pet evra po ceni od 450. Znam da je isto radio i drugima i zarađivao dobre pare na to", tvrdi on.
