Čovek je razvio sposobnost da pije alkohol pre 10 miliona godina, kada je počeo da jede gnjilo voće, tvrde američki naučnici.
"Svi aspekti modernog načina života, od bola u leđima do preteranog konzumiranja šećera, rezultat su istorije ljudske evolucije", naveo je paleontogenetičar Metju Karigen, vođa istraživanja i profesor na koledžu Santa Fe, na Floridi.
"Pokušali smo da saznamo više o odnosu čoveka i etanola, psihotrop supstance koja se nalazi u svim alkoholnim pićima", rekao je on.
Kako bi ustanovili kada je čovek stekao sposobnost da obrađuje alkohol u organizmu, naučnici su izvršili modelizaciju enzima ADH4, jednog od sastojaka u probavnom traktu koji omogućuje metabolizaciju etanola.
Oni su otkrili da je enzim naglo mutirao kada su naši preci promenili način života, odnosno kada su sa drveća sišli na zemlju.
Prilikom teških vremena, kada je hrana bila oskudna, stekli su običaj da jedu prezrelo voće u kojima je fermentacijom došlo do proizvodnje alkohola.
"Mislimo da je etanol jednostavno bio njihov 'prinudni' izbor", ističe Karigen.
"Da su naši preci mogli da biraju između trulog i zdravog voća, svakako bi izabrali ovo drugo", dodao je on.
Jedan od interesantnih zaključaka studije odnosi se na zavisnost od alkohola: ako alkoholičare privlači piće, to je možda zbog toga što je metabolizacija etanola nekada davno predstavljala korisnu stvar za preživljavanje.
Sve u svemu, ispada da je ispijanje alkohola rezultat davnašnjeg sakupljanja gnjilog voća u nedostatku bolje hrane.