Zanimljivi podaci novog istraživanja - fizička aktivnost je važna za zdravlje, ali njen izostanak nije glavni krivac za gojaznost.
Vežbanje pravi malu razliku u tome da li će dete postati gojazno, tvrde naučnici, koji su istraživanjem utvrdili da je prejedanje glavni krivac za epidemiju gojaznosti.
Naučnici su poredili decu koja žive u Amazoniji sa mališanima iz Velike Britanije i SAD i utvrdili da oni iz Amazonije ne troše ništa više kalorija od svojih vršnjaka sa Zapada.
Njihova tela jednostavno menjaju izvore energije koje koriste, u zavisnosti od okolnosti, kažu stručnjaci.
Naučnici ističu da je ovo otkriće u suprotnosti sa teorijama o uzrocima gojaznosti, ali naglašavaju da je fizička aktivnost svakako važna za zdravlje ljudi.
Tim naučnika sa Univerziteta u Teksasu motrio je na količinu energiju koju troši 84 dece starosti od pet do 12 godina. Njih 40 je iz SAD i Velike Britanije, a 44 iz plemena u Amazoniji, koje se oslanja na pecanje i lov radi preživljavanja.
Potpuno neočekivano, deca sa Zapada su zapravo trošila više kalorija – 1.811 u poređenju sa 1.738 dnevno, uprkos tome što su 25 odsto manje aktivna.
Objašnjenje za to sledi – deca iz Amazonije koriste mnogo više energije za imunitet i 20 odsto više energije u stanju mirovanja. Za one koji žive u savremenijim uslovima za tim nema potrebe, tj. oni troše manje energije za imunitet.
Jedno od petoro dece u SAD je gojazno, zajedno sa četvrtinom mališana u Britaniji. Ni kod nas nije mnogo bolja situacija – u Srbiji je gojazno svako treće dete.
Studija koja je sprovedena prošle godine u Britaniji je utvrdila da deca u proseku dnevno unesu 500 kalorija više nego što im treba.
"Fizička neaktivnost, život bez bakterija u okruženju, mala dnevna potrošnja kalorija – to su primarni faktori za sve veću stopu gojaznosti", kaže dr Semjuel Urlaker sa Univerziteta u Teksasu.
"Dokazali smo da deca iz Amazonije koja vode fizički aktivniji život i imaju svakodnevne imunološke izazove, zapravo ne sagorevaju više kalorije od dece koja su fizički neaktivna ovde u SAD. To znači da ljudsko telo može da se prilagodi potrošnji energije u različitim okolnostima. Ali, na kraju, prejedanje, uz nedovoljno kretanja, možda je srž dugoročne gojaznosti".
Naučnici ističu i da manje aktivan životni stil dece u SAD i Britaniji znači da njihova tela koriste više energije za rast, zbog čega su ona krupnija i viša u odnosu na mališane iz Amazonije.
Da podvučemo – fizička aktivnost je jako važna za zdravlje, ali kako su naučnici utvrdili, nije glavni krivac za gojaznost, već je to prejedanje.