Negativna strana gojaznosti

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stil

Šokantni rezultati studije: Gojazni ljudi "štete"planeti, evo i kako

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Društvo gojaznih u Americi je sprovelo istraživanje kako ljudska težina utiče na očuvanje životne okoline.

Ako volite dobro da klopate i to se na vašem telu primećuje, nemoje se začuditi ako se na ulici susretnete s prekim pogledima neznanaca.

Naime, Društvo gojaznih u Americi je sprovelo istraživanje kako ljudska težina utiče na očuvanje životne sredine.

Možda će vas zanimati

Studija je pokazala da gojazni ljudi proizvode dodatnih 700 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, u odnosu na one sa "normalnom težinom".

Ovo istraživanje je takođe otkrilo i da su gojazni odgovorni za čak 1,6 posto proizvodnje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (zadržavaju toplotu koja se reflektuje od Zemljine površine i na taj način čine planetu toplom), a u koje spadaju vodena para, ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati.

Kako naučnici kažu, do ovog dodatnog zagađenja dolazi usled pojačane proizvodnje hrane, ali i veće utrošnje goriva koje je potrebno da bi se osobe sa prekomernom težinom prevezle.

Od čoveka do mikroskopskih bakterija, svi organizmi na planeti zavise od kiseonika, pa stvaraju ugljen-dioksid kao rezultat metaboličkih procesa potrebnih za život.

Ukupna proizvodnja ugljen-dioksida iz bilo koje vrste povezana je sa prosečnom brzinom metabolizma, prosečnom veličinom tela i ukupnim brojem jedinki vrste. Povećanje prosečne telesne težine ljudi na Zemlji može dodatno da utiče na pokušaje smanjenja emisija ugljen-dioskida koje proizvodi čovek.

"Naša analiza sugeriše da pored blagotvornog uticaja na smrtnost i troškove zdravstvene zaštite, kontrola gojaznosti može povoljno uticati i na životnu sredinu“, rekao je autor ovog rada i nutricionista sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj, Fejdon Magkos.

Pratite Mondo.ba na FacebookuInstagramu i Twitteru. Aplikacija je dostupna za IOS i Android telefone.

Pročitajte i ovo

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Dnevni horoskop

KUHINJA

loader