Gojaznost kod djece utice na mozak

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stil

Otkrivena još jedna veoma loša strana gojaznosti kod dece

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Gojaznost nije dobra za zdravlje, a kako se ispostavilo, ni za mozak.

Pojedine moždane regije su kod gojazne dece nepopravljivo uništene, pokazuje nova studija.

Naučnici su otkrili da su kod gojaznih tinejdžera vidljivi znaci oštećenja u regijama mozga odgovornih za kontrolu apetita, emocija i zadovoljstva. Skenovi mozga pokazali su oštećenja i u regijama kognitivne funkcije, zbog čega su gojazna deca lošija i u školi.

Možda će vas zanimati

Naučnici veruju da konstantno konzumiranje hrane dovodi do zapaljenskih reakcija u mozgu, zbog čega telo ubija zdravo tkivo.

Oni smatraju da je to okidač i za preteranu proizvodnju hormona gladi, leptina, koji podstiče dalje gojenje, tako ih uvodeći u "začarani krug".

Gojaznost može da bude uzrok mnogih opasnih zdravstvenih stanja kasnije u životu, uključujući srčane bolesti i infarkt, povišen krvni pritisak, dijabetes tipa 2, kancer...

Najnovija studija sprovedena je na Univerzitetu u Sao Paolu, a urađeni su skenovi mozga 120 dece, uzrasta od 12 do 16 godina, od čega je 59 odsto njih bilo gojazno.

Skenovi su pokazali smanjenje bele moždane mase u regijama mozga koje su odgovorne za kontrolu emociju i zadovoljstvo. Utvrđeno je i da su moždane ćelije uništene u nervnim vlaknima koja povezuju levi i desni deo mozga, tako utičući na kognitivne funkcije. Naučnici kažu da to može da utiče na smanjenu pažnju i probleme sa koncentracijom.

Studija je otkrila i da se kod gojazne dece proizvodi previše leptina, hormona u mozgu koji kontroliše apetit. Kod nekih gojaznih ljudi, mozak ne reaguje na leptin, zbog čega imaju potrebu da i dalje jedu, uprkos zalihama masti.

Ovo stanje, poznato kao leptinska rezistencija, podstiče mozak da proizvodi sve više hormona gladi.

Koautorka studije dr Pamela Bertolazi kaže da je potrebno još studija kako bi se utvrdiolo da li je ovo zapaljenje kod mladih gojaznih ljudi posledica strukturnih promena mozga.

"Voleli bismo da ponovimo ove skenove kod adolescenata nakon gubitka kilograma, kako bismo utvrdili da li je moguće popraviti štetu nanetu mozgu", dodaje ona.

Inače, studija sprovedena prošlog meseca je takođe pokazala da su gojazna deca lošija u rešavanju problema i imaju lošije rezultate na testovima pamćenja.

Pročitajte i ovo

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Dnevni horoskop

loader