Od ENIAC-a, preko prvog programskog jezika, do Commodorea za dvesta maraka, Wi-Fi veze i današnjih mašina iz budućnosti - sve smo ih skupili na jedno mesto za vas!
Do 1880. godine, populacija SAD-a je toliko porasla da je bilo potrebno više od sedam godina da bi se rezultati cenzusa uneli u tabele. Vlada je tražila brži način da se ovaj posao odradi i to je dovelo do kreiranja mnogih kompjutera koji su zauzimali čitave prostorije, a radili su na principu fleksibilnog medija sa jednokratnim zapisom koji kodira podatke - „punch-card“. Godine 1890, Herman Holerit dizajnirao je takav sistem koji je izračunao rezultate pomenutog cenzusa za “samo“ tri godine, uštedevši na taj način pet miliona dolara Vladi SAD-a.
Jedan vek kasnije, prvi svetski računar je napravljen!
Uskočite u Ce&Ha i MobIT PC vremeplov i otkrijte najuzbudljivije momente u kreiranju tehnološkog sveta kakav danas poznajemo! Neki od IT uređaja koji su obeležili istoriju inovacija možete pogledati u galeriji koja je pred vama, u tekstu!
PC Vremeplov nastao je tokom Ce&Ha sajma, koji se održava u Beogradu.
1943 - Dva univerzitetska profesora iz Pensilvanije, Džon Mošli i Dž. Presper Ekert, napravili su elektronski numerički integrator i kalkulator (ENIAC). Ova mašina koja je zauzimala sobu veličine oko 70 metara kvadratnih i sadržala 18.000 vakuum cevčica, smatra se pretečom digitalnih računara.
1953 - Gres Hoper razvija prvi programski jezik, koji će kasnije biti poznat pod nazivom COBOL.
1964 - Daglas Engelbart otkriva prototip modernih računara, sa mišem i korisničkim interfejsom. Ovaj korak u evoluciji kompjutera označio je prelazak sa specijalizovane mašine za naučnike i matematičare, ka tehnologiji koja je prilagođena opštoj populaciji.
1974 - Brojni personalni računari izbijaju na tržište, uključujući Scelbi & Mark-8 Altair, IBM 5100, RadioShack-ov TRS-80, popularni Trash 80 i Commodore PET.
1976 - Stiv Džobs i Stiv Vozniak osnivaju Apple Computers na 1. april, dan šale i predstavljaju Apple I, prvi računar sa jednom pločom.
1977 - Lansiran je jedan od prvih personalnih kompjutera u masovnoj proizvodnji, računar Tandy/Radio Shack TRS 80. Po prvi put su svi mogli da rukuju kompjuterom bez posebnog programerskog ili naučnog znanja. Ovaj računar je imao matičnu ploču i tastaturu u jednoj jedinici. U njoj se nalazilo za to vreme epohalnih od 4 do 48 KB RAM memorije, pokretanih procesorom takta 1.774 MHz. Imao je tastaturu, dok su čipovi za sliku i zvuk preuzeti sa crno-belih televizora. Doduše, mogao je u jednom trenutku da prikaže samo do 64 karaktera.
1979 - Računar Atari 800 XL je najavljen u decembru 1978. godine, ali sama isporuka nije krenula do kraja 1979. godine. Dizajniran da bude prijateljska pisaća mašina, Atari 800 XL je bio računarski sistem koji je lako moguće nadograđivati za potrebe štampanja. Imao je procesor na 1.79 MHz, mogućnost prikaza 256 boja, odnosno dva ulaza za džojstik, pa je Atari 800 predstavljao odličnu mašinu za igranje video igara sa svojim višestrukim ko-procesorima za zvuk i grafiku.
1981 - Prvi IBM-ov personalni kompjuter popularizuje naziv PC. Pod šifrovanim nazivom Acorn, ovaj računar koristio je Microsoft-ov MS-DOS operativni sistem. Iste godine predstavljen je i računar Sinclair ZX-81. Bio je dizajniran kao niskobudžetni kućni računar za široku javnost. Koštao je tadašnjih 50 do 70 funti, što je današnjih 170 do 240 funti. Svojim vlasnicima je donosio procesor na 3.25 MHz, memoriju u vidu kasete od 64 KB, što je za to vreme bilo na vrhu ponude (ne računajući IBM PC od 512 KB), ali je imao skromnu rezoluciju u odnosu na konkurenciju. Prodat je u više od 1.5 miliona primeraka sa velikim uspehom, a naročito u SAD-u.
1982 - Došlo je do buma u kompanijama koje su proizvodile hardver i softver nakon predstavljanja računara Sinclair ZX Spectrum 48. Neki mu odaju priznanje da je to bila mašina koja je pokrenula IT industriju u Velikoj Britaniji. Imao je 48 KB RAM memorije. Za rad mu je bila potrebna eksterna kaseta, a imao je i audio ulaze za slušalice i mikrofon. Američki magazin BYTE je u svom januarskom izdanju iz 1982. naglasio privlačnost niske cene od 125 funti za britanske potrošače.
Još dva značajna IT događaja obeležila su 1982. godinu. 30. januara otkriven je prvi kompjuterski virus Elk Cloner kojim je petnaestogodišnjak Rik Skrenta zarazio Apple II računar. U oktobru je napravljen prvi CD, ujedno i prvi CD čitač.
1984 - Pojavljuje se Commodore 64, popularno nazivan „mašina budućnosti“. Bio je najprodavaniji računar u istoriji sa 17 miliona prodatih primeraka. U istorijskom smislu tehnološke revolucije stavljaju ga rame uz rame sa Fordovim Modelom T kojim je pokrenuta serijska proizvodnja automobila. Imao je 64 KB RAM memorije i procesor takta 1.023 MHz, kao i grafiku sa 16 boja u rezoluciji, za to vreme velikih, 320 × 200 piksela. Zato ne čudi da je bio računar koji su koristili milioni današnjih programera, dizajnera, inženjera i entuzijasta. Inspirisao je mnoge softverske i hardverske platforme. Ovo je, bez sumnje bio jedan od najlakših računara za korišćenje ikada napravljen.
Iste godine izlazi i Commodore 116, kućni računar. Izgledao je poput Plus/4, ali je imao manje kućište i gumenu tastaturu, i predstavljao je jeftiniju verziju modela C16. Koštao je 200 nemačkih maraka, a za te pare se dobijao procesor na 1.76 MHz i napredna verzija operativnog sistema BASIC 3.5. Imao je dva konektora za igračke džojstike, odnosno izlaz za televizor koji je koristio kao monitor. Proizvodio se i prodavao jedino u Evropi tokom 1984. i 1985. godine. Ukupno je proizvedena 51 hiljada modela, od kojih je 44 hiljade prodato u Nemačkoj.
Na našim prostorima pojavljuje se računar Galaksija. Galaksija je jedini domaći računar napravljen i proizveden u velikoj seriji i to kao rezultat rada jednog čoveka, Voje Antonića. Galaksija je imala RAM memoriju od čak 6 KB, procesor je radio na 3.072 MHz, dok je za skladištenje podataka bilo namenjeno čitavih 8 KB. Kao spoljna jedinica se koristio kasetofon, a monitor je bio običan televizor, po mogućstvu sa video ulazom. Koštala je tadašnjih 200 nemačkih maraka, što nije bilo malo, ali je i dalje bilo upola jeftinije od drugih računara za igranje na tržištu. Zato ne čudi da je uputstvo za sklapanje objavljeno u specijalnom izdanju časopisa „Galaksija“ pod naslovom „Računari u vašoj kući“. Hrabrost da ga sastavi skupilo je 8.000 ljudi, za šta im je trebalo između 8 i 24 sata. Kasnije je komercijalnu verziju „Galaksije“ proizvodio „Zavod za učila i nastavna sredstva“ u saradnji sa „Elektronikom inženjering“.
Jugoslovenska kompanija Avtotehna iz Ljubljane dobila je licencu da proizvode 5.000 mašina koje su bile poznate kao Oric Nova 64 i bili su zasnovani na Atmos-u. Atmos je imao 64 KB RAM memorije, ali je 16 KB bilo potrebno za pokretanje. Prodavan je kao školski računar, jer je mogao da podrži oba pisma u našoj zemlji, ćirilicu i latinicu. Radio je na BASIC sistemu, a sastavni delovi su isporučivani iz Ujedinjenog Kraljevstva.
1985 - Microsoft najavljuje Windows, svoj odgovor Apple-ovom GUI-u. Commodore otkriva Amiga 1000, koja sadrži napredne audio i video sposobnosti. Prvi domen sa tačkom je registrovan 15. marta, godinama pre nego što je World Wide Web formalno označio početak Internet istorije. Mala firma iz Masačusetsa registrovala se na domenu Symbolics.com. Dve godine kasnije, još 100 “dot-com” domena se registrovalo.
1986 - Računar Amstrad PC 1512 dd bio je profesionalni računar koji je počeo da se izrađuje u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom 1986. godine. Koristio je Intel 8086 na 8 MHz kao centralni mikroprocesor, a RAM memorija se kretala od 512 KB do 640 KB. Kao operativni sistem korišćen je inovativni MS-DOS ili DR-DOS. Mogao je da primi memorijske diskete do 20 MB, ali one nisu dolazile kao standardna oprema zajedno sa punom QWERTY tastaturom i mišem sa dva dugmeta. Monitor je mogao da prikaže 16 boja u 640x200 rezoluciji. Sve to za tadašnjih 500 funti.
1987 - Predstavljen 1987. godine, Amiga 500 bio je jedan od vodećih računara tokom kasnih 80-ih i ranih 90-ih godina, sa u to vreme moćnim Motorola procesorom na 7.16 MHz. Odlikovala ga je gigantska memorija do čak 16 MB. U pakovanju su dolazili tastatura, miš i slot za disketu, kao i modulator za povezivanje sa televizorom. Amiga 500 je krajem 1987. u Nemačkoj koštala 1.250 maraka. To nije sprečilo ovaj Commodore proizvod da bude prodat u preko šest miliona primeraka, a naročito je bio popularan u Evropi. Najviše su ga voleli gejmeri zbog naprednog zvuka i grafike rezolucije 736 x 567 piksela.
Iste godine počinje da se izrađuje Macintosh SE, profesionalni računar kompanije Apple. U odnosu na prethodnike dominirao je boljim bojama i lepšim stilom. Imao je ekran od 9 inča rezolucije 512 x 342 piksela, ali nije bio zahvalan za često nošenje, jer je težio čak 7.7 kilograma. Koristio je Motorola MC 68000 kao centralni mikroprocesor, sa RAM memorijom od 1 MB do 4 MB, dok je mogao da sačuva velikih 20 MB sadržaja. Operativni sistem mu je bio MAC OS 4.0.
1989 - U septembru HP je predstavio prvu „personalnu“ verziju iz serija HP laserskih štampača, HP laserjet IIIp. To je bio prvi svetski desktop laserski štampač. Imao je i prvi „no ozone“ motor za štampanje. Štampao je četiri stranice za jedan minut. Jedino cena nije bila personalna, jer je za njega trebalo izdvojiti između 1.000 i 1.500 dolara.
Na tržištu se pojavljuje Macintosh Portable - prvi personalni prenosivi računar iz Apple koji je imao napajanje na baterije. Nailazio je na različite kritike - jedni su ga hvalili zbog ideje prenosivosti, a drugi ga osporavali zbog loših performansi punjenja baterije. Imao je brz i oštar crno-beli ekran, sa mogućnošću da se tastatura preklopi kada računar nije bio u upotrebi. Ovaj prenosivi računar je imao veoma dobre performanse, procesor na 16 MHz i 8 MB RAM memorije. Međutim, cenu je platila prevelika težina od 7.2 kilograma za tako mali uređaj od 4 inča.
1990 - Kreira se prvi računar veličine notebook-a, prenosivi računar Grid 1810. Imao je prvi prenosivi hard disk veličine špila karata na koji su korisnici mogli da skladište 20 MB podataka. Bilo je pravo otkriće da možete da stavite sve svoje podatke u džep i da ih nosite svuda sa sobom. Posedovao je LCD ekran od 10 inča rezolucije 640 x 400 piksela. Imao je i 1 MB RAM memorije, sa mogućnošću dupliranja. Opciono je dolazio sa modemom.
1991 - Još jedan prenosivi računar, PowerBook 145b ponudio je nižu cenu, a zadržao je iste performanse kao njegov prethodnik, PowerBook 145. Skladište podataka je išlo između 40 i 120 MB, a podržavao je i 1.44 floppy disk. Imao je 4 MB RAM integrisane memorije, dok je eksterno mogao da podrži dvostruko više. Opciono je imao čak i modem, dok je rezolucija prikaza bila 640 x 400 piksela.
1996 - Sergej Brin and Leri Pejdž razvili su Google pretraživač na Unverzitetu Stanford.
1999 - Termin Wi-Fi postaje deo kompjuterskog jezika i korisnici počinju da se povezuju na Internet bez upotrebe žica.
2004 - Mozilla Firefox 1.0 staje na crtu Microsoft-ovom Internet Explorer-u, do tada dominantnom pretraživaču Web-a. Društvena mreža Facebook je pokrenuta.
2005 - YouTube, servis za deljenje videa je osnovan. Google je kupio Android, operativni sistem za mobilne telefone zasnovan na Linux-u.
2007 - Mnoge kompjuterske funkcije se, po prvi put, mogu naći na iPhone uređaju, koji je prvi telefon koji je u potpunosti sve podredio ekranu, bez tastature.
2016 - Imamo neverovatne računare kakvi su Yoga 900 ili Yoga 700, neverovatno tanak računar s novim HP potpisom i sve što je nekada bilo glomazno danas je prelepo dizajnirano u minimalističkom stilu, a funkcije koje su nekad bile deo mašte danas su pod našim prstima…
Naravno, ovo je samo deo legendarnih PC mašina koje su obeležile neke naše momente i zato je ovo sjajna prilika da u komentarima dodate vaše predloge i mašine! Pre nego što nastavite dalje pogledajte i galeriju u kojoj se nalazi još nekoliko mašina, koje nismo spomenuli u tekstu.