U kvalifikacijama za EURO uvek je bilo uspona i padova
Dok se čeka meč sa Škotskom koji može da donese plasman na Euro koji se već dve decenije, interesantno je podsetiti se kako su kvalifikacije za Evropska prvenstva izgledale tokom godina.
Prethodne dve decenije uglavnom pamtimo po neuspesima, smenama selektora, generacija, promenama u timu. Nekako su uvek te kvalifikacije koje su "na papiru" lakše dolazile u nezgodnim momentima i čak i nakon proširenja broja učesnika evropskih prvenstava samostalna Srbija nije uspevala da se plasira na EURO.
Da se prvo podsetimo najslavnijih trenutaka nacionalnog tima, momenata kada su padali velikani!
Jugoslavija – Zapadna Nemačka 1:0
(Skoblar 67)
Jedino Evropsko prvenstvo na koje se fudbalska reprezentacija Zapadne Nemačke (i kasnije ujedinjene Nemačke) nije plasirala je ono odigrano 1968. godine. Tada su u Grupi 4 kvalifikacija igrali Jugoslavija, Nemačka i Albanija, a tim predvođen Gerdom Milerom i Uveom Zelerom je zapravo kiksirao na gostovanju u Albaniji i zbog toga im je izmakao plasman na Euro.
Ipak, bez utamice na “Marakani” na kojoj je Josip Skoblar, tada napadač Hanovera, postigao jedini gol, ne bi bilo šanse da Jugoslavija ode na EP, niti da Nemci padnu.
Da bi se shvatilo koliko je to bila velika pobeda, potrebno je staviti stvari u pravu perspektivu.
Nemci su 1966. godine bili vicešampioni sveta, i to posle poraza u prilično sumnjivom finalu u kome je mnogo sudijskih odluka išlo na ruku domaćinu Engleskoj. Tri godine posle ovog meča bili su trećeplasirani na Mundijalu u Meksiku, a već na narednom Evropskom prvenstvu postali su prvaci starog kontinenta.
Jugoslavija – Holandija 2:0
(Jerković 8, Džajić 84)
Stariji ljubitelji fudbala se sigurno sećaju, ali malo kome od mlađih generacija je prenet podatak da je jugoslovenski nacionalni tim sprečio velikog Johana Krojfa da ode na Evropsko prvenstvo.
Predvođeni Krojfom i Neskensom na terenu i Rinusom Mihelsom na klupi Holanđani su početkom sedamdesetih bili možda i najbolji tim sveta. Ipak na kraju nikada nisu osvojili trofej na EP ili SP, a tih godina je Jugoslavija bila zaista “smrt” za favorite.
Kao što je šampionska generacija Nemačke morala da preskoči Euro 1968. godine, tako su i Holanđani 1972. ostali kod kuće.
Džajić, Jerković, Bukal, Petković, Filipović, Holcer, Paunović, Stepanović i drugovi savladali su na čuvenoj splitskoj "Plinari" ovaj čuveni tim sa laganih 2:0 i tako obezbedili prvo mesto u grupi i plasman na Euro.
Četiri godine kasnije na jedinom Evropskom prvenstvu održanom na tlu Jugoslavije obe reprezentacije će nam se revanširati. Prvo je Jugoslavija u polufinalu povela protiv Zapadne Nemačke sa 2:0 da bi Nemci izjednačili i plasirali se u finale posle het-trika Gerda Milera. Potom je u meču za treće mesto Holandija povela sa 2:0, Jugoslavija se vratila u meč, ali je izgubila nakon produžetaka 3:2.
Jugoslavija – Bugarska 3:2
(Sušić 31, 53, Radanović 91; Iskrenov 28, Dimitrov 60)
"Nema više vremena za bilo šta, nema vremena, Vujović, Vujović... GOL! GOL! Gol ljudi pa je li to moguće", vikao je legendarni Mladen Delić u prenosu, postepeno gubeći glas. Radanović je golom u poslednjem napadu na meču obezbedio ono što će se ispostaviti da je poslednji plasman SFRJ na Euro.
Vels je nedelju dana ranije uzeo bod u meču sa Jugoslavijom i tog 21. decembra 1983. godine situacija je bila sledeća. Vels je bio prvi u grupi, a Bugarskoj i Jugoslaviji je samo pobeda u poslednjem meču mogla da garantuje prolaz na EP.
Bilo je 2:2 i u poslednjih desetak minuta meča usledila je potpuna jurnjava. Igrali se sa gola na gol, bez odrana, jer nerešen rezultat nikome nije odgovarao. Pokušala su oba tima da golom obezbede plasman na veliko takmičenje, a kada je golman Jugoslavije uhvatio loptu, sudija je već gledao na svoj sat.
Ispucao je do Vujovića, koji se u svom stilu izvukao na stranu i centrirao, a defanzivac Partizana je golom glavom postigao gol za pobedu i ogromno oduševljenje svih na stadionu u Splitu. Na "Poljudu" su tribine jedva izdržale, a takvo oduševljenje nikada od tada nije zabeleženo na stadionu u Splitu.
Danska – Jugoslavija 0:2
(Baždarević 77, Jarni 87)
Da ste tada bilo kome rekli da je Jugoslavija savladala budućeg šampiona Evrope, niko vam verovatno ne bi verovao. Sjajno je jugoslovenski tim počeo te kvalifikacije, a ovo je bila treća pobeda u nizu.
Danci predvođeni braćom Laudrup i Piterom Šmajhelom bili su u zaostatku od pet bodova za Jugoslavijom i niko se nije mogao ni nadati da će se plasirati na Euro održan u Švedskoj.
Na prilično razrovanom “Parkenu” Safet Sušić je neverovatnim driblingom prošao pola terena, a posle udarca ka golu lopta se odbila van 16 metara domaćina. Mehmed Baždarević je u naletu opalio po lopti i u 77. minutu doneo prednost jugoslovenskom timu.
Baticin Maksimir, "stop" za Krojfa i istorija na Poljudu: 5 najvećih pobeda Jugoslavije u kvalifikacijama!
U jednoj od kontri koje su usledile Zlatko Vujović je sjajno centrirao, na loptu je natrčao Robert Jarni, akter još jedne utakmice sa ove liste, i poslao loptu u mrežu udarcem glavom.
Usledio je građanski rat na Balkanu, a UEFA nije časila ni časa ne samo da izbaci Jugoslaviju sa Euro 1992, već i da joj zabrani učešće na narednom Evropskom prvenstvu odigranom u Engleskoj.
Tako je cela jedna generacija ostala bez nastupa na EP, a na kraju će se ispostaviti da će na Euro 2000. biit jedini od 1984. do danas.
Hrvatska – Srbija 2:2
(Bokšić 20, Stanić 47; Mijatović 26, Stanković 31)
Nisu se još smirile sve ratne rane i traume, a SR Jugoslavija je izvučena u grupi sa Makedonijom i Hrvatskom. U smiraj 1998. godine pobeđena je Irska 1:0, a samo mesec i po dana pre bombardovanja je usledio trijumf nad Maltom.
10. juna je završena agresija na SRJ, a samo dva meseca kasnije Hrvatska je stigla na "Marakanu". U neverovatnom meču punom tenzije čak je u jednom trenutku nestalo struje na stadionu, što je dodatno doprinelo napetoj atmosferi.
Oba tima su pogodila stativu u najvećim šansama, a svima na stadionu je srce stalo na sekund kada je Siniša Mihajlović pogodio prečku gola Aleksandra Kocića posle jednog hrvatskog centaršuta. No, to je bila još uvek rana faza kvalifikacija, sve je bilo otvoreno i tezija ipak nije bila na vrhuncu.
A onda je 9. oktobra na "Maksimiru" odigran verovatno najdramatičniji kvalifikacioni meč u istoriji reprezentacije.
Hrvati su u tom trenutku imali 14, Irci 15, a Jugoslavija 16 bodova na tabeli. Samo je pobeda garantovala Hrvatskoj da može dalje, a tim Ćire Blaževića, u tom trenutku aktuelni treći sa Svetskog prvenstva počeo je silovito.
Alen Bokšić je posle 20 minuta doneo vođstvo domaćinu, ali je u 26. minutu Peđa Mijatović na potpuno neverovatan način izjednačio. Siniša Mihajlović je centrirao iz slobodnog udarca, a sjajni napadač Partizana, Reala, Valensije i Fiorentine je bez gledanja glavom poslao loptu u gol protivnika.
Erupcija oduševljenja je usledila širom Jugoslavje kada je mladi Dejan Stanković na skoro identičan način savladao Dražena Ladića.
A onda, pred sam kraj poluvremena Zoran Bata Mirković je odlučio da napravi potez koji mu je obeležio karijeru. Dok je bio na zemlji prišao mu je iznervirani Robert Jarni, a onda već znate šta se dogodilo. Posle crvenog kartona Mirković je izašao sa terena sa uzdignuta tri prsta, a izjednačujući gol Marija Stanića na startu drugog poluvremena nije puno značio.
Sa uzdignuta tri prsta uz dosta sreće se otišlo na prethodno evropsko prvenstvo, a da li će opet uzdignuta tri prsta, ovoga puta od strane Nikole Milenkovića i Dušana Vlahovića ispratiti "orlove" na EP, kao nekada "plave"?
Videćemo u četvrtak. Na navijačima je da veruju, na momcima da se bore, a na Škotima – da odigraju što gori meč.
(mondo.rs)