"On je najkompletniji igrač u istoriji našeg fudbala. I što ga više biješ, on je sve bolji!"
Goran Milojević, jedan od fudbalskih zvezda Jugoslavije krajem osamdesetih, bombastično je u tom periodu prešao iz Crvene zvezde u Partizan i o tome pričao za MONDO.
Nekadašnji reprezentativac SFRJ sada je u razgovoru sa kolumnistom MONDA Nebojšom Petrovićem sastavljao svoj idealni tim 11 i tom prilikom ispričao nekoliko anegdota o petoj Zvezdinoj zvezdi - Draganu Stojkoviću Piksiju.
Za jedno mesto u svom timu, stariji brat Vladana Milojevića nije imao nikakvu dilemu. Kakva bi to bila ekipa bez ideologa igre i vođe na terenu?
"Sa Piksijem se znam iz pionirske reprezentacije, ja sam prvi saznao da će potpisati za Zvezdu. Stigli smo na Igman na pripreme, svi igrači imaju cimera, ja jedini solo u sobi. Pitam Džaju o čemu se radi, on kaže ’ćuti, doći će Piksi’. Od tada smo nerazdvojni. Kada sam prešao u Partizan, dolazio je po mene kolima na JNA i sedeli smo posle svakog treninga u Maloj Marakani na kafi. Pazi, Dejo je bio genije, Milko čudo od igrača, ali uzimajući u obzir sve elemente fudbala, Piksi je najkompletniji igrač u istoriji našeg fudbala. Odemo u Prištinu, na tribinama 30.000 belih kapica, sve grmi… Oni jaki kao zemlja, čuvaju ga Cana i Murići… trese se stadion. A Piksi kaže ’meni loptu’. Što ga više biješ, on je sve bolji. Rođeni lider. Svaki trening je odrađivao kao da je finale Kupa šampiona“.
U tandemu sa Piksijem, Miloje se nadavao golova u sezoni 1987/88 i značajno doprineo osvajanju titule prvaka Jugoslavije.
"… šutirao sam i penale kada Piksi nije bio u timu. Recimo, protiv Rijeke na Marakani, kad su nas dobili 3:2… ili protiv Budućnosti u Titogradu… tu je sudio Abdulahu, Vuksanović je bio golman, priđe mi pre šuta i kaže ’brate, moraš da promašiš, zajebao sam se i ovi će mi je**ti mater’. Ja ga gledam, ne verujem šta priča. Zaletim se i stvarno promašim… posle Bina da gol i mi pobedimo sa 1:0. Par godina kasnije, ja trener u Pljevljima i igramo protiv Novog Pazara… kad, eto ti Vuksanovića… kaže ’je l se sećaš kako si me poslušao’… ja se smejem, ma gde sam te poslušao… loše sam šutnuo… to mi je jedan od retkih koje sam promašio u karijeri… sećam se i jednog za Majorku protiv Leganesa".
Poučen Piksijevim iskustvom u čuvenom finalu Kupa SFRJ protiv Borca iz Banjaluke, nikada u životu nije šutnuo ‘panjenku’.
"Nisam… ali vidi, on je samo tri dana posle Borca, opet šutnuo ’panjenku’ i pogodio… protiv Vardara u prvenstvu. Pokaži mi igrača na svetu koji bi tako nešto smeo da uradi. Prosto neverovatno, opet je penal bio nada mnom… slična akcija, isti šesnaesterac… i čist faul (smeh)… mada je i ono protiv Borca bio faul (smeh)… pa vukao me čovek pet metara za dres dok nisam pao. Je l Zuber svirao penal? Jeste… pa šta je onda sporno, penal ko suza (smeh). Šalu na stranu, protiv Borca smo platili ceh sramnom pristupu utakmici. Proslavili smo osvajanje trofeja pre prvog sudijskog zvižduka. U tome je bila draž jugoslovenskog fudbala, da drugoligaš dogura do finala i dobije šampiona države. Navijači su nas dan kasnije gađali kamenjem na parkingu ispred stadiona“.
Obraz su mogli da operu samo pobedom u Večitom derbiju.
"To nas je spasilo. Odigrali smo sjajno obe utakmice protiv Partizana i dokazali da je titula zasluženo završila u našim vitrinama. Zanimljivo je da su Piksiju te godine u oba Derbija poništeni regularni golovi. Onaj čuveni sa pola terena kada je Bora Cvetković bio u pasivnom ofsajdu… okružili smo Čolića, nismo mogli da verujemo šta je svirao. Ostaje u analima da je poništen jedan od najlepših golova u istoriji duela Zvezde i Partizana. Tu je bilo 1:1, a nisu mu priznali gol ni u onom Derbiju kada smo vodili 3:0, pa je Milko u finišu smanjio rezultat i ublažio poraz Partizana. Piksi je umetnik. To vam je kao kod slikara, ako je raspoložen, naslikaće remek delo. Ako nema inspiraciju, neće ni ustajati iz kreveta".
/Pogledajte: Goran Milojević o svom prelasku u Partizan/
(mondo.rs, Neša Petrović)