Zvezda u Ligi šampiona 2006. - alternativna istorija: Šta da je UEFA stvarno izbacila Milan zbog Kalčopolija? | MONDOBA

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

DRUGI TOK ISTORIJE

Zvezda u Ligi šampiona 2006. - alternativna istorija: Šta da je UEFA stvarno izbacila Milan zbog Kalčopolija?

Autor Bojan Jakovljević
Autor Bojan Jakovljević

Pred okršaje dva tima u Ligi Evrope postavljamo pitanje koje nas vraća 15 godina unazad - Šta bi bilo da Milan u sezoni 2006/07 stvarno nije igrao u UEFA takmičenjima kao što je prvobitno bilo odlučeno? I gde bi to odvelo Crvenu zvezdu u novom toku istorije?

Izvor: MN PRESS

"Evo Perovića... Prilika možda da se stigne do pogotka. Žigić... Ponovo Žigić... Sada je to šansa... Đokiiiić i goool! Dušan Đokić - Crvena zvezda je u Ligi šampiona!", prolamale su se reči komentatora iz lože najvećeg stadiona u Srbiji.

"Veliko slavlje na "Marakani", Crvena zvezda je u sezoni 2006/07 po prvi put u grupnoj fazi Lige šampiona, fudbaleri Palerma u neverici posmatraju potpuni delirijum 50.000 navijača u Beogradu...!"

Možda će vas zanimati

Osim što se stvari nisu tako odigrale kasnog avgusta 2006. godine... A možda je stvarno moglo da bude tako? Dobrodošli u alternativnu istoriju evropskog fudbala. Ovde posmatramo šta je sve moglo da se dogodi da se jedna ključna stvar u istoriji fudbala odigrala drugačije od onoga što jeste.

Zato pred okršaje Crvene zvezde i Milana u Ligi Evrope postavljamo ključno pitanje koje nas vraća 15 godina unazad - Šta bi bilo da Milan u sezoni 2006/07 zaista nije igrao u UEFA takmičenjima, kao što je prvobitno odlučila Italijanska fudbalska federacija (FIGC), a sve nakon dokazanog nameštanja utakmica u skandalu "Kalčopoli"?

Da se odmah razumemo na početku - ovaj tekst nije nikakvo "prekrajanje istorije", niti navijački tekst u kojem maštamo nečije snove. Ovo nije puko "šta bi bilo kad bi bilo". Ovo je pretpostavljanje svega što je lako moglo da se dogodi i što je, makar u prvi mah, bilo "planirano" da se desi. Osnovna pretpostavka ove priče nije fantaziranje - Milan zaista nije trebalo da igra u kvalifikacijama za Ligu šampiona leta 2006.

Šta bi to značilo za evropski fudbal i Crvenu zvezdu? Da li bi tim Dušana Bajevića stigao do Lige šampiona i ko bi postao prvak Evrope u Atini ako već ne "rosoneri"? I kako bi ta jedna odluka FIGC dugoročno uticala na srpski i evropski fudbal?

U velikom dvodelnom tekstu (drugi deo očekujte u sredu ujutro) analiziraćemo različite scenarije koji su mogli da se odigraju da je FIGC imala malo jaču "kičmu" da ne ublaži kaznu koju je Milanu prvobitno izrekla i da UEFA nije brže-bolje pristala da prihvati tada šestostrukog prvaka Evrope u svoje najjače takmičenje.

SCENARIO PRVI - CRVENA ZVEZDA JE U LIGI ŠAMPIONA!

Italijanska fudbalska federacija utvrdila je da je Milan - uz Juventus, Lacio i Fiorentinu - nameštao utakmice Serije A u sezoni 2005/06. Zbog toga su "rosoneri" zaslužili kaznu oduzimanja 44 boda u toj sezoni, što bi značilo da na tabeli Serije A završavaju ispod mesta koja vode u UEFA takmičenja.

Milan je uz to bio kažnjen počinjanjem naredne sezone u Seriji A sa -15 bodova, ali je klub Silvija Berluskonija istog momenta uložio žalbu. Milan je dobio smanjenje kazne na oduzimanje 30 bodova iz prethodne sezone - što im je bilo sasvim dovoljno da ipak budu na trećem mestu Serije A i dobiju pravo da se takmiče u kvalifikacijama za Ligu šampiona u sezoni u kojoj su kasnije postali prvaci Evrope.

UEFA je tu odluku FIGC potvrdila, da bi Milan dobio još jednu lepu vest: umesto -15 bodova u Seriji A 2006/07, sezonu su započeli sa samo -8 bodova. Ali zamislimo na čas da je FIGC odbio žalbu i da je Milanu na snazi ostala prvobitna kazna. Kako bi evropski fudbal u tom slučaju izgledao?

Milan se osipa, Kaka ne postaje najbolji igrač sveta, Pirlo ide u Inter

2006 Izvor: Profimedia

Pre nego što usredsredimo priču na Crvenu zvezdu, prilike u evropskom fudbalu bi bile drastično drugačije te sezone. Prvo pitanje koje se postavlja jeste - kako bi izgledao Milan nakon izbacivanja iz Evrope? Koji igrači bi napustili klub?

Iz Milana tog leta odlaze Andrea Pirlo, Marek Jankulovski i Kristijan Broki. Željan igranja u Ligi šampiona, Pirlo rešava da "pređe na drugu stranu" i ponovo obuče dres Intera, kluba koji ga je već jednom odbacio. Milano "gori" zbog ove izdaje slično kao Španija 2000. zbog prelaska Figa iz Barse u Real.

Andrea svojom smirenošću čini dve važne stvari - Inter na terenu postaje još dominantniji u Italiji i opasniji u evropskim okvirima, dok uz to uspeva da smiri Adrijanovu "ludu glavu" i ubedi ga napusti poroke koji bi mogli da mu upropaste karijeru.

"Ovaj novi Skudeto posvećujem mom bucku, mom bratu Adrijanu. Da mu nisam svaki dan ispirao mozak glupim vicevima koje sam nekada davno slušao od Gatuza, ne bi on sada bio Zlatna kopačka Evrope", pričao je Pirlo italijanskim medijima godinama kasnije.

Izvor: Profimedia

U timu se osećaju i odlasci Jankulovskog i Brokija, igrača koji su te sezone odigrali po preko 40 utakmica za Milan, pa "rosoneri" sezonu 2006/07 završavaju na petom mestu i ponovo propuštaju plasman u Ligu šampiona.

Za to vreme, njihovo mesto u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2006. zauzima Palermo, tim koji je za to ostao uskraćen pomilovanjem Milana. Upravo bi Palermo avgusta te godine bio rival Crvene zvezde u borbi za mesto među 32 najbolja tima Evrope.

Ali ko bi postao šampion Evrope 2007. godine, u izostanku Milana? Da li bi to bio Liverpul koji je stigao do finala, Mančester junajted ili Čelsi koji su ispali u prethodnoj rundi, ili bi ipak neko četvrti iznenadio?

Jako je teško predvideti kako bi izgledala grupna faza takmičenja bez Milana, jer bi njihov izostanak doveo do "pomeranja" u šeširima za žreb, samim tim kasnije i do drugačije nokaut faze. Možda bi se Bajernu otvorio put do polufinala, timu koji je Milan te sezone izbacio u četvrtfinalu, ili branilac trofeja Barselona ne bi odmah naletela na Liverpul Rafe Beniteza. U svakom slučaju, činjenica je da su jedino tri engleska kluba te sezone imala dovoljno "sređenu situaciju" u timu da su mogli da s pokrićem kažu "Mi možemo da napadnemo trofej Lige šampiona!"

U ovom scenariju, Liverpul ponovo izbacuje Murinjov Čelsi i potom u sveengleskom finalu uspevaju da urade njima najslađu stvar - pobede Mančester junajted i tako postanu prvaci Evrope! Ne smemo da zaboravimo da je Liverpul 2007. bio najbliži osvajanju Lige šampiona, ali su ih tome tada sprečili Andrea Pirlo i Filipo Inzagi.

"Ne moram da osvojim nijednu Premijer ligu u karijeri, ova pobeda protiv Mančestera vredi kao njihovih 10 titula prvaka Engleske!", bile su istorijske reči Stivena Džerarda posle finala u Atini.

Kaka ne postaje najbolji igrač sveta 2007., već "Zlatnu loptu" dobija Kristijano Ronaldo ispred Lionela Mesija.

Izvor: MN PRESS

Milan posle godinu dana pauziranja u evropskim takmičenjima osvaja Kup UEFA u sezoni 2007/08, ne Zenit, ali u široj slici stvari to ne menja mnogo. Loš plasman u Seriji A ih košta povratka u Ligu šampiona (tada osvajanje slabijeg UEFA takmičenja nije značilo direktnu kvalifikaciju u jače). Zbog toga u leto 2008. iz Milana odlazi još sjajnih igrača i tim se sve više osipa.

Klarens Sedorf pristaje da se preseli u Romu, Kaka odlazi u Real Madrid i postaje "glavna faca" tima godinu dana pre dolaska Kristijana Ronalda. U godinama koje su usledile, Milan nastavlja da se muči. Uspevaju tek poneki put da se domognu Lige šampiona poput 2009. ili 2010. godine, ali tamo nisu bitan faktor i ispadaju u ranim nokaut rundama.

Veliki finansijski gubici zbog ređeg igranja u tom takmičenju znače da Berluskonijevo "mezimče" ne može da se takmiči na tako visokom nivou i veliko je pitanje da li bi 2011. godine osvojili svoju do sada poslednju titulu prvaka Italije. Ni ostanak Karla Anćelotija do maja 2009. ne bi bio izvestan, pa bi bilo moguće da se njegov odlazak desi godinu dana ranije. Sve ovo bi uvelo Milan u svojevrsnu "spiralu" koja bi ih vukla na dole - pad "rosonera" kojem smo prisustvovali tokom 2010-ih došao bi nekoliko godina ranije...

A šta bi bilo sa Crvenom zvezdom?

Boško Janković i Nikola Žigić vode Zvezdu do evropskog proleća

Izvor: MN PRESS

Premotajmo film na leto 2006. godine. Skandal reprezentacije u Nemačkoj je već bio prošao, Državna zajednica Srbije i Crne Gore se još pre toga raspala, pa su crveno-beli u kvalifikacije za Ligu šampiona ulazili kao predstavnik Srbije.

Posle rutinskog izbacivanja irskog Korka pobedama 1:0 i 3:0, Bajevićeva ekipa na žrebu izvlači Milan i tu je bio kraj snova o Ligi šampiona - usledili su porazi 1:0 u Italiji i 2:1 u Beogradu. Ali u našem scenariju "rosonera" nema. U kvalifikacijama za Ligu šampiona Italiju predstavljaju Kjevo i Palermo, a ne Milan i Kjevo. Zvezda bi mogla da se susretne sa Milanovom "zamenom", pošto je i Palermo imao dovoljno visok koeficijent da bude među povlašćenim ekipama na žrebu. Zvezda je te godine bila nepovlašćena.

U praksi, to znači da bi na papiriću na kojem je tokom žreba pisalo "A.C. Milan" stajalo "U.S. Palermo". Crveno-beli u prvom meču gostuju na Siciliji, a onda "rozaneri" doalze na revanš došli u Beograd. To znači i da beogradska "Marakana" nikada ne bi ponela transparent "MAFIOSI" na severnoj tribini stadiona, upućen Evropskoj kući fudbala...

Delije, Zvezda, koreografija Izvor: Profimedia

Palermo je 2006. evropska nadmetanja počeo u 1. kolu Kupa UEFA, gde su izbacili neubedljivi Vest Hem. Za njihov tim su igrali: Fontana - Kasani, Zakardo, Barzalji, Pisano - Brešano, Korini - Diana, Simplisio, Di Mikele - Karaćolo. Sasvim dobra ekipa za njihove standarde, ali dosta daleko od tima koji je na "San Siru" savladao Zvezdu samo 1:0. Za Milan su igrali Dida - Kafu, Šimić, Kostakurta, Seržinjo - Sedorf, Pirlo, Gatuzo - Kaka - Đilardino, Inzagi (jedini strelac na meču).

Zvezda u dvomeču uspeva da savlada Palermo Ni Milan nije protiv njih briljirao, a Bajević je na raspolaganju imao izuzetno dobar tim za ovdašnje standarde. Ranđelović je bio na golu, Basta, Biševac, Ibrahima Gaj i Pantić su bili defanzivna četvorka, u veznom redu su igrali Boško Janković, Dejan Milovanović, Nenad Kovačević, tu je bio i Marko Perović, dok je Nikola Žigić predvodio napad, u revanšu čak i uz Dušana Đokića, jedinog strelca Zvezde u tom dvomeču.

Posle teškog gostovanja na Siciliji, gde Žigić sjajnim udarcem glavom na centaršut Milovanovića donosi 1:1, u Beogradu vrela atmosfera "guta" Palermo u pravi čas...

"Evo Perovića... Prilika možda da se stigne do pogotka. Žigić... Ponovo Žigić... Sada je to šansa... Đokiiiić i goool! Dušan Đokić - Crvena zvezda je u Ligi šampiona! Crveno-beli su uspeli da stignu do zlata vrednog pogotka. Nekadašnji šampion Evrope se vraća tamo gde pripada, posle 14 godina čekanja!", prolamale su se reči iz komentatorske kabine "Marakane".

Izvor: MN PRESS

"Ostajem! Zvezdo volim te, idemo po Ligu šampiona", poručio je Boško Janković euforično posle velikog trijumfa i tako odagnao sumnje hoće li ostati deo crveno-belih ili će u finišu prelaznog roka otići u inostranstvo. Istu odluku donose i drugi igrači Zvezde, poput Žigića i kapitena Nenada Kovačevića. Šest utakmica u najjačem takmičenju su motiv da sva trojica ostanu u klubu, a Majorka, Rasing i Lans moraće da svoja pojačanja potraže negde drugde.

Zvezda na žrebu Lige šampiona zauzima mesto u četvrtom šeširu i u upada u vrlo povoljnu grupu H, gde su Lion, Sporting Lisabon i AEK iz Atine. (Ako rekreiramo što sličniji žreb onom koji se stvarno dogodio tog leta, ovo je zaista takav ishod, a ne slučajan izbor timova, ali da vas ne davimo procedurom...)  To je vrlo povoljan žreb za standarde Lige šampiona.

Zvezdu su tog leta, između ostalih, pojačali Segundo Kastiljo, Ibrahima Gaj, Aleksandar Trišović, Ailton i Eli Tadeu, a izvesno je da bi posle izbacivanja Palerma među njima stajao i još neki kvalitetniji igrač koji bi nesumnjivo doneo napredak u timu. Tako bi crveno-beli grupu Lige šampiona dočekali kao daleko jači tim nego onaj koji je te jeseni ispao iz 1. kola Kupa UEFA od Slovana iz Libereca.

Pod naletom elana i energije sa punih tribina "Marakane", blagog potcenjivanja Zvezde od strane protivnika i snažnijeg igračkog kadra, Bajevićeva ekipa u poslednjem kolu uspeva da ostvari do tada nezamisliv cilj. Majstorija Boška Jankovića i novi gol Nikole Žigića protiv AEK-a donose presudne bodove za treće mesto u grupi i mesto u 1/16 finala Kupa UEFA, dok na "severu" istorijsku pobedu slave Darko Miličić, Miloš Teodosić, Nemanja Aleksandrov i Milan Gurović (godinu dana pre nego što je ta fotografija nastala na meču protiv Rendžersa).

Izvor: MN PRESS

Zvezda posle tako velikog uspeha, do pre par meseci nezamislivog, tokom januara 2007. pravi sve one transfere koji su "nisu dogodili" u leto 2006. Janković, Žigić i Kovačević odlaze za višestruko više novca posle sjajnih partija u Ligi šampiona, pa uz bogate nagrade UEFA, crveno-beli prave lepe finansijske zalihe. "Piksi" Kovačević odlazi u Marsej, Žigić u Saragosu, a Janković u Fiorentinu.

"Zdravko Kuzmanović u Fiorentinu kad je došao, pa to je šou bio", pričao je Boško Janković u leto 2007., kada mu se posle šest meseci u novom klubu, u Firenci pridružio saigrač iz reprezentacije Srbije.

Posle sjajne jeseni, Zvezda na žrebu Kupa UEFA izvlači slavni Ajaks, i posle dva uzbudljiva meča, završavaju takmičenje u evropskim takmičenjima. Jap Stam, Klas Jan Huntelar, Vesli Snajder, Edgar Davids i Rajan Babel pokazali su se kao "preveliki zalogaj" za Bajevićevu ekipu, koja do kraja sezone uspeva da se komotno "prošeta" do oba domaća trofeja - Superlige i Kupa Srbije.

Bajević odlazi srećan, Zvezdina nova jesen u Evropi i treća titula zaredom

Izvor: MN PRESS

Tu dolazimo do sezone 2007/08. Da li bi Zvezdina daleko bolja zarada u prethodnoj sezoni - Liga šampiona plus veći transferi - rezultirali u pametnijim ulaganjima tokom leta 2007. godine? Da li bi Zvezda imala osetno snažniji tim u odnosu na onaj koji je ukupnim rezultatom 1:0 bio poražen od Rendžersa u poslednjem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona?

Povici navijača upućeni Dušanu Bajeviću se posle svih navedenih uspeha ne događaju i on ne odlazi na onako gorak način usred utakmice protiv Vojvodine. Boško Đurovski ne dobija priliku da dovrši sezonu i podigne trofej u Superligi, a Bajević odlučuje da posle tako uspešne sezone napusti klub i ostane svima u lepom sećanju - sa peharom u rukama i Ligom šampiona još uvek svima u mislima.

Iako u ovom prvom scenariju tražimo najbolji mogući razvoj događaja, ko god da je bio naslednik Bajevića i trener Zvezde u dvomeču sa Rendžersom u kvalifikacijama za Ligu šampiona, bilo bi previše očekivati da se crveno-beli i drugu godinu zaredom nađu u Ligi šampiona. Dva uzastopna plasmana u najjače evropsko takmičenje moraće da sačekaju još desetak godina i dolazak Vladana Milojevića u klub.

Izvor: MN PRESS

Ta nešto jača Zvezda - koja nije prolazila turbulencije tokom leta i koja je imala više novca da uloži u igrački kadar - stiže do grupe Kupa UEFA i tamo uspeva da osvoji nekoliko bodova. Naročito se to odnosi na bod osvojen protiv Bajerna u spektakularnom remiju 3:3, kada je Ognjen Koroman uništavao bekove Bavaraca. To nije dovoljno za novo proleće u Evropi, ali jeste dovoljno da se grupa sa Bajernom, Boltonom, Arisom i Bragom ne završi bez ijednog boda.

Uprava kluba odlučuje da nešto ranije dovede Aleksandra Jankovića na mesto Milorada Kosanovića i Zvezda te sezone osvaja treću titulu prvaka Srbije zaredom, a ne Partizan svoju prvu od šest u nizu. Znam šta sada mislite, ali razloga za ovaj scenario je nekoliko.

Zvezda je u sezoni 2007/08 uspela nešto neverovatno - da za pet bodova ostanu iza Partizana, iako su u 33 utakmice bili neporaženi. Bili su "barabar" Partizanu te godine, za razliku od onih kasnijih kada se u Ljutice Bogdana sve praktično raspadalo. Sa nešto snažnijim i funkcionalnijim timom, u koji bi bilo uloženo više novca u prethodna tri prelazna roka, i sa ranijim dolaskom Jankovića na mesto trenera, Zvezda sezonu ne bi okončala sa skorom 21 pobeda, 12 nerešenih i 0 poraza.

Neki od nerešenih duela bi bili "pretvoreni" u pobede, a bilo ih je te sezone previše. Samo na "Marakani" su bod uspeli da odnesu Čukarički, Hajduk, Napredak, Mladost i Vojvodina. U gostima su se potkrali 2:2 protiv Banata, kao i 0:0 u Čačku protiv Borca. Mladost i Vojvodina su i na svom terenu uspeli da odole Zvezdi. Het-trik Igora Burzanovića pred krcatim tribinama u Kuli donosi Zvezdi ubedljivu pobedu protiv Hajduka kojom ostaju ispred Partizana i podižu trofej...

Izvor: MN PRESS

Već naredne sezone, ovom "ružičastom" scenariju po crveno-bele dolazi kraj. Zvezda ponovo igra kvalifikacije za Ligu šampiona, onog leta kada je u stvarnosti Partizan bio blizu da šokira Fenerbahče. Zvezda bi uspela da se plasira u grupnu fazu Kupa UEFA i tamo odigra "ulogu" koju je inače imao Partizan - ne bi ostavili značajnijeg traga niti bi bili blizu da ponovo zaigraju na proleće u evropskom takmičenju.

Na površinu počinju da isplivavaju svi oni ogromni problemi koje je Zvezda u to vreme već nekoliko godina imala, a koji su uspevali da budu "gurnuti pod tepih" usled odličnih rezultata kluba, naročito u sezoni 2006/07.

Naravno, mnogi će pomisliti da je ovo baš mnogo promena u istoriji Zvezde tih godina koje bi ležale na samo jednoj odluci FIGC da izbaci Milan iz evropskih takmičenja. Ali o tome se radi u "klupku istorije" koje se odmotava - jedna stvar bi dovela do druge, a druga potom do treće i tako dalje. Svaka promena u toku istorije bi postajala sve veća u odnosu na prethodnu, poput grudve koja se kotrlja niz snežnu planinu.

Ali ovo je samo jedan od mogućih scenarija...

*** Drugi deo alternativne istorije Zvezde i Milana i nastavak priče čitajte na MONDU u sredu ujutro ***

Pročitajte i ovo

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC