Đorđe Tomić za MONDO evocira uspomene na dvojicu fudbalera Crvene zvezde kojima se divio uprkos tome što je bio veliki navijač, a potom i igrač Partizana.
Jedan od srpskih fudbalera koji je napravio veliku karijeru u periodu poslije raspada stare Jugoslavije jeste Đorđe Tomić.
Bivši fudbaler Partizana i Atletiko Madrida bio je dovoljno mlad da se jako dobro sjeća fudbala u staroj "Jugi" na njegovom vrhuncu s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina, ali i dovoljno mlad da poslije bude saigrač zvijezdama kojima se kao dijete divio.
Upravo dvije legende koje je obožavao iako su igrali za rivalsku Crvenu zvezdu bili su Dejan Savićević i Dragan Stojković.
U razgovoru za MONDO, Tomić je kolumnisti Nebojši Petroviću ispričao dokle je išlo njegovo divljenje dvojici izvanrednih fudbalera. Bivši vezista Partizana počeo je od Savićevića.
"Odemo u Irsku, ko je sa kim u sobi… Savo i Piksi, a ja sa Dejom… kažem Savi ajde 'molim te ti i ja, a Piksija neka sa Dejom'… gdje ću ja sa Dejom", počinje Tomić za MONDO.
"Kucam na vrata i čujem ’ajde mali, ulazi unutra’. Brate, ja sa Dejom u istoj sobi. A sjećam se Tempa, naslovna strana, on na topu i piše ’biću najbolji fudbaler Jugoslavije’. Neka ’85, ’86… tad smo imali prvi i drugi kanal, nedjeljom Sportski pregled, četvrtkom Evrogol i to je to… listam TV reviju i vidim ‘subota, prenos utakmice Budućnost-Hajduk… ja dijete, živim za fudbal i sve me interesuje… daj da vidim kakav je taj Savićević… ljudi moji, kad je on dohvatio loptu, ovi iz Hajduka su padali kao kegle… Kažem ćaletu ‘tata, ovaj bre bolji od Sušića i Vukotića’. Sve mu to ja pričam u karantinu, on se smije… pitam ga ’a je l se sjećaš utakmice na Vojnoj gimnaziji… ti u vojnoj četi sa Šaljom, Bobanom, Pantićem, Bogdanovićem, Jakovljevićem… a mi kadeti, Sale, Vuk, Sava, Adi, ja… kad si me pomazio po glavi… ja nešto zalamao i ti kažeš Đole majstore’… Deja kaže ne sjeća se… a ja sedam dana poslije toga nisam prao kosu", svega se sjeća Tomić.
Uslijedilo je vrlo brzo i prisjećanje na susret sa Draganom Stojkovićem Piksijem.
"Piksi uđe kod Save i mene u sobu… počne priča… ja mu kažem ’Lirija, Mrkela ti centrira, ti hvataš volej’. Sve sam pratio… odem gledam Zvezdu, što da ne… ili reprezentaciju, da vidim Bobana. I pričamo tad u sobi… ja kažem Piksiju ‘je l' se sjećaš '87, septembar… koji je bio minut… deseti, je l' tako… ko ti je dodao loptu za gol iz kornera protiv Partizana?’. On me gleda blijedo, ne kapira… ’pa ja sam ti dodao loptu… ti je okrećeš sa tri prsta, namještaš štucnu na lijevoj nozi i pogađaš raklje. Divim ti se, a pojeo bih te u tom trenutku’. A ja na toj utakmici dohvatao lopte ispod sjevera… kontranapad Zvezde, Klinča izbija u korner, pravo meni u ruke… ja donesem loptu do zastavice, Piksi je namjesti i samo malo zarotira sa tri prsta… svega se sjećam kao da je bilo juče… Tango lopta, ona sa Mundijala u Meksiku… pa crvena štucna, bijeli rub… a dole kopačke World Cup, okrenuo jezik… samo je podigao ruku, nešto pokazao i spustio… i kad je ’pljunuo’ u raklje, majko rođena… trči i raduje se uz aut-liniju, a meni nije do života… vidi, pozlilo mi je… ali ne možeš da mu se ne diviš", rekao je Đorđe Tomić kolumnisti MONDA Nebojši Petroviću.