DERBI: Kad je novinar navijač (Zvezde)

Za navijače nema ničeg ljepšeg od Vječitog derbija.To je poseban dan u godini! Za sportske novinare takođe.Ali to je prije svega dan kada se mnogo, ali stvarno mnogo radi.

Za mnoge novinare je jedan od najtežih zadataka tog dana - ostati priseban, brz, tačan i objektivan. Jer, i novinari su ljudi “od krvi i mesa” koji imaju emocije kada je sport u pitanju.

Mnogi od njih su oni pravi navijači, okoreli, zaluđeni, zaljubljeni…

Šest njih zamolili smo da u autorskim tekstovima konačno pišu kao - navijači.

Imena i redakcije u kojima rade “su poznati Mondu” i nisu toliko bitni, koliko je bitno ono što su napisali kao iskusni i nepopravljivi navijači Zvezde i Partizana, Partizana i Zvezde… kako god. Zamolili smo ih da naprave rang listu od pet najboljih vječitih derbija koji pamte i ritual koji obavljaju na dan derbija.

Naše kolege kažu da su uživali pisajući, vjerujemo da ćete vi uživati čitajući - sve u slavu Vječitog derbija!

NN iz Beograda, star 46 godina. Navijač Crvene zvezde.



Top 5 derbija

81. derbi: Partizan - Zvezda 2:3 (Stevanović, Vučićević - Piksi, Bora Cvetković 2)

Golova na Derbiju u mreži protivnika bilo je i biće, ali kad im daš gol iz kornera onda je to šlag na tortu. E, to je bilo u ovom Derbiju. Naš Piksi je njihovom Đukanoviću direktno met'o iz kornera. Pun stadion, naših naravno više i erupcija. To se nikada nije dogodilo. Kasnije je Bora samo potvrdio da smo bolji, Robi da ima najbolju dugu loptu i tako dalje.

64. derbi Zvezda - Partizan 3:0 (Dule Savić 2, Borovnica)

"Druga ligo širi svoje grane i prihvati mlade Partizane" - orila se Marakana. Tolika nadmoć nije zapamćena. Šta smo im radili, a oni se bore za opstanak. Kakav gol je Dule dao iz slobodnjaka, pa se previše radovao i dobio crveni (ej, zbog radovanja), ali takva su vremena bila. Ne smiješ da se raduješ tuđoj nesreći, a nesreća na vidiku. Njihovi se branili tako što su lomili motke (tada su zastave još mogle da se unose na drvenim motkama) i gađali publiku na zapadu. Policija, motke, golovi, ali ništa - ostadoše u ligi.

88. derbi Zvezda - Partizan 3:1 (Najdoski, Prosinečki, Jugović - Mijatović)

E, kad tada nisu primili 10, neće nikada. Za 30 minuta (na svakih deset - da se ne opuste) su primili tri komada. Ilija, Robi, pa Juga, a mogli su i Dejo, Bina, Darko. Nisu znali šta ih je snašlo. A mi kao istrošeni, jer smo tri dana ranije igrali sa Bajernom, onih čuvenih 2:2. Nemamo motiv. Kuku lele da smo ga imali. Opet ih spasili navijači. Lomili po jugu, ulazili na teren i sve otišlo u propast. Poslije svi više gledali na tribine nego na teren i tako se izvukoše.

69. derbi Zvezda - Partizan 1:0 (Milko Đurovski)

To je jedan od ohih Derbija koji se i danas pamte. Milko dao gol u 5. minutu. Oni tvrde ofsajd. Emisije mjesec dana o tom golu, eksperti crtaju, analize na sve strane i šta - nama dva boda. Doduše, mora se priznati da su bili bolji, pogađali prečke i stative, a mi ništa, samo taj jedan gol i to kažu iz ofsajda. Mi samo gol i dva boda. Dosta.

110. derbi Zvezda - Partizan 4:0 (Deki 2, Perica, Cune)

Kakav je to bio masakr nad nedužnim civilima. Šta smo im radili. E, to je još jedan Derbi kad su nam se izvukli za one daleke teške poraze. Perica je imao svoj dan, a kad je tako sačuvaj bože, rekao bi jedan moj kolega. To se ne zna ko će na koju stranu. Tu su driblinzi, asistencije, golovi. Deki je bio u svom elementu, a i Cune Gojković je, ala Dejo Savićević, prelazio sve prepreke. To je bio dan kada smo uživali svi na stadionu. Takva igra se dugo nije vidjela i šteta što smo stali, što smo se zadovoljili sa samo 4:0. Šteta, velika šteta, jer moglo je biti više. Zaslužila je ta generacija da još koji put savlada Ivicu Kralja...

Šteta baš, šteta je što nije bilo mjesta za Žiginih 3:0, Piksijev gol sa 40 metara, pa Živinih 2:0, Šeletovih 4:1 po kiši. Ima još toga, ali to je to.

Rituali

To je poseban dan u mojoj porodici. Na Derbi jutro niko mi ne nudi kafu, doručak, sok, a kamoli da pita da skoknem do prodavnice, pijace ili nešto treće. Nema priče. Nema komentara. Nema "glupih šala", kao ono "pobijediće Zvezda", "pa sigurno smo bolji". Nema ništa. Ćutanje do odlaska na posao, a i tamo izbjegavam svaku priču. Koncentracija na utakmicu je od ranog jutra. Kod mene naravno traje cijele sedmice.

Nemam posebne pripreme, što se tiče odlaska u crkvu, obilaska Džajine kuće, posebne garderobe. Sve je normalno. Sve do početka utakmice, a onda proradi vulkan u stomaku, a spolja kao nije mi ništa. I tako do kraja utakmice, bez obzira na rezultat. Ako se ne daj bože izgubi, na poslu svi ćute, a ukućani legnu prije nego što se vratim. Srećom da su to rijetke situacije, jer pobjede su češće, pa i radost veća.

NN iz Beograda, star 41 godinu, od 1981. godine propustio tek poneki derbi.



Top 5 derbija

1. Piksijevi derbiji - Ne mogu da zaboravim sa koliko straha su komšije išle na stadion dok je moj klub predvodio veliki majstor Dragan Stojković Piksi. Tih godina često smo ih dobijali, i na Marakani i na "JNA", a Piksi im je davao golove iz kornera, slobodnjaka, nameštao golove majstorima Bori Cvetkoviću, Musemiću, Biniću, Pančevu... A najspektakularniji gol su neopravdano, zbog "pasivnog ofsajda", poništile sudije . To je onaj gol sa sa pola terena 1987. godine na Marakani. Za njim iskreno žalim.

2. Gol Vladana Lukića u 89. minutu 1990. godine. Nema ništa slađe od pobjedonosnog gola u posljednjim sekundama protiv Grobara. Letio sam 10 metara niz tribinu, a oni su plakali na jugu. Divno.

3. Stoti derbi. Jedan od zaista najspektakularnijih derbija ikada. Loša tekma, ali fantastična atmosfera, čak su i Grobari došli u velikom broju na Marakanu. Istorijska pobjeda.

4. Moj prvi Vječiti derbi. Nezaboravan. 25. oktobar 1981 - Milko Đurovski u petom minutu za pobjedu Zvezde od 1:0. Nisam spavao danima prije i poslije utakmice. Hvala ti Milko, iako sam otplakao tvoj odlazak kao najrođenijeg.

5. Robijevi derbiji - Pored toga što je uvijek igrao fenomenalno protiv Partizana i davao im sjajne golove, Prosinečki je i kao trener Zvezde živio za derbi, a to se posebno cijeni. Ne pamtim kad sam se toliko obradovao jednom golu, kao onom prošle godine koji je postigao Kadu u posljednjem minutu. Pokvarili smo šampionsko slavlje komšijama, orila se pjesma Cigana, a Robi je zasluženo odigrao svoj ples.

Šta radim na dan derbija?

Hm… pa uglavnom razmišljam samo o derbiju, iako sam već ozbiljan porodičan čovjek. I dalje me trese ta groznica, od trenutka kada otvorim oči tog dana. Rade se neke stvari koje će pomoći da vrijeme prođe što brže.

Imam svoje navijačke fetiše - Ne oblačim ništa, ali baš ništa crno na dan derbija. Ne pričam taj dan sa prijateljima grobarima o derbiju. O svemu može, ali o derbiju ne… i idem na stadion najmanje sat vremena ranije, bez obzira da li je utakmica "važna" ili ne, da li je hladno ili toplo… moram da osjetim atmosferu derbija dosta ranije.

Ono što sam vremenom naučio, a što bih preporučio mladim navijačima - Ne pravi se pametan prije derbija… ne zezaj Grobare, ne obećavaj pobjede, "dominacije" i "poniženja", jer postoji i vrijeme poslije utakmice, koje ume da bude vrlo neprijatno i bez drugara koji će ti vratiti milo za drago.

NN iz Beograda, 43 godine

Dragan Stojković je svojevremeno izjavio: "Meni je svejedno da li igram protiv Osijeka, Olimpije ili Partizana".

Tako sam i ja doživljavao susrete sa "vječitim rivalom". To je bila samo još jedna od 34 utakmice. Naravno da sam se poslije takvih pobjeda za nijansu više radovao, nego kad pobjedonosno napustimo Tušanj ili Kantridu i da su to bila dva boda slađa od ostalih. Mnogo sam divnih ponedjeljaka proveo zezajući drugare iz škole i sa fakuteta, zbog neprijatnosti koje bi im se dešavale tek minulog vikenda.

Ipak, među derbijima koje ću pamtiti, nalaze se i oni koji se nisu završavali srećno po moj klub. Valjda i zbog toga, što ih nije bilo mnogo tokom mog odrastanja.

Crvena zvezda - Partizan 1:3 (1977)

Put do samopouzdanja težak je i trnovit. I kao što poslije svake kiše ide sunce, tako je i Zvezda poslije ovog poraza "čuvala" sunce nad Marakanom punih 18 godina... Ta Partizanova generacija je zaista bila fenomenalna. Trenirao ih je Biće Mladinić i kada bi me pitali koji ti je najbolji tim Partizana koji si gledao, ne bih imao nikakvu dilemu. To je bio moj prvi derbi. Dan kasnije postao sam član Crvene zvezde i stvari su krenule svojim putem.

Partizan - Crvena zvezda 3:2 (1978)

Čini mi se posljednji Džajin derbi. Klasična "all inclusive" "pljačka" u režiji pokojnog Dušana Maksimovića. Zvezda u najljepšim dresovima u njenoj istoriji ("Admiral"), kiša na stadionu bez krova, ja u Umagu na rekreativnoj nastavi, uz tranzistor. Nema ljubavi bez patnje i bola…

Crvena zvezda - Partizan 3:1 (1987)

Uskrs 1987. Tad se igrao fudbal i na taj dan. Ritual u restoranu "Orač" (ne "Vltava", da ne bude zabune), nije se propustio, iako su se raniji Uskršnji ručkovi, logično, odvijali kod kuće. Zvezda daje golove na svakih deset minuta, mogao si da naviješ sat po njoj. Čolić poništava prvo Musemiću gol, pa onda Piksiju. Vaske bijesno baca sako ka klupi. Dolazi do aut linije i izgovara "Ti si najobičniji fudbalski mangup. Došao si da nas pokradeš" (bar je tako pisalo u Tempu). Cijeli stadion skandira "Vaske, Vaske…", "Hristos Voksres", "Tucamo vas, tucamo…" Na poluvremenu je trebalo da bude 5:0. I na kraju prozivka Milka, pjesmom koju je pjevao sa grupom Krik "O, o, o, nama je najbolje…". Tad se na sjeveru pojavila i do tada najveća "šetalica".

Crvena zvezda - Partizan 3:0 (2003)

Nije mala stvar lagano dobiti učesnika Lige šampiona, koji par dana prije toga odigra 0:0 sa Zidanom, Bekamom i kompanijom. Dan kasnije gledao sam u Rimu Romu i Lacio. Blijeda senka beogradskog "El klasika".

Svaki Robijev derbi…

I kada im je davao golove iz Šapca i kada je kao trener, točak istorije ponovo okrenuo na pravu stranu…

Otkako je srušen pravi "Orač", nemam poseban ritual. Znam da ne puštam tog dana motivacione hitove, ne oblačim se u Zvezdine boje… Iako Zvezda nema dominaciju koju je nekada imala, trudim se da sve izgleda kao da je u pitanju jedan običan dan. Kad već nema Osijeka i Olimpije…

(MONDO, foto MN Press arhiva)