Ibra Niko me nije pitao Kako si mali Zlatane

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Fudbal

Ibra: Niko me nije pitao "Kako si, mali Zlatane?"

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

"Otac mi je kupio krevet u Ikei, ali nije imao novca za isporuku, pa smo ga nosili na rukama, među nama. Bilo je fantastično", prisetio se Ibrahimović detinjstva. Za Murinja kaže da je najinteligentniji trener s kojim je radio.

Kako je sin bosanskog domara i hrvatske čistačice, razvedenih od svoje druge godine, stigao do toga da bude kralj Švedske?

To je, između ostalog, novinar engleskog "Gardijana" pitao Zlatana Ibrahimovića tokom opširnog intervjua koji su imali i, bilo je sasvim očekivano, dobio jak odgovor.

"Zanima vas kako je propalica iz Rosengarda stigla čak do ovde, gde sam sada?", uzvratio je Ibrahimović pitanjem.

"Niko nije verovao da mogu. Svi su me ponižavali, nazivali pogrdnim imenima. Mislili su da ću propasti jer imam dugačak jezik... Mislili su da je vizija koju je imao ovaj čovek ovde, potpuno luda. To se nije dogodilo i neće se dogoditi. Mada, događalo se da u snu sanjam kako propadam. I evo me ovde, gde sam trenutno", ispričao je i dodao.

"Hajde da se vratimo 15 godina unazad. Sve što sam tada video u svojoj glavi se dogodilo", rekao je Ibrahimović pričajući na svoj 33. rođendan.

"A, oni koji su me psovali? Oni sada jedu svoje reči. To je moj najdraži trofej".

Ibrahimović je kapiten reprezentacije Švedske, ima više od 100 nastupa, rekorder je po broju postignutih golova, igrao je za najveće evropske klubove, zaradio milione, stekao status kultne figure u svetu fudbala, a nekada je bio, kako je ispričao, samo mali nosonja sa govornom manom.

"Nikoga nije bilo da mi kaže: 'Hej, kako si danas, mali Zlatane?' Mogao sam samo da se solidarišem sa svojim etničkim autsajderima", prisećao se Ibra odrastanja u zajednicama imigranata, uglavnom sa prostora bivše SFRJ, koje su povremeno ličile na pravi geto.

Novinaru se, iz svega što je čuo, učinilo da dokazivanje pred sobom i drugima i dalje jače utiče na Ibrinu želju i motivaciju, od osvajanja titula.

"Da, da... U pravu si", potvrdio je bez trunke dvoumljenja.

Posle svih tih trofeja u Holandiji, Italiji, Španiji i Francuskoj? A, to znate, svuda je bio šampion igrajući za Ajaks, Juventus, Inter, Barselonu, Milan i Pari Sen Žermen. Zapravo, Ibrahimović samo dva puta NIJE bio šampion zemlje u poslednjih 13 sezona!

"Dokazivanje. To je moja glad. Ako bih se odrekao toga, počeo bih da se opuštam previše i izgubio bih to nešto što me pokreće, a onda bi bilo najbolje da prestanem da igram fudbal... Potrebna mi je ta glad. I dalje osećam da je neophodno da stvari radim deset puta bolje od drugih igrača, samo da bih bio prihvaćen i da bih unapredio sebe", objašnjava Ibrahimović kako je i posle 33 godine i dalje u samom vrhu svetskog fudbala, klasa za sebe.



Ibrahimović je rekao da je, s obzirom na sve okolnosti, imao minimalne šanse da uspe u životu, ali da je sada živi dokaz svima da je to moguće.

"Kada ste drugačiji od ostalih, imate minimalne šanse da uspete, ali i dalje one postoje. Ja sam živ dokaz. Nisam imao taj 'vau' život, niti sam 'vau' ličnost. Ljudi oko mene uopšte nisu bili 'vau' ljudi, nisam imao 'vau' komšiluk, kraj grada uopšte nije bio 'vau'. Zato šaljem poruku onima koji su osuđeni da budu drugačiji, koji nemaju sreće, da uvek možeš da uspeš ako veruješ u sebe. Uvek postoji mogućnost, sve zavisi od tebe", pričao je Ibrahimović.

Svet će uskoro poludeti za dokumentarcem, koji je šest meseci snimala švedska televizija i koji je u pripremi. Zlatan objašnjava zašto je pristao...

"Bilo je veoma emotivno. Snimanje je trajalo šest meseci i, iako sam navikao da su kamere uperene u mene, nije lako kada je tu ceo tim ljudi. Kada sam radio autobiografiju ("Ja sam Zlatan Ibrahimović") imao sam jednog tipa koji je išao sa mnom svuda. Ovog puta u pitanju je bila cela ekipa, čak i kada bih išao da spavam. Ali, uradio sam to kako bih svima pokazao da sam, zapravo, drugačija osoba od onoga što vide, kako bih im ispričao šta se sve dogodilo na putu od Rosengarda, do rekordera u nacionalnom timu", rekao je.

"Priča je, zapravo, lična. Moraćete da upoznate i mog oca".

A, otac Šefik, radio je više poslova kako bi sinu omogućio da trenira. Ibrahimović je ispričao jednu anegdotu iz detinjstva...

"Bilo je trenutaka kada smo imali malo novca, ali je Šefik uspeo da skupi dovoljno da mi kupi krevet u Ikei. Međutim, nije mu ostalo novca da plati isporuku, pa smo otišli u fabriku i nosili krevet zajedno na rukama, između nas. Fantastične stvari smo radili... Provodio sam vreme i s majkom, ali sam zapravo živeo s ocem. Jednom mi je dao celu platu u ruke, kako bih mogao da otputujem sa ekipom na pripreme. Nije imao da plati stanarinu, potom, ali je uradio to".

On je engleskom novinaru ispričao da su ga baš naslovi u engleskim novinama svojevremeno posebno inspirisali, pa im je zato dao ONAKAV gol, makazicama s pola terena.

"Kod vas važi da, ako ne postižeš golove protiv engleskih timova, nisi dovoljno dobar. Uvek je bilo tako. I događalo se da, kada god igram protiv Engleza, ne postignem gol, tako da su govorili da nisam dovoljno dobar. Sledeća utakmica, ista stvar. 'Oh, pogledajte, on nije dovoljno dobar...' Ali, mene je to podsticalo, podizalo mi adrenalin. Ljudi verovatno misle da takvim stvarima mogu da me slome, ali ja sam drugačiji. Samo probude još veći bes u meni, želju da dokažem ko sam".

Onda je došla utakmica Švedska - Engleska, na otvaranju novog stadiona u Zlatanovoj zemlji. Novembar, 2012.

"Preuzimam uvek rizik na sebe zbog stila igre i nekada to ne bude 'vau'. Ali, onda su došli Englezi... I tada su pričali isto ono što su govorili i pre o meni, a ja sam znao da će biti fantastična utakmica jer je to bila prva na našem novom stadionu. Dao sam prvi gol i bio srećan, dao sam drugi i osetio se pomalo luckasto, a kada je došao treći, okrenuo sam se i rekao: 'OK, šta ćete sada reći?' Kada je došao četvrti, te makazice s pola terena, pomislio sam: 'To je to, kraj. Ne znam šta više mogu da uradim'".

On je ispričao da taj gol makazicama nije slučajnost, a to je potvrdio i Pol Klemon, Englez, asistent Karlu Anćelotiju, koji je pre odlaska u Real Madrid trenirao Ibru u Pari Sen Žermenu.

"Trenirao sam jače nego ikad tih dana i postizao makazice na treningu, takođe. Čak je bila kiša i izveo sam makazice preko glave i dao gol na onim golićima, kada se igra na malom terenu. Niko nije mogao da veruje. Kažu da je to bio još lepši gol od onog koji sam dao Englezima, mada je meni draži taj drugi, jer uvek možemo da idemo na YouTube i da ga gledamo", peckao je Ibrahimović novinara.

"Ali, tako treniram. Uvek hoću da budem bolji. Ako je nikad nisi zadovoljan problem, onda ga ja imam. Na kraju, to je bar dobar problem", namignuo je.

Ibrahimović je otkrio i s kim bi voleo da igra... "Sviđa mi se Vejn Runi. Iz mog ugla, on ima tu glad u sebi, glad za pobedom. Mislim da je dobar za tim... Ostali? Ne mogu da sudim, jer ih ne znam".

Prisetio se i scene od pre 13 godina kada je odbio ideju Arsena Vengera da dođe na probu u Arsenal.

"Danas, Venger kaže da se nismo dobro razumeli onda... Ali, ja ne volim kada neko traži od mene da se dokazujem. Znam da sam dovoljno dobar. Ne moram da to i dokazujem. Ili znaš ili ne znaš ko sam. Sećam se da sam bio u Vengerovoj kancelariji i odmah mi je bilo jasno da je on šef. To je bio Venger! Ali, ne bih rekao da sam bio blizu da potpišem, jer sam potpisao za Ajaks već narednog dana".

Ostalo je istorija...

Ibra je uporedio Holandiju, Italiju, Španiju.

"U Holandiji se igra divan fudbal, na Ajaksov način, pipneš loptu, odložiš, daš i protrčiš... Njihov sistem je veoma interesantan. Ne govore uopšte o vezistima i napadačima, samo o brojevima. Broj 7 je desno krilo, broj 9 je centarfor, broj 10 je iza njega. To je to. Nije liga jaka kao u nekim drugim zemljama, ali je fantastična za početak. A, onda sam otišao u Italiju..."

"Serija A je najteža liga, najzahtevnija za napadača. Oni i dalje misle da je najbitnija stvar u fudbalu ne primiti gol i dati jedan. U Španiji, kad daju prvi, oni hoće i drugi, treći..."

Uvek će izabrati Žozea Murinja pre Pepa Gvardiole.

"Murinjo je veoma inteligentan, ne tretira svakoga na isti način. On tačno zna kako da ti priđe da bi izvukao 100 odsto tvojih mogućnostI", kaže Ibrahimović.

"Da, on je najinteligentniji trener s kojim sam radio, zbog načina na koji pristupa igračima. Manipulacija bi bila pogrešna reč, pre bih rekao da te svojim pristupom 'napumpa' do krajnjih granica".

Barselonu u kojoj je proveo jednu sezonu, zbog svađe sa Pepom Gvardiolom, nazvao je najboljim timom sveta svih vremena.

"To je najbolji tim u istoriji. Taj fudbal je bio divan. Kada sam se pripremao za utakmicu, znao sam da ćemo pobediti i pre nego što je počela. Samo se okreneš oko sebe i vidiš ih sve na istom mestu, Mesi, Inijesta, Ćavi, Pujol, Pike, Alveš, Buskets... Neverovatno! To je bio fudbal s druge planete i voleo sam da ga igram. Tehnički perfektan", rekao je, iako je tu ekipu u biografiji uporedio sa učiteljem (Gvardiolom) i poslušnim učenicima.

"Da, ali bili su veoma disciplinovani. Bili su super zvezde, ali su bili mesto neverovatne discipline. Bili su spremni da urade apsolutno sve što im trener kaže. Kada odete u Italiju, drugačije je. Imate 22 osobe sa izraženim personalitijem, svako je ubeđen da je najbolji na svetu".



Ibrahimović kaže da zbog slave koja ga prati ima povremeno problema u vaspitavanju sinova, ali da će se pridržavati strogoće, sve do njihove 18. godine.

"Mislim da su disciplina i poštovanje sve. Kada budu imali 18, moji momci će moći da rade šta god žele. Do tada, dok su pod mojim krovom, poštovaće moja pravila. Želim da im pre svega budem otac, iako polako kapiraju ko je Ibrahimović zapravo. Zlatan, kapirate? To nije slika koju želim da imaju o meni. Nekad se šale sa mnom i zovu me Zlatan, ali meni se to ne sviđa. Moraju da me zovi tata! Za mene je to veoma osetljiva tema", rekao je Ibra.

"Ne želim da me sinovi gledaju na isti način kao navijači. Gde god idem, ljudi me prepoznaju. Žele da se slikaju sa mnom. Ali, kod kuće, želim da budem otac, ne želim da budem Zlatan. Kada idem na teren da predstavljam klub, zemlju i samog sebe, onda sam Zlatan Ibrahimović, kod kuće sam 100 odsto familijaran čovek".

Ibra ne poriče da mu za potpunu karijeru treba i Liga šampiona.

"Imam 23 titule, ali nedostaje mi Liga šampiona. Trudimo se u Pari Sen Žermenu da je osvojimo, ali i ako ne uspemo, imam 23 razloga da budem zadovoljan. S obzirom na to odakle potičem, ovo je neverovatno. Bila je to sjajna avantura".

On je konstatovao da bi kraj mogao da bude kada sa Švedskom stigne na EURO 2016. Novinara je zanimalo - šta posle?

"Moraću da pronađem put... Hajde da sačekamo i vidimo. Ali, znate me, ja uvek nađem put", završio je sa osmehom na kraju intervjua za "Gardijan".

Komentari 2

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

mix

Divan intervju. Zlatan je vec velika legenda svetskog i evropskog fudbala. Pravo je cudo ili sudbina da najveci globtroter svetskog fudbala,po tome je bez premca, nije osvojio i ussatog!Da, pehar Lige sampiona. Zlatane, neka bog pomogne tvom PSG da i to ostvaris. A i ako se to ne desi, ne ocajavaj, uradio si mnooogo vise od mnogih koji su se sa tim peharom slikali!

moj naklon

Ziva legenda

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC

loader