Račun koji će Gvardiola morati da plati...

Negde na putu od Santpedora, do Minhena, najskuplji trener današnjice promašio je izlaz na kružnom toku i izgleda da ne vidi tablu sa natpisom: Finale Lige šampiona.

U dve sezone sa Bajernom iz Minhena, čovek iz katalonske varošice koji je u međuvremenu postao najplaćeniji fudbalski trener na svetu, uspeo je da isprati u finale Lige šampiona najvećeg rivala Real Madrid, a potom i ponos zavijača, Barselonu.

I da... Da u međuvremenu nonšalantno osvoji dve titule praka Nemačke.

U svakom drugom klubu na svetu to bi bio uspeh vredan pažnje, obeležavanja i repriziranja, osim u Bajernu. Tamo će ove di-vi-dijeve presnimiti na diskove, diskove na kasete, a kasete će odložiti na tavan gde čuvaju i vhs snimke nekih starih poraza, od pre 24, 25 godina, pa i starije...

To je Gvardiola morao da zna kada je pristao da nasledi na silu penzionisanog Jupa Hajnkesa, koji je tako otpevao svoju Labudovu pesmu da većini Bavaraca svaki ton koji pokuša da pogodi Katalonac zvuči kao potpuni falš, bez obzira na dva radijska hita: 7:0 sa Šahtjorom i 6:1 sa Portom.

Ako pre godinu dana ceh napravljen u dva razgovora sa Karlom Anćelotijem nije bio na njega, već na klub,  ove godine dug u krčmi u kojoj nema ništa na veresiju isključivo je Gvardiolin. I to ne toliki, koliki je mogao da bude, najviše zahvaljujući tome što je s druge strane astala bio njegov prijatelj Luis Enrike, koji je morao da požuri kući, pa mu je pružio jedan pat, posle tri mata u nizu.

Gvardiola će ovo morati da plati.

Jer, jednogodišnje dete možda će pokušati da proturi lopticu kroz trougaoni otvor na tabli, ali dvogodišnje sigurno neće. Gvardiola, iako je u januaru napunio 44 godine, i dalje gura kocku tamo gde je mesto trouglu...

Kod njega, možda i zbog previše popijenog šampanjca u prve četiri sezone u struci, doslednost je prerasla u tvrdoglavost, dogma zamenila dosetljivost, a inat pobedio genijalnost, koju mu niko ne može osporiti. Poput Žozea Murinja, koji je sve ove greške pravio u Real Madridu, i Gvardiola je veoma kontroverzan čovek, koji će se kao takav večito suočavati sa nesrazmerno oprečnim reakcijama histerične javnosti.

Međutim, kad histerija prođe, ostaju tragovi, a oni u Pepovom slučaju vode kroz sva četiri godišnja doba na početak basne u kojoj je on ipak malo više cvrčak, a recimo Enrike nešto poput mrava.

"Da, ali Bajern nije imao sreće s povredama ove sezone".



Da, ali Bajern nije Državna lutrija Nemačke, niti je fudbal igra na sreću. Bajern nikada do Gvardiolinog dolaska nije imao toliko teških povreda, potrebna je analiza ali deluje da je Gvardiola u tom smislu pobedio i nepobedivog Arsena Vengera ove sezone. Ako je prvi tim konstantno u problemu sa povredama, ako pucaju ligamenti, tetive i kosti, onda je najodgovorniji – trener, tj. menadžer.

A, Gvardiola je u međuvremenu pokazao i gordost i paranoičnost, pa je za povrede optužio legendarnog Bajernovog docu, koji je lečio noge i ne samo noge generacijama bavarskog kluba, počev od 1977. godine. Ko je sve igrao, ko sve trenirao i šta je sve Bajern osvojio od 1977. do pre mesec dana, suvišno je govoriti...

U isto vreme, pre godinu dana, Bajern nije mogao da računa na nekoliko važnih igrača. Slučajno? Možda...

"Da, ali Gvardiola nije selektirao ovaj tim Bajerna".



Da, ali nije ni onaj tim Barselone. Taj tim napravili su alhemičari iz "La Masije", u kojoj je i sam radio, da ne grešimo dušu, a oformio ga je Frank Rajkard. Ostalo je istorija...

U tom smislu, Gvardiola je dobio odrešene ruke da piše istoriju još jednog giganta i imao je četiri prelazna roka i enorman budžet na raspolaganju da popravi stvari, mada je pitanje šta je zapravo trebalo popravljati u ekipi koja ga je sačekala sa prvom "Tripletom" u istoriji.

Šta se dogodilo?

Bajern je u finiš Gvardioline druge sezone ušao sa jednim pravim napadačem slomljenog nosa i smrckane jagodične kosti.

Od četiri beka koja je okupio, jedan je bio teško povređen, drugi prebačen da igra krilo, treći određen da bude štoper u formaciji sa trojicom pozadi, a četvrti u četvrtoj deceniji prekomandovan u vezni red.

Od četiri štopera koja je izabrao, jedan se nikad nije oporavio od povrede, jedan se u međuvremenu ugasio, pa su dvojica ostavljena na vetrometini sa nekim Rafinjom (bekom po vokaciji, štoperom u pokušaju) da ih ona trojica iritantno dobrih napadača ponižavaju kao letos Nemci Davida Luiza.

Od čitave plejade polivalentnih igrača na sredini terena, kojom je Hajnkes obesmislio postojanje "tika-take" rezultatom 7:0, u održivom stanju finale sezone dočekala je nekolicina. I nijedan od tih upotrebljivih igrača, osim možda Tijaga Alkantare, nije igrao bolji fudbal danas nego pre dve, tri, pet godina.

Dok je tražio otkaz za doktora, Gvardiola nije ni primetio da su mu se dvojica najiskusnijih koje ima okliznula pred senkom najvećeg rivala u zemlji, one ekipe iz koje je doveden najvažniji igrač u modernoj istoriji nemačkog fudbala, koji je za manje od godinu dana doživeo da reši majku svih utakmica i potom odigra ključnu ulogu u dodavanju štucni Sebastijanu Rodeu i Đanluki Gaudinu kada ulaze u igru.

"Da, ali Gvardiola je u najvažnijim utakmicama morao da improvizuje".

Niko, ali niko nije mogao da bude siguran kako će Pepovih 11 stajati na terenu, sve dok ne počne utakmica. I onda... Lam bi bio vezista, Rafinja štoper, Bernat krilo, Švajnštajger polušpic... Jedino je uloga Nojera, golmana čiji je kazneni prostor dimenzija polovine terena, bila predvidljiva.

Jedno je improvizacija, a sasvim drugo egzibicija.

I tu počinje veliki finale... Bajern je ispao od Barselone zbog Gvardiolinog egzibicionizma i uverenja da je taj ćopavi sastav, bez Frarjena Roberija, i dalje dovoljno dobar da nema nikakvog razloga da razmotri mogućnost adaptacije na ono što je Barselona igrala ovog proleća, a igrala je i igra ga...

Gvardiola je na "Kamp Nou" izašao sa dvojicom fudbalera i Rafinjom u odbrani i njegove iluzije trajale su 15-ak minuta. Toliko je prošlo dok nije sebi, ali još važnije svojim igračima, i najvažnije svom protivniku, priznao da se zaleteo.

Verovatno se zagrcnuo kada je video kako je to sve izgledalo na terenu: Boateng, Benatija i Rafinja igraju 3 na 3 sa Mesijem, Nejmarom i Suarezom na male goliće...



Bajern nije mogao da zaustavi Južnoamerikance ni sa petoricom pozadi i dok je Enrike to želeo da dokazuje Gvardioli, rezultat je bio 1:5.

I na kraju, ali ne i najmanje važno, niko od nas ne može da tvrdi koliki bi bio ukupan rezultat, naročito ako se prebroje Bajernove šanse u revanšu, da Gvardiola nije napravio najveći previd u dosadašnjoj karijeri, kada je posle drugog gola najboljeg igrača sveta pomislio da će dati jedan u gostima.

Kakva zabluda!?

Ovaj revanš posle kojeg smo sabrali utiske bio bi sasvim drugačija utakmica da je Pep napravio dve izmene odmah posle Mesijevog prvog gola, bio bi znatno drugačija utakmica je Pep naredio zbijanje redova posle Mesijevog drugog gola, ali ovaj revanš na kraju bio je samo protokol za sponzore i šansa za kladionice nakon što je Pep krenuo bez štita po gol nade, autogol dekade.

Bajern je klub koji je kroz svetlu istoriju imao bolje rezultate u duelima sa dva španska kiklopa, Realom i Barselonom. Gvardiolin Bajern je u razmaku od godinu dana nadigran ukupnim rezultatom 3:10 protiv "sosiosa" iz Španije, s tim da je u jednom trenutku rezultat iznosio 1:10.

To je ono po čemu će, za sada, navijači Bajerna pamtiti najskupljeg trenera u svetu fudbala.