Selektor omladinske reprezentacije Srbije Veljko Paunović sijao od sreće posle plasmana u finale Svetskog prvenstva. Ali, nije se zaneo - ostao je džentlmen i gospodin.
Zna fudbal, zna kako da motiviše one koje trenira, zna kako da vodi, ali zna i kako da se ponaša!
Kada je završen iscrpljujući polufinalni meč (pobeda Srbije 2:1), Paunović je dopustio dečacima da se poraduju sa srpskim navijačima, ali onda ih je prekinuo i vratio da POZDRAVE, PRUŽE RUKU protivniku.
"Pre nego što kažem nešto o svom timu, najpre bih želeo da čestitam Maliju na sjajnom fudbalu i želim toj selekciji svu sreću. Verujem da će i u budućnosti biti sjajni. Ekipa Malija me je, zaista, impresionirala", počeo je Paunović izlaganje pred novinarima, još jednom dokazavši da je fudbal, pre svega, viteška igra.
Nakon ove gospodske izjave, Paun je govorio i o "orlićima". Onim momcima zbog kojih smo ustajali u ranu zoru, zbog kojih smo zaboravljali i kafu da popijemo, zbog kojih smo ostajali bez glasa. Ma, ne - nije nam žao!
"Ponosan sam na ovo što smo uradili, to mnogo znači za našu zemlju, koja se i dalje obnavlja posle teških godina iza nje", rekao je Paunović i nastavio:
"U svakoj utakmici igrali smo naš stil igre i igrali smo srcem. Mali je imao veći posed lopte danas, ali smo se branili kao jedan. Imali smo i više šansi od protivnika. Istina je da nismo igrali dobro u pojedinim delovima meča, ali je problem pre svega bio u fizičkom, nego u psihološkom smislu. Ovo je bio naš treći meč uzastopno koji je otišao u produžetke. Sa Malijem smo igrali i u grupi i pobedili smo nešto lakše, ali tada smo bili svežiji. Očekivali smo da taj problem 'ispliva', jer je protivnik imao više energije, snage... To bi trebalo da popravimo za finale, ali ovi moji dečaci stvarno guraju odlično ovde i pišu istoriju".