Pre 30 godina, 3. septembra 1985. godine poginuo je Dragan Mance. Jedan od najvoljenijih fudbalera Partizana svih vremena.
Navijači Partizana su ga obožavali. Obožavaju ga i danas. Kada se pomenje njegovo ime, navijačima Parrizana prođu žmarci, oči se zacakle...
Zna se. To je Partizanova "devetka", prerano otišla sa ovog sveta, kada je imao samo 23 godine.
Pre 30 godina, 3. septembra 1985. godine, Dragan Mance je, žureći na trening Partizana, tragično izgubio život. I to u blizini mesta gde je rođen.
Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu. U Partizan je došao 15. septembra 1980. godine, odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Poslednji gol Dragan Mance je dao sa penela, na meču Partizan - Budućnost 2:1, 1. septembra 1985. godine.
U susret najtužnijoj tridesetogodišnjici.
#GTRklinci#StreetArt#Beogradpic.twitter.com/WlfOZDVzbS
— GTR #ZaDuleta (@RetroPFC) September 1, 2015
Dva dana kasnije pošao je na trening i... otišao je u legendu. Ali, ostalo je sećanje na njega. Navijači Partizana i danas skandiranju njegovo ime, a pre četiri godine dobio je ulicu u Beogradu, tamo gde i treba da bude ta ulica - u neposrednoj blizini stadiona na kojem su klicali njegovo ime, na stadionu i travi na koju se bacao na kolena i tako proslavljao svaki gol.
Jedna od živih legendi kluba, golman Milutin Šoškić, bio je u stručnom štabu crno-belih kada je tog kobnog septembarskog jutra stigla vest o pogibiji Dragana Mancea.
"Mance je bio mlad čovek koji je svojom popularnošću daleko prevazilazio granice ove zemlje. On je bio srpski fudbalski Džejms Din. Plenio je karakterom i igrom. Voleli su ga, ne samo oni kojima je crno-bela boja u srcu, već i oni kojima je trpao golove. Voleli su ga, jer je na terenu izgarao, umeo je da proslavi golove", rekao je Šoškić.
Navijači Partizana su ga obožavali, a on im je uzvraćao spektakularnim golovima i karakterističnom radovanju - pad na kolena i pesnice visoko u vazduh. I danas, oni nešto stariji Grobari kada pikaju fudbal sa društvom kada postignu gol raduju se u stilu Dragana Mancea. Legenda živi.
I pre i posle Mancea Partizan je imao odlične fudbalere. Kada je počinjala karijera Dragana Mancea, jedna druga karijera Partizanove legende, Moce Vukotića, bila je pri kraju. Ipak, Dragan Mance živi u srcima Grobara, koji ga nazivaju "Gospodarom Juga i navijačke duše".
Zašto je Mance bio i ostao "Najveći" u srcima Grobara? On je živeo za golove, kako je sam jednom izjavio, a sa njegovim fudbalskim statasavanjem prekinut je dugogodišnji post Partizana - titula je konačno došla u Humsku. Uvek je navijačima obećavao da će dati gol Crvenoj zvezdi. I uvek je ispunjavao obećanje.
A gol koji je postigao protiv Kvins Park Rendžersa u prvoj utakmici istorijskog dvomeča 1984. godine verovatno je najlepši u istoriji Partizana.
Kada mu je isticao ugovor, bilo je nesporazuma sa upravom i najavio je odlazak iz Partizana. A onda su Grobari stupili na scenu, preteći da će uprava snositi posledice za bes navijača ako Mance ode. Uprava se opametila, Mance je ostao i uz zahvalnost Grobarima dao obećanje - biću prvi strelac lige. Obećanje bi sigurno ispunio, ali se dogodila tragedija.
Prvi meč Partizana posle pogibije Mancea bio je antologijski, pun emocija, teško prepričljiv. Partizan je igrao protiv Prištine, stadion pun. Sa svih tribina čulo se samo "Draaagaaan Manceeee, Draagaan Manceee". Svi su na stadionu živeli za gol u čast Dragana Mancea. U poslednjim trenucima meča Ljubomir Radanović je postigao toliko željen gol. Na stadionu miks emocija - suze i radost.
Dragan Mance - živeo je za golove.
Legenda živi.