Kako je Blater izigrao Dijega, ko sme da nosi Maldinijevu "3", zašto Čelsi nema "25", ko mora da bude pitan da uzme "11", zašto Puertin broj nije povučen, koliko je trebalo Vest Hemu da ispravi nepravdu...
Koliko klubova na svetu i u čast tačno kojih igrača je povuklo brojeve iz upotrebe nikada nećemo saznati.
FIFA je nedavno objavila da se četiri odsto svetske populacije bavi fudbalom, da na planeti ima 265 miliona aktivnih fudbalera i fudbalerki, a zamislite tek koliko se ljudi bavilo fudbalom od njegovog nastanka u Engleskoj krajem XIX veka.
Praktično je nemoguće utvrditi koliko njih je dobilo tu čast da im dres bude povučen iz upotrebe, dok biste završili popis, verovatno bi se negde na svetu donela nova odluka o tome...
Ipak, oni poznatiji slučajevi poznati su javnosti i uglavnom imaju dva uzroka: prvi, lep, kada se povuče igrač koji je bio prava ikona nekog kluba, pa mu je priređen svojevrstan omaž i drugi, tužan, kada neki igrač prerano izgubi život, pa klub odluči da na taj način sačuva sećanje na njega.
Ali... Znate li da je bilo kontroverzi i u ovim slučajevima? Zabrana, protesta, suludih razloga, povlačenja, pa re-povlačenja, divnih primera, itd. MONDO vam donosi Top listu najkontroverznijih primera iz novije fudbalske istorije.
Sve junake ove priče možete videti u foto-galeriji.
PAOLO MALDINI
Ne postoji fudbaler na svetu koji je za neki profesionalni klub, na vhunskom nivou, igrao duže od Maldinija. Dugogodišnji kapiten Milana, za koji je igrao i kojeg je trenirao i njegov otac Ćezare, proveo je 25 godina na "San Siru" i odigrao preko 1.000 utakmica za "rosonere". Slavni klub, pre toga, povukao je bio samo jedan broj u svojoj istoriji, "6" Maldinijevog legendarnog kapitena s početka karijere, kasnije partnera u odbrani, Franka Barezija.
Milan je odlučio da Maldinijevu "3" povuče još za karijere sjajnog defanzivca, 2005. godine, što je jedinstven slučaj u evropskom fudbalu, jer je gro ovakvih odluka doneto tek nakon što bi se igrač povukao. Maldini je igrao za Milan do kraja sezone 2008/09 i tada se dogodila nova kontroverza – deo navijača Milana na njegovom oproštaju istakao je baner: "Postoji samo jedan kapiten, Franko".
Čelnici kluba nisu tada morali da biraju stranu, jer su posao oko povlačenja broja već bili obavili, ali je Maldini potom tražio da u ovu odluku bude unet i amandman – ako jedan od njegove dvojice sinova bude stigao do prvog tima, imaće pravo da izabere broj "3".
Kad već pišemo o sukobu "Curve Sud" i Maldinija, on se razišao sa ultrasima još sredinom 90-ih kada ih je javno kritikovao za divljanje na određenim utakmicama, a jednu od titula osvojenu nakon toga nije proslavio ispod tribine, već u svlačionici sa još jednim dugogodišnjim fudbalerom Milana, "Bilijem" Kostakurtom.
DIJEGO ARMANDO MARADONA
Jedan od najboljih, a mnogi će reći najbolji, fudbalera svih vremena u Argentini je slavljen kao pravo božanstvo. Odveo je "gaučose" do titule prvaka sveta 1986. godine i potom do finala Mundijala 1990, a nakon što se neslavno oprostio od plavo-belog dresa, suspenzijom zbog dopinga na SP 1994, ova južnoamerička država bila je opsednuta potragom za novom "desetkom" koja će povratiti sjaj "selekciji".
Nije išlo po dobrom... Godine su prolazile, takmičenja se ređala, a Argentina nije imala ni novog Maradonu, ni titula, s tim da je taj nadimak ugasio mnoge potencijalne naslednike. Tada je AFA, za SP 2002. u Japanu i Južnoj Koreji, poslala u FIFA spisak igrača koji će nastupiti i na kojem nije bilo broja 10, već je dodat broj 26.
Maradona, zakleti mrzitelj FIFA i predsednika Sepa Blatera, i danas će vam reći da je spisak vraćen u Buenos Ajres zbog toga što i FIFA mrzi njega, kao i da je Blater lično intervenisao, međutim ovaj pokušaj povlačenja "desetke" iz upotrebe zapravo je propao jer se kosio sa pravilima – igrači koji nastupaju na Mundijalu moraju da nose brojeve od "1" do "25".
Isto se dogodilo i Fudbalskoj federaciji Kameruna, kada je pokušala da ne registruje igrača pod brojem "17", u čast prerano preminulom Marku-Vivijenu Foeu, ali FIFA ni tu nije imala milosti, jer propisi su propisi.
"Desetka" je kasnije dodeljena Arijelu Ortegi, a mnogo godina kasnije ispostaviće se da je ipak bilo dobro što Argentina nije povukla "10", jer je Maradona dobio dostojnog naslednika u ligu Lea Mesija.
IGOR PROTI
Livorno u svojoj dugoj istoriji ispunjenoj usponima i padovima od treće do prve lige i nazad, nije imalo većeg fudbalera od Igora Protija, koji je uporno od 1985. do 1988. odnosno 1999. do 2005. godine, vodio klub iz Toskane u Seriju A i nazad, i ponovo isto. U decembru 2005. klub je doneo odluku do povuče njegovu "desetku", ali se tada javio sam Proti i rekao da je to neprihvatljivo.
"Grešite, uskraćujete priliku nekom novom momku da ostvari svoj san i nosi taj broj na leđima, a ja bih lično voleo da me vrlo brzo neko nadmaši i učini više za Livorno od mene", rekao je tada Proti.
Odluka je momentalno poništena, a prvi sledeći igrač koji je zadužio "10" bio je Frančesko Tavano.
MENI LEVI
Meni, momak rođen 6. avgusta 1980. godine, bio je jedan od najtalentovanijih izraelskih fudbalera i kao tinejdžer je debitovao za Makabi iz Tel Aviva, 1. jauara 2000. godine u meču sa Hapoelom iz Haife. Iako je igrao desnog beka, uskoro su stigli i golovi, asistencije, poziv u nacionalni tim, ali već 26. januara 2002. godine, u utakmici sa Beitarom iz Jerusalima, Levi je presprintao više od pola terena u nameri da stigne saigrača, pozlilo mu je, pao je, potom ustao, pokušao da nastavi, ali ponovo kolabirao...
Pomoć na terenu ukazivana mu je dugo, scena je bila toliko mučna da je utakmica i prekinuta, a on na kraju prevezen u bolnicu. Lekari su uspeli da mu spasu život, ali Meni se nikada nije oporavio, posle višegodišnjeg lečenja na Beit Levinštajn klinici, pušten je kući ali u vegetativnom stanju.
Meni je živ, u budnom je stanju, ali nema mogućnost spoznaje okoline.
Makabi je posle ovog slučaja povukao iz upotrebe broj "12", zvanično iz zahvalnosti prema vernim navijačima, koji se smatraju 12. fudbalerom, ali nezvanično zbog toga što Levija svi u klubu i dalje smatraju svojim članom, svojim fudbalerom, koji će jednog dana pobediti i ponovo zaigrati za Makabi.
MASIMO SELINO
Verovatno ste čuli za ekstravagantnog italijanskog biznismena Masima Selina, koji je ranije bio vlasnik Kaljarija, a potom odlučio da uđe u engleski fudbal i kupi posrnuli Lids junajted.
Obećavao je navijačima da će bivšeg šampiona Engleske vratiti u Premijer ligu, o čemu za sada nema ni nagoveštaja, ali znakova sujete i prepotencije itekako ima.
Selino je, ispostaviće se, veoma sujeveran čovek, a za razliku od "13" koja se smatra baksuznim brojem u većini zemalja (čitaj: kultura), u Italiji ovu ulogu ima broj "17".
Šta je Selino uradio?
Povukao je iz upotrebe broj "17" u Lidsu, engleskom klubu, zbog običaja u rodnoj Italiji, a na stadionu nemate sedišta sa brojem "17", već "16", pa "16b", pa "18"...
FIL O'DONEL
Srčanom vezisti Madervela, koji je u međuvremenu sa uspehom igrao sa Seltik i Šefild Venzdej, pre povratka u matični klub 2004. godine, pozlilo je 29. decembra 2007. tokom utakmice Madervel – Dandi junajted. O'Donel je hitno prebačen u bolnicu, ali je podlegao posledicama srčanog udara u 35. godini.
Kada se vratio u Madervel, dve i po godine ranije, njegov sestrić Dejvid Klarkson već je uveliko bio prvotimac, pa je u poznim danima karijere, koja je završena tragično, O'Donel igrao pod nadimkom "Ujka Fil".
Madervel nije odmah povukao iz upotrebe broj "10", ali je on predat O'Donelovom sestriću Klarksonu, koji je s tim brojem odigrao ostatak sezone 2007/08 i narednu 2008/09, a od kada je Klarkson napustio klub, nijedan igrač do danas nije dobio priliku da nosi ovaj broj.
ANTONIO PUERTA
Tragično i prerano preminuli fudbaler Sevilje, koji je podlegao posledicama moždanog udaraca 28. avgusta 2007, sa svega 22 godine, igrao je tokom kratke karijere samo za Sevilju. Omladinska škola, mladi tim, Sevilja B, pa Sevilja, u kojoj je suvereno držao poziciju levog beka uoči starta sezone 2007/08.
Ali, smrt ga je prebrzo sustigla i to pred očima javnosti. Na utakmici na "Sančez Pichuanu", sa Hetafeom, odigranoj 25. avgusta, sručio se na travu u 35. minutu. Naš Ivica Dragutinović i golman Andres Palop odmah su pritrčali da mu pomognu, brzo je stigla i lekarska ekipa, prebačen je u najbližu bolnicu, ali sve što su lekari mogli da urade posle borbe od 72 sata jeste bilo da konstatuju smrt, 28. avgusta u 14:30.
Sevilja je donela odluku da povuče iz upotrebe njegov dres sa brojem "16", ali je Španska fudbalska federacija to odbila i saopštila da pravila moraju da se poštuju i da ekipe moraju da imaju popunjene sve brojeve od "1" do "25".
Na "Pichuanu" nisu imali drugo rešenje osim da broj "16" ponude Puertinom najboljem prijatelju i saigralu, Davidju Prijetu, koji je to prihvatio.
ĐANFRANKO ZOLA
U sekciji "povučeni brojevi", Čelsi nema nikoga za sada, ali to ne znači da zvanični šampioni Engleske nemaju praktično broj povučen iz upotrebe.
Inkognito, neki kažu u strahu što se radi o stranom fudbaleru, u strahu da bi zbog toga moglo da dođe do nezadovoljstva među brojnim poznatim engleskim fudbalerima koji su nosili plavi dres.
I, zapravo taj broj "25" nije povučen iz upotrebe, ali evo počinje i 13. godina od kada je legendarni italijanski fudbaler, 168 centimetara "visoki" Đanfranko Zola napustio "Stamford bridž", a da niko, ali niko nije registrovan pod brojem "25". Za Čelsi su od tada potpisali mnogi fudbaleri, mogu se možda brojati i na stotine njih, svi ostali brojevi u rasponu od "1" do "35"-"40" bili su u upotrebi, ali ne i onaj s kojim je Zola na leđima odigrao 312 utakmica i postigao 80 golova tokom sedam sezona u Engleskoj.
Imao je Čelsi pre i posle Zole sjajnih igrača, bilo je tu i istinskih legendi poput Franka Lamparda, ali zabrane korišćenja brojeva nije bilo – čim je klupski rekorder po broju golova otišao iz Čelsija, njegova "8" zalepljena je na Oskarova leđa.
Videćemo šta će biti kada se bude povukao kapiten Džon Teri, s brojem "26".
BOBI MUR
Vest Hem teško da ima slavnijeg i važnijeg fudbalera u svojoj istoriji od pokojnog Bobija Mura, iako je u timu koji je 1966. postao prvak sveta ovaj klub iz istočnog Londona imao još dvojicu važnih aktera, Džefa Hursta i Martina Pitersa.
Mur je debitovao za Vest Hem kao 17-godišnjak, 1958. protiv Mančester junajteda, nosio je bordo-plavi dres sve do 1974. godine, bio kapiten u najslavnijem periodu kluba, sredinom 60-ih, kada je osvojen i evropski trofej, Kup pobednika Kupova, predstavljao je Vest Hem 106 puta kao stub odbrane reprezentacije, ali...
...klub mu se nije na vrene odužio. Praktično, Vest Hem je propustio tri prilike da povuče broj "6" iz upotrebe, pre nego što je 23. oktobra 2011. konačno ispravljena nepravda. Prvo, nije mu ukazana ova čast kada je napuštao klub, a potom ni kada je prerano, u 52. godini, izgubio bitku sa rakom i preminuo 1993. godine.
Na kraju, kada je konačno povučena "6", Vest Hem je saopštio da nije bilo boljeg načina da se obeleži 50 godina od debija Mura za "čekićare", ali i to je bilo nemušto opravdanje, jer je od 1958. već bilo prošlo 53 godine.
No, bolje ikad nego nikad. Kada govorimo o engleskim klubovima i povučenim brojevima, treba biti pošten i reći da je Mur JEDINI igrač ikada, čiji je broj povučen iz upotrebe zbog zasluga na terenu, a ne tragičnog gubitka života tokom karijere i, utoliko, Vest Hem zaslužuje poštovanje.
Ni Liverpul, ni Mančester junajted, ni Arsenal, niko nije povukao broj iz upotrebe, ali neke legende jesu dobile svoje statue oko stadiona i tribine nazvane svojim imenima.
LUKAS PODOLSKI
Ovaj levonogi napadač poljskog porekla i jedan od najboljih strelaca nemačke reprezentacije u novijoj istoriji, nosio je dres matičnog Kelna u dva perioda, od 2002. do 2006. i od 2009. do 2012. godine. U međuvremenu, računajući i uloge u Bajernu, Arsenalu i Interu, uglavnom nije uspevao da dostigne potencijal koji je nagovestio među "jarčevima" i potvrdio igrajući za "manšaft".
Kada je drugi put napuštao Keln, ovog puta odlazeći u Arsenal, klub je izdao saopštenje u kojem je javnost obaveštena da niko neće moći da nosi broj "10" u Kelnu, sve dok se Podolski profesionalno bavi fudbalom.
Kao što verovatno znate, Podolski i dalje igra i član je Galatasaraja, a "desetka" je u Kelnu mirovala samo do jula 2014. godine, kada se na predstavljanju tima za novu sezonu s tim brojem na leđima pojavio Patrik Helmes.
Objašnjenja nije bilo...
RAMON MORALES
Žestoki levonogi vezista iz La Pijedada, iako je igrao za konkurentski Monterej od 1995. do 1998. godine, smatran je i smatra se za najveću legendu Gvadalahare (kluba koji popularno zovu Čivas), čiji je dres nosio od 1999. do 2010. godine i za to vreme odigrao 382 prvenstvene utakmice za crveno-bele, uz 66 golova. Bio je standardan u reprezentaciji u tom periodu, za koju je odigrao 64 meča i postigao šest pogodaka.
Kada je sezonu 2010/11 odradio u Estudijantesu i potom odlučio da završi karijeru, setili su ga se na "Čivas stadionu" i nezvanično povukli broj "11" iz upotrebe. Nije ga niko nosio u klubu sve do Moralesovog povratka u Čivas 2013. godine, kada je postao trener u Omladinskoj školi.
Tada je, u dogovoru s njim, odlučeno da broj "11" može da nosi samo onaj igrač za kog Morales proceni da ga zaslužuje. Mnogi su odbijeni, pre nego se Hesus Aldo De Nigris usudio da pita Moralesa, a ovaj konačno rekao: "Može".
Međutim, šta se potom dogodilo?
De Nigris je razočarao i Moralesa i navijače Čivasa, kada se ovog leta vratio u redove konkurentskog Montereja, za koji je igrao i pre dolaska u Gvadalaharu. Loša procena.
LUIS ENRIKE
Da nabrajamo legende Barselone, za koje bismo mogli da kažemo da su više zadužile klub, duže igrale na "Kamp nou" stadionu, bile bolji fudbaleri od aktuelnog trenera, Luisa Enrikea, možemo bez problema. Mišljenja će nam se negde poklopiti, negde ne, ali nema sumnje da je Enrike samo jedan od velikih igrača koje je Barsa imala i da ih je zaista mnogo.
Ali, ovaj slavni klub nikada ni zbog koga nije podneo inicijativu da se određeni broj povuče iz upotrebe! Nikada...
Osim u njegovom slučaju, kada je 2004. godine odlučio da nije više dovoljno dobar da se bavi fudbalom i igra u plavo-crvenom dresu koji je obukao 1996. godine posle kontroverznog prelaska iz Real Madrida u Barselonu. Do danas, nijedan fudbaler više nije prešao direktno iz Madrida u Barsu, a pre Enrikea to su uradila samo još dvojica igrača u vek i kusur dugom rivaltetu dva giganta.
Omražen u Madridu, srčani vezista brzo je postao idol navijača Barselone i bio omiljeniji u igračkim danima od sadašnjeg kolege trenera, Pepa Gvardiole, pa je Barsa prvo branila novajlijama da uzimaju "21", a kada je La Liga 2006. definitivno odbila zahtev da prihvati permanentno povlačenje broja iz upotrebe, on je dodeljen Lilijanu Tiramu.
Kao što smo pisali već, La Liga je godinu dana kasnije odbila i zahtev Sevilje da se povuče Puertina "16", tako da – dok ovo pravilo bude na snazi – na listi klubova koji imaju povučene brojeve iz upotrebe, neće biti španskih. Biće samo ovakvih kontroverznih primera...
ĐULA GROŠIČ
Za kraj, ostavili smo najlepšu priču, bez dileme.
Đula Grošič bio je golman čuvene generacije mađarskih fudbalera, nazvane "Laka konjica", o kojoj smo nedavno i pisali. Dok su Ferenc Puškaš i drugovi punili mreže na drugoj strani, Grošič je suvereno čuvao svoj gol i zaradio nadimak "Crni panter".
Ipak, kako je karijeru započeo po završetku Drugog svetskog rata, igračke dane proveo je u komunističkoj Mađarskoj, članici Varšavskog pakta, zemlji u kojoj je pro-sovjetski režim kontrolisao sve, pa i fudbalske transfere.
Posle tri manja kluba, došao je 1950. u Honved kao već formiran golman i branio za klub iz Budimpešte narednih sedam godina, a potom mu je dozvoljen transfer u ne tako opasnu Tatabanju, za koju je branio do 1962.
Međutim, kada je Honvedov zakleti neprijatelj, Ferencvaroš, pokušao da potpiše tada već 36. godišnjeg Grošiča, čuvenog i po tome što je branio bez rukavica, nadležni su stopirali taj transfer i okončali karijeru najboljeg mađarskog golmana svih vremena.
Da li je potrebno da pominjemo da je Honved bio armijski klub u to vreme i da su mnoga najveća imena mađarskog fudbala, od Puškaša, preko Šandora Kočiša, Jozefa Bošika i Zoltana Čibora, igrala ili morala da igraju za crveno-crne?
Međutim, mnogo godina kasnije Grošič je, verovali ili ne, dobio priliku da zaigra za Ferencvaroš!
Godine 2008, tada 82-godišnjak, dobio je neočekivani poziv od zeleno-belih da se 46 godina posle nikad ostvarenog transfera pojavi na stadionu. Grošič je izveo početni udarac na prijateljskoj utakmici sa Šefild junajtedom, a potom je doneta odluka o povlačenju iz upotrebe broja "1" koji legendarni golman nikada nije ni nosio u Ferencvarošu.
Tehnički, finalista Svetskog prventva 1954. godine bio je član Ferencvaroša i zvanično golman kluba od 2008. do smrti koja ga je sustigla pre dve godine.