U susret Skupštini FK Partizan, na kojoj bi crno-beli trebalo da dobiju predsednika posle odlaska Zorana Popovića, napravili smo retrospektivu vlasti u klubu iz Humske poslednjih deset godina. Ko s kim, kako, zašto...?
U želji da na papir stavimo kako je u prethodnoj deceniji izgledala borba za vlast u FK Partizan, osim glavobolje, dobili smo i potvrdu da cilj ne bira sredstva i da je borba za vlast u sportu podjednako žestoka onoj u politici.
Prijatelji, pa čak i kumovi, postajali su preko noći neprijatelji, a sukobljene strane ujedinjene u želji da se dokopaju vlasti ili je sačuvaju. Govor mržnje završavao se rečima poštovanja i divljenja ili obrnuto. Svi pokušaji da se čelnici Partizana "uhvate za glavu ili rep" bili su uzaludni.
Interesi, pre svega lični, stavljani su skoro uvek ispred klupskih, čime je FK Partizan, ipak, jedinstven primer, jer rezultati, pobede i titule nisu bili ama baš nikakva garancija za stabilnost. Uspešni su odlazili, neuspešni ostajali...
Partizan je u poslednjoj deceniji osvojio sedam titula prvaka države, tri Kupa, igrao Ligu šampiona u sezoni 2010/2011 i bio stalni učesnik Lige Evrope osim u sezonima 2005/2006 (eliminisan od Makabi Teah Tikve), 2007/2008 (izabačen zbog nereda navijača u Mostaru) i 2011/2012 (eliminisan od Šamroka). Međutim, za deset godina crno-beli su promenili šest predsednika, sedam sportskih direktora i 13 trenera.
Na čelnom mestu najdurže se zadržao Dragan Đurić, po rezultatima jedan od najuspešnijih u Partizanovoj istoriji, ali po poslovanju možda i najneuspešniji. Uprkos tome što je "valjak" dominirao terenima po Srbiji, izvezao mnogo mladih igrača, igrao konstantno u Evropi, kada se povukao klub je ostavio u drugu od 14 miliona evra, a među zaposlenima i fudbalerima je vladalo veliko nezadovoljstvo, jer su plate uveliko kasnile.
Za šest godina promenio je sedam trenera (Jokanović, Stevanović, Stanojević, Grant, Vermezović, Rašović i Nikolić) i to tako što se osim Avrama Granta nijedan nije samostalno povukao, čak ni Slaviša Jokanović, koji je odluku o napuštanju klupe doneo posle velikih pritisaka sa vrha. Takođe, Đurić je promenio i četiri sportska direktora (Tomić, Krstajić, Tumbaković i Nađ)
Predsednici Partizana od 2006. do 2016:
Ivan Ćurković 1989-2006
Nenad Popović 2006-2007
Tomislav Karadžić 2007-2008
Dragan Đurić 2008-2014
Zoran Popović 2014-2015
Ivan Ćurković 2015- ?
Sportski direktori od 2006. do 2016:
Nenad Bjeković 1990-2007
Ivan Tomić 2007-2009
Mladen Krstajić 2011
Ljubiša Tumbaković 2012-2013
Albert Nađ 2013-2014
Dragan Ćirić 2014-2015
Ivica Iliev 2015-?
Treneri Partizana od 2006. do 2016:
Jirgen Reber 2005-2006
Miodrag Ješić 2006-2007
Miroslav Đukić 2007
Slaviša Jokanović 2007-2009
Goran Stevanović 2009-2010
Aleksandra Stanojević 2010-2012
Avram Grant 2012
Vladimir Vermezović 2012-2013
Vuk Rašović 2013
Marko Nikolić 2013-2015
Zoran Milinković 2015
Ljubinko Drulović 2015-2016
Ivan Tomić 2016-?
Od kraja osamdesetih godina prošlog veka do 2006. stabilnost uprave Partizana bila je prilično čvrsta. Trio u sastavu predsednik Ivan Ćurković, generalni sekretar Žarko Zečević i direktor Nenad Bjeković povlačili su sve konce i prilično uspešno vodili klub. Ozbiljne trzavice nastale su onog trenutka kada je Zečević došao u sukob za najvatrenijim navijačima sa južne tribine, koji su ubrzo posle toga započeli proces promena, na prvom mestu bojkotom, ali i ostalim akcijama.
Pošto je Crvena zvezda osvojila dve "duple krune" (2005/2006 i 2006/2007), u Partizanu su posle dve godine bez trofeja i prerane elimiacije iz Evrope od Makabija Petah Tikve konačno odlučili da nešto menjaju...
ODLAZI ĆURKOVIĆ, POPOVIĆ PREDSEDNIK
25. decembar 2006.
Nenad Popović je izabran za predsednika Partizana umesto Ivana Ćurkovića. Na Skupštini nije imao protivkandidata. U klubu su, ipak, ostali Žarko Zečević i Nenad Bjeković. Međutim, polovinom juna 2007. svi podnose ostave, predsednik Nenad Popović, upravni odbor, "gensek" Zečević, a malo pre njih povukao se i Bjeković. Popović je označio Zečevića kao glavnog krivca i čoveka koji je privatizovao klub. Tada je izjavio da ga se Zečević plaši i da želi da ga skloni sa mesta predsednika "jer će ga raskrikati". Rekao je i da Zečević želi da vlada iz senke.
Ovako su govorili Popović i Zečević:
"Skupština je zakazana legalno, na zahtev 28 članova, ali naravno, niko nije naivan. Svima je jasno ko stoji iza zahteva za sazivanje skupštine i koji je krajnji cilj toga. Nas su želeli da smene posle samo pet meseci ljudi koji su u Partizanu i oko Partizana godinama i koji su ga doveli u ovu krizu, koji Partizan posmatraju kao sopstveno vlasništvo i sa kojima mi više ne možemo da radimo", rekao je Popović.
On je rekao da u klubu "vlada loša atmosfera, nespremnost za promene i neefikasnost u poslovanju"
"Problemi su kulminirali u poslednje 2–3 nedelje kada je započeta jedna proračunata kampanja sa glavnim ciljem da se zaustavi razvoj FK Partizan i da se stvari vrate na stanje od pre pet meseci. Očigledno je da su neki smatrali da ćemo Upravni odbor i ja kao predsednik kluba da figuriramo samo na papiru i da se nećemo mešati u svoj posao. Uostalom, dotadašnji način upravljanja u klubu je i stvorio takvu praksu – predsednicima i Upravnom odboru niko nije morao da polaže račune", naglasio je Popović.
Odmah posle Popović obratio se i Žarko Zečević
"Oni koji su mi bliži znaju da sam ovu odluku doneo još pre tri-četiri meseca i planirao sam da ostavku podnesem na Skupštini. Osetio sam da je ovo pravo vreme da to učinim. U sportskom smislu nemam više motiva, jer je Partizan igrao i u Ligi šampiona i u Ligi UEFA: Mislim da je plasman u Ligu šampiona najveći sportski uspeh koji je jedan klub sa ovog prostora mogao da zabeleži", rekao je Zečević.
On je rekao da nije više želeo da bude predmet problema i podela u Partizanu, ali je odbacio sve optužbe i napade dosadašnje uprave na njega i njegove saradnike, koje je nazvao "insinuacijama". Zečević je sve vreme sedeo iza prostorije za konferencije za novinare i mogao je da čuje izlaganje Nenada Popovića i Manojla Vukotića.
"U klubu ima velikih podela i očigledno je da, kada sam nedavno rekao da neću podnositi ostavku, nisam dobro sagledao situaciju", rekao je Zečević i dodao da klub sada treba da vode mladji sa novom energijom, kako bi Partizan ponovo dosegao vrhove.
TOLE NA ČELU PARTIZANA
25. septembar 2007.
Posle tri meseca "bez vlade" Partizan dobija predsednika. Prvi čovek kluba postaje Tomislav Karadžić, izabran je jednoglasno i nije imao protivkandidata. Iznoseći svoj program Karadžić je rekao da je klub u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji i da je jedini izalaz prodaja igrača.
Skupština Partizana izabrala je i novi Upravni odbor sastavljen uglavnom od privrednika, a za javnost su najinteresantnija imena bila tadašnjeg ministra Rasima Ljajića, koji je bio član rukovodećeg organa i u prošlom sazivu, i vlasnika kompanije "Zekstra" Dragana Đurića. To je bio i poslednji dan Žarka Zečevića na funciji generalnog sekretara, koju je obavljao više od dve dececenije.
"Nisam čovek koji živi u senci, živim na suncu i svetlu dana i trudiću se da pomognem novom rukovodstvu, ako se to od mene bude tražilo", rekao je Zečević.
Nenad Bjeković je na Skupštini pred delegatima rekao je da odlazi srećan i ponosan.
"Srećan sam jer klub ostavljamo u dobrim rukama. U svakom trenutku sam uvek mislio na interes i prosperitet Partizana. Ponosan sam na Partizan i uvek ću biti", rekao je Bjeković.
Na njihova mesta generalnog sekretara i sportskog direktora istog dana zvanično su inaugurisani Gordan Petrić i Ivan Tomić.
KARADŽIĆ ODLAZI U FSS, ĐURIĆ SEDA U FOTELJU
U prilično mirnom periodu po klub, kada su ostvareni dobri rezultati, odnosno vraćeni titula i kup i izboren nastup u Ligi Evrope, Tomislav Karadžić odlazi na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije.
23. jul 2008.
Dragan Đurić postaje v.d. predsednika Partizana. Na sednici Upravnog odbora kluba dotadašnji predsednik Tomislav Karadžić je i formalno podneo ostvaku na tu funkciju. Karadžić je prilikom izbora za prvog čoveka FSS bio nagovestio da će za svoje naslednike predložiti upravo potpredsednike, Đurića ili Mileta Jovičića.
S obzirom na to da je Partizan 2008. osvojio "duplu krunu", Dragan Đurić je poslednjih dana iste godine rekao: Najvatreniji navijači Partizana tokom većeg dela jesenje sezone skandirali su igračima: "Dominiraj!", a poslednjih dana 2008. godine predsednik kluba Dragan Đurić im je uzvratio: "Dominiraćemo!".
Bilo je to jedno od retkih ispunjenih obećanja Đurića.
ĐURIĆEVA DOMINACIJA I U FOTELJI
Iako su imale veliku podršku navijača i uopšte Partizanove javnosti, legende kluba gubile su bitku, a ozbiljan udarac doživele su u oktobru 2009, kada je Gordan Petrić podneo ostavku na mestu generalnog sekretara kluba. Za njim je otišao i drugi potpredsednik Zoran Mirković. Povod za unutrašnji rat bila je "smena" Slaviše Jokanovića. Zvanično, Jokanović se sam povukao, ali je bilo evidentno da su pojedini članovi Uprave na tome isistirali, što potvrđuje i ozbiljan verbalni sukob trenera i navijača posle prvog meča protiv Žiline. Praktično bez ozbiljnog poraza (osim u kvalifikacijama za Ligu šampiona od Fenerbahčea i APOELa) i izgubljenog trofeja, Jokanović je morao da ode. Ta ostavka je na površinu izbacila more problema i ubrzo je otpočeo rat za vlast u Humskoj. Dragan Đurić je dobio bitku...
6. oktobar 2009. - Odlaze Petrić i Mirkvović.
"Gordan i Bata su napustili Partizan iz ličnih razloga", isprva se Dragan Đurić držao "zvanične verzije".
Kako iz ličnih razloga, kada je Mirković izjavio da nije zadovoljan načinom na koji Vi obavljate funkciju predsednika?
"Oni su želeli da smene (člana UO) Dragoljuba Vukadinovića, zbog njegovih izjava od prošle godine (kada je tražio smenu Slaviše Jokanovića). Takođe su tražili da se sa Jokanovićem potpiše ugovor na tri godine. UO se sa time nije složio", naveo je Đurić.
Kap koja je kod Petrića prelila čašu bile su nesuglasice oko angažmana Predraga Mijatovića.
"Na prošlom UO je pod tačkom razno izneseno da bi Mijatović mogao da dođe u Partizan, na šta je potpredsednik Mile Jovičić rekao da nije u redu da se o tome raspravlja na taj način, nego da bi to trebalo učiniti na sledećem sekretarijatu kluba. Oni (Petrić i Tomić) se nisu složili sa tim".
ĐURIĆ NA VRHUNCU MOĆI, SAVO LAKO ELIMINISAN
21. decembar 2009. Na Skupštini kluba održanoj pred kraj 2009. Dragan Đurić je potukao Sava Miloševića na izborima za predsednika. Za Miloševića je glasao samo Ljubišta Tumbaković.
"Prihvatio sam ovu obavezu zahvaljujući časnim ljudima sa kojima sam radio prethodne dve i po godine. Uradiću sve da Partizan bude gde mu je i mesto. Želim da od utorka svi sednemo, računajući i Savu Miloševića i njegovu ekipu da se ujedinimo i pričamo za dobrobit Partizana. Naravno, Sava kao legenda Partizana uvek ima mesta u klubu. Ne želim da pričam o tome šta je bilo u kampanji", rekao je Đurić nakon što je dobio poverenje Skupštine.
Milošević i Tumbaković glasno i jasno su bili protiv Đurića i često su u javnosti iznosili teške reči na račun tadašnjeg predsednika Partizana. Ali, ubrzo su počeli da sarađuju...
Osam dana posle Skupštine Partizan je napustio Ivan Tomić. Posle dve osvojene "duple krune" povukao se iz fudbala na jedno vreme.
STANOJEVIĆ I KRSTAJIĆ GUBE BITKU PROTIV ĐURIĆA
Miran period trajao je do septembra 2011. Dve titule, Kup i plasman u Ligu šampiona nisu bili dovoljan zalog za Aleksandra Stanojevića da nastavi sa uspešnim radom. Turbulentno stanje u Humskoj nastalo je posle eliminacije od Šamroka. Već u septembru spremao se otkaz mladom treneru, koji je povrh svega večito bio u raskoraku sa Upravom (neslaganja oko prodaje igrača). Njegovu već pripremljenu smenu sprečio je sportski direktor Mladen Krstajić zapretivši ostavkom.
Privremeni red u klubu trajao je do decembra i kraja prvog dela sezone. Stanojević je eliminaciju od amatera u Evropi ispravio ubedljivo osvojenim prvim mestom u Superligi sa čak deset bodova više od Crvene zvezde.
Stanojević i Krstajić su definitivno izgubili bitku u decembru. Đurić je sa svojom vladajućom garniturom pokazao moć i da mu sportski rezultati, ipak, nisu na prvom mestu. Posle Jokanovića i Tomića, drugi vrlo uspešan trenersko-direktorski tandem mogao je samo da prizna poraz. Dragan Đurić je bio nedodirljiv!
Počelo je izjavom Krstajića, a završilo se rečima Ratomira Babića.
"Teška odluka, ali šta da se radi, život teče dalje", rekao je novinarima član UO Ratomir Babić. Đurić je izašao iz prostorija "Zemunela" i na sve molbe novinara da kaže bilo šta, nije reagovao, već je ušao je u kola i otišao.
Previše teških reči je upotrebljeno, spominjao se i zatvor.
Partizan je osvajao trofeje, igrao Evropu, igrači su odlazili i pre nego što su odigrali utakmicu za prvi tim, a dug Partizana je rastao iz dana u dan.
BOGIĆEVIĆ POMISLIO DA MOŽE, BJEKOVIĆ PUČISTA
Biznismen Miroslav Bogićević trebalo je 2012. da bude protivkandidat tadašnjem predsedniku Fudbalskog kluba Partizan Draganu Đuriću na izbornoj skupštini kluba.
Bogićević je kandidaturu za mesto predsednika Partizana najavio početkom godine, nakon što je tadašnja uprava kluba uručila otkaze treneru Aleksandru Stanojeviću i sportskom direktoru Mladenu Krstajiću.
"Titule u domaćem prvenstvu se podrazumevaju i, da mi ne zamere moji drugari zvezdaši, već je postalo monotono. Moj cilj je da Partizan u Evropi postane važniji faktor i već imam plan za to", rekao je vlasnik kompanije "Farmakom" novinarima posle potpisivanja ugovora sa Teniskim savezom Srbije (TSS).
Ali...
Kako se i očekivalo, Skupština Partizana prošla je bez disonantnih tonova. Nisu se ostvarile najave protivnika Đurića i njegovih saradnika da će na skupštini tražiti da se raspravlja o radu sadašnje uprave. Oni nisu ni došli.
Đurić i njegovi najbliži saradnici oštro su govorili o svojim oponentima, a prvi put su se javno čule optužbe da je nekadašnji sportski direktor Partizana Nenad Bjeković, koji je u međuvremenu smenjen sa funkcije savetnika predsednika kluba, bio "glavni organizator puča u Partizanu".
Rekli su za Bogićevića:
Za njega je član uprave Partizana i funkcioner Socijalističke partije Srbije Branko Ružić rekao da je "radio kao šalterski radnik u Penzijsko-invalidskom osiguranju", Ratomir Babić mu je poručio da "ide u Mačvu", a Duško Vujošević istakao da "ne može klub da vodi jedna stranka, a da je Bogićević "šabački demokrata (DS)".
TUMBA PRUŽA RUKU ĐURIĆU
Novi šok za Partizanovu javnost usledio je već u proleće 2012. Ljubiša Tumbaković, za koga su mnogi smatrali da je jedina prava opozicija Đuriću, vraća se u Partizan i to kao sportski direktor.
"Šta reći o Tumbi? O našem najtrofejnijem treneru? Svi znaju ko je i šta je napravio sa Partizanom", rekao je Đurić na promociji Tumbakovića, Vermezovića i Momčila Vukotića.
Na pitanje novinara, kako je došlo do saradnje sa Draganom Đurićem, podsetivši ga da je pre dve godine bio protiv njega na skupštini kluba, Tumbaković je odgovorio: "Nisam ja bio protitv, ja sam bio za drugog kandidata. To je velika razlika".
Ali, manje od godinu dana kasnije, u trenucima kada se velika prednost crno-belih u odnosu na Zvezdu topila i sve izgledalo da će je na kraju "parni valjak" prokockati, Tumbaković napušta Partizan i odlazi u Kinu za bogatom ponudom. Mnogi su ovaj potez Tumbakovića smatrali izdajom.
"Ja Tumbici želim uspeh, a to će ujedno biti i uspeh Partizana. Kada se vrati iz te proklete Kine vrata kluba će mu biti otvorena", rekao je predsednik Partizana o iznenadnoj odluci sportskog direktora da napusti Humsku.
"Sa Tumbom se znam skoro 30 godina i ponosan sam na njegov radu u klubu. Klub je doneo delikatnu odluku i dao mu saglasnost da ode. On je ovim ugovorm praktično rešio svoju porodicu, decu, unučiće... Molim sve koji vole Partizan da shvate da je sada trenutak da se ujedinimo i stanemo uz ekipu još jače", rekao je Đurić, ističući da je cilj bio i ostao - nova, šesta uzastopna titula.
NAĐ DIREKTOR
Konačno je i Albert Nađ dobio priliku da bude sportski direktor. Na novu funkciju promovisan je pred kraj maja 2013. godine. Nađ je prethodnih godina bio čvrsto uz Đurića, a mnogi su mu zamerali što je svojevremeno okrenuo leđa Stanojeviću i Krstajiću i stao na stranu Đurića i ostatka Uprave.
Godinu dana kasnije Đurić je okrenuo leđa i Nađu. Jednogodišnji ugovor je isticao u 31. maja 2014, a nekdašanji fudbaler nije dobio ponudu za produžetak saradnje. U međuvremenu se kuvalo i na vrhu vlasti u Humskoj. Mile Jovičić, dugogodipnji potopredsednik bio je u sve lošijim odnosima sa Đurićem. Branko Ružić je zbog važne državne funkcije napustio Partizan, ali je sve vreme posećivao klub i učestvovao u donošenju važnih odluka. Iako ga je u dugo podržavao, sve manje se slagao sa Đurićem.
Nađ je čak pred kraj 2014. godine prvi krenuo u predsedničku kampanju kao podrška Sretenu Nikoliću.
"Partizan je bolestan. Treba mu lekar. Ovi ljudi, koje predvodi gospodin Sreten (Nikolić) nude predlog kako ga izlečiti. Ali, hoćemo sa svima kojima je prvi interes Partizan", ovim rečima je dijagnostikovao problem Partizana njegov dugogodišnji bivši igrač, potom i dugogodišnji funkcioner Albert Nađ.
GODINA KRAJA ĐURIĆEVE VLADAVINE I NOVE STRUJE
Kalendarska godina počela je loše...
"Predsednik FK Partizan Dragan Đurić pozvao je u Tužilaštvo na saslušanje zbog sumnji u malverzacije prilikom privatizacije Veterinarskog zavoda. To je učinio kao predsednik kompanije "Zekstra". Đuriću je određeno 48-časovno zadržavanje, uz mogućnost određivanja pritvora."
Đurić je u pritvoru ostao malo duže, a brigu o klubu preuzeo je Mile Jovičić.
Bilo je jasno da su Đuriću bliži kraj. Protiv njega je već duže vreme bila i legenda kluba Nenad Bjeković. S obzirom na to da ga je Đurić, koji je svojevremeno više vremena provodio kod Bjekovića u kancelariji nego u svojoj kući, praktično oterao iz kluba, netrpeljivost između njih bila je jasna. Bjeković je stao na stranu Mileta Jovičića, koji je još 2013. prestao da podržava politiku Dragana Đurića, i sve je izglodalo da će Jovičić u decembru 2014. sa mesta potpredsednika uskočiti u predsedničku fotelju.
Upravni odbor bio je podeljen između Zorana Popovića i Mileta Jovičića, dvojice članova od kojih je jedan trebalo da bude i kandidat rukovodećeg tela na Skupštini. Na strani Popovića bili aktuelni predsednik Dragan Đurić i Darko Grubor. Delovalo je da će Popović glatko izgubiti bitku, u to je bio uveren i Jovičić.
Nedelju dana pred Skupštinu...
"Jovičić je pozvao i Popovića i Nađa da 'porazgovaraju o svemu i da se dogovore'. Na pitanje kako su reagovala pomenuta dvojica, Jovičić je odgovorio: "Popićemo kafu".
Novinari su želeli da čuju i člana Upravnog odbora Zorana Popovića, ali je on ljutito i bez pozdrava prošao pored predstavnika sredstava javnog informisanja.
"Partizan je večeras pokazao da je veliki klub! Upravni odbor je radio u punom sastavu pošto su oba kandidata istakla kandidaturu. Posle tajnog glasanja članovi su rezultatom deset prema tri podržili moju kandidaturu", rekao je Jovičić po završetku sastanka. "Postoji mogućnost da na samoj skupštini neko od delegata podnese kandidaturu jer je to validna opcija predviđena statutom. Ali, u ovom trenutku imamo dva kandidata”, dodao je čelnik crno-belih.
Ali na zborovima dolazi do veleobrta i na Skupštini je zaista bio samo jedan kandidat i to Zoran Popović. U igru se upustio i Žarko Zečević pripremivši teren za Popovićevu pobedu.
U Fudbalskom klubu Partizan je sve moguće, pa i da se ono što izgleda kao realno i ostarivo, iz korena promeni preko noći. Tako nešto se dogodilo u utorak, kada su održani zborovi radne zajednice i članova kluba. Iako je bilo gotovo izvesno da će kandidat UO za novog predsednika Partizana Mile Jovičić, bez mnogo borbe, na Skupštini kluba dobiti podršku većine da preuzme rukovođenje klubom od Dragana Đurića.
Ali, na zborovima se dogodio veleobrt. Na predlog nekadašnjeg generalnog sekretara kluba Žarka Zečevića, izabrani su delegati, koji nisu po volji upravi kluba. Sve je to navelo na zaključak da Jovičić neće tek-tako sesti u predsedničku fotelju, već da će se na Skupštini voditi velika bitka između njega i... kandidata kojeg ćemo tek saznati.
Na istim tim zborovima, odlučeno je i da Sreten Nikolić, koji je istakao kandidaturu za predsednika, ne bude primljen u članstvo Skupštine, a to je značilo da ne može ni da bude kandidat za predsednika.
ZORAN POPOVIĆ PREDSEDNIK
25. decembra 2014.
Zoran Popović je postao predsednik, a Milorad Vučelić, Ljubiša Tumbaković i Vojislav Nedić potpredsednici Partizana. Svi do jednog su u određenim periodima bili ćlanovi kluba i prethodnih godina, ali je samo Tumbaković radio kod svih uprava.
Još uvek su u svežem sećanju zagrljaji i poljupci pobedničke večeri Popovića, Vučelića, Tumbakovića, Vojislava i Novaka Nedića, Miloša Vazure, Ljubiše Tumbakovića i ostalih koji su došli na vlast. Srećni su bili predstavnici navijača, a Žarko Zečević bio je svestan da je posao oko Skupštine završio perfektno, bez greške.
KRHKO BLAGOSTANJE NESTALO U DECEMBRU 2015!
Samo godinu dana kasnije, Partizan je ponovo bio u rasulu. Tumbaković je vrlo brzo skapirao da svoje ideje vezane oko sportskih pitanja ne može da sporvede u delo, da nema podršku ostatka uprave, pa je ponovo otišao, ovaj put bez pozdrava. Mnogi su leđa okrenuli i Popoviću, koji se posle samo godinu dana na čelu kluba povukao. U sukob su ušli kumovi, najbliži saradnici Novak Nedić i Miloš Vazura...
Situacija je drastično počela da se komplikuje posle eliminacije Partizana iz Lige Evrope i upada navijača u prostorije kluba. Podržani od strane Novaka Nedića, Grobari su tražili smenu Zorana Popovića i uprave.
Tako je i bilo.
Posle odlaska Popovića formirana je Radna grupa, a na njeno čelo je postavljen Ivan Ćurković. Za njega su u početku bili i Vojislav i Novak Nedić.
"Ne postoji 'Nedićeva struja', već samo Nedićevo gledanje budućnosti: vizija modernog, snažnog Partizana. Jedan sam od prvih koji je smatrao da je Ćurković pravo rešenje. Ima bogato iskustvo rukovođenja klubom, smiren čovek - tri puta razmisli pre nego što preseče. Siguran sam - neće biti ishitrenih odluka. Autonomna ličnost. Kao mandatar - iazbrao je nas. Ćurković i ja imamo zajedničke stavove“, izjavio je Vojislav Nedić krajem decembra.
Nedić je brzo napustio Radnu grupu i priključio se sutriji svog sina Novaka.
"Ovim putem obaveštavam Radnu grupu da više neću učestvovati u njenom radu. Razloga je više, ali će u ovom trenutku biti dovoljno da navedem da postoje bitne koncepcijske razlike, kako u pogledu Partizanove sadašnjosti, tako i budućnosti. U pitanju su suprotstavljena mišljenja, koja se, nažalost, nikakvim dijalogom ne mogu promeniti ili bar približiti. Zbog toga bi moje prisustvo sastancima Radne grupe bilo nesvrsishodno", pisalo je u dopisu Vojislava Nedića koje je objavljeno 7. marta.
Posle toga na površinu su isplivale mnoge ružne stvari koje su se dogodile u prethodnih godinu dana, koliko su zajedno bili na čelu kluba.
Sa jedne strane danas imamo navodnu "Zečevićevu struju" (Vazura, Vučelić, Vuletić i Ćurković), koja trenutno ima većinu delegata u Skupštini, i Nedićevu, kojoj su podršku dali Đurić i Bjeković. Zanimljivo da je Nedić kontaktirao Jovičića i Vukadinovića i predložio im kandidature za predsednika, ali su njih dvojica odbili takve ponude. Nedić je u decembru nudio mesto predsednika Savi Miloševiću, ali je umesto njega postavljen Ćurković.
Događa se: Bjeković protiv Zečevića, sledi bojkot?
Dragan Đurić se "povampirio"?
Skupština FK Partizan je 12. aprila, a svaka prognoza je nezahvalna. Akzuelna vlast u Partizanu očekuje sigurno pobedu, sa druge strane istom se nada i opozicija, koja u ovom trenutku nema nikakvog uticaja u Humskoj.
Podeljeni su i navijači. Jedan deo, stacioniran uglavnom na južnoj tribini, isti onaj koji je godinama podržavao Dragana Đurića, u otvorenom je sukobu sa upravom. Drugi je naklonjen Ćurkoviću, a treći, najveći deo navijača Partizana, nije opredeljen i smatra da je crno-belima potrebno potpuno novo rukovodstvo spremno da ispred ličnih stavi klupske interese na prvo mesto.