Srpski reprezentativac Aleksandar Mitrović u intervjuu za britanski "Telegraf" govorio o tome šta "pukne" u njemu na terenu i čime bi se bavio da nije fudbaler. Oduvek voli Njukasl!
Druga sezona na Ostrvu i druga sezona u dresu Njukasla.
Aleksandar Mitrović je brzo "ušao" u srce navijača ovog kluba, ali još uvek traži pravu formu kako bi ih i češće uveseljavao pogocima. Međutim, onim najprivrženijim "džordijevcima" i nije naročito stalo do statistike i brojki, pa kod "Mitra" najviše cene količinu znoja koju ostavi na terenu.
Odmah su u njemu prepoznali "ono nešto", a njegova borba na terenu i kidisanje na svaku loptu mogla se videti i kroz sudijske reakcije - 2 crvena i 9 žutih, za sada je njegov "skor".
Pažnju britanskih novinara privukao je neobičnim slavljem pogodaka, svojih, ali i kolega, zbog kojih su navijači svesni da kod njega ništa nije lažno nego se radi o najiskrenijoj emociji prema Njukaslu.
Primećuje novinar Telegrafa da je poput mnogih onih koji su "glasni i agresivni na terenu" u stvari vrlo prijatan čovek. Doza adrenalina kao da se, po pravilu, aktivira kod ovakvih ljudi tek kada istrče na stadion, pa za Mitrovića, u razgovoru, primećuju da je pristojan, vaspitan, stidljiv.
"Nerado vas gleda u oči, ali kada to uradi, onda one sijaju nestašlukom", piše novinar Luk Edvards.
"Od početka sam srećan u Njukaslu. To mi je omiljeni klub još iz detinjstva. Pratim ih ceo svoj život, čak imam i dva dresa. To je bilo neobično za sve jer obično ljudi navijaju za Mančester junajted ili Barselonu, ali za mene je postojao samo Njukasl", kazao je Mitar.
Prisetio se 2003. godine i kvalifikacija za Ligu šampiona.
"Igrali su protiv mog Partizana kada sam bio mali. Ne znam, bilo je nešto što mi se jako sviđalo kod njih. Ta strast, odnos između navijača i igrača. Mogao si da osetiš i dok gledaš na televiziji da je nešto drugačiji", rekao je Mitrović.
"Ja sam navijač Partizana, a oni su igrali u dresovima iste boje. Crno-beli. Zaljubio sam se u njih, baš zbog te njihove strasti. Naravno, presrećan sam što igram za njih. Osećam se kao kod kuće. Njukasl je moj klub, za mene su oni sada kao Partizan".
Izgubio je mesto startera u novoj sezoni, ali ga to nije pokolebalo.
"Prelepo mi je u Engleskoj. Nadam se da ću ovde biti još 10-15 godina. Proveo bih ovde čitavu karijeru. Dok god me žele – ja ću biti ovde. Sjajno je što je i moja porodica srećna. Moj sin Luka će biti srećan što odrasta ovde. Izrašće u pravog 'džordijevca'".
Primećuje razliku između Njukasla i ostalih velikih timova.
"U svim velikim klubovima postoji pritisak. Svi žele da pobede i svi očekuju da pobede. Ovde je sjajno što navijači te vole i kada ne pobeđuješ. Samo moraš da daš sve od sebe, da se biješ do kraja. To je srpski način... Mi smo mala zemlja, ali znamo da ako nešto želiš moraš da se boriš za toj. To je deo istorije moje zemlje, usađeno je u naš mentalitet", kazao je on.
Šta misli o sebi i svom ponašanju?
"Nekada stvarno nisam normalan na terenu, ali van njega ja sam porodičan čovek. Radim normalne stvari kao i svi drugi ljudi. Ali, na terenu se nešto promeni u meni. Ma, čak i kada igram FIFU protiv brata poludim i hoću da ga istučem kada izgubim. To je do mene – uvek želim da pobeđujem".
Takav je od malena...
"Otac mi je rekao da ću biti ili kriminalac ili kik-bokser. Ne znam šta bih radio da ne igram fudbal. Možda nešto gde opet mogu da koristim moj adrenalin. Verovatno boks. Imao sam mnogo energije kao dete, bilo je teško mojim roditeljima da me obuzdaju. Vidim sebe sada i u mom sinčiću i sada shvatam šta je roditeljima značila ona rečenica 'videćeš ti kad budeš otac'".
Aleksandar Mitrović je u ovoj sezoni odigrao 8 utakmica za Njukasl, ali samo 280 minuta, i upisao tri pogotka. Smederevac je prethodnu u Premijer ligi završio sa devet golova, ali i odličnom minutažom.