Perica Ognjenović na tačno 20 godina od ove velike utakmice evocirao uspomene u razgovoru za MONDO.
Ser Bobi Robson, Žoze Murinjo, Pep Gvardiola, Loran Blan, Luis Enrike, Hristo Stoičkov, Ronaldo "Zuba", Vitor Baija, Georgi Popesku, Abelardo, Nadal, Đovani, Pici, Serhi Barhuan, Giljermo Amor i Rodžer. Ne, nije u pitanju neka revijalna utakmica koja je okupila najbolje trenere i fudbalere sveta. U pitanju su stručni štab i igrači Barselone koji su pre tačno 20 godina, 31. oktobra 1996, gostovali u Beogradu na revanšu osmine finala Kupa pobednika Kupova protiv Crvene zvezde.
U pitanju je jedan od najboljih timova ikada u evropskom fudbalu, koji je te večeri na "Marakani" bio prezadovoljan zbog remija 1:1.
Na suprtotnoj strani Vladimir Petrović Pižon u ulozi komandanta, a Zvonko Milojević, Goran Đorović, Goran Bošković, Zoran Njeguš, Darko Anić, Bratislav Živković, Nenad Vanić, Predrag Stanković, Darko Ljubojević, Perica Ognjenović, Zoran Jovičić i Miodrag Pantelić poput puka koji je napadao i napadao, ali nažalost nije uspeo da pobedi rivala i nadoknadi 1:3 iz prve utakmice.
Bez obzira na rezultat, u pitanju je jedna od najvećih utakmica u istoriji Crvene zvezde, svakako najveća posle Barija i Tokija.
Ne samo zbog dešavanja na terenu i partije koju su prikazali fudbaleri u crveno-belim dresovima, već zbog čitave euforije koja je vladala danima pred utakmicu. Svi su verovali da mlada ekipa predvođena Vladimirom Petrovićem može do podviga.
"NISMO SE PLAŠILI RIVALA, VEĆ NEUSPEHA"
"Utakmica sa Barselonom je bila pet godina posle Barija, tako da je Crvena zvezda još važila za jak tim. Naravno da smo bili svesni protiv koga igramo, bio je to jedan od najboljih timova na svetu, ali imali smo samo pozitivnu tremu. Nismo se plašili rivala, već negativnog rezultata. Razmišljali smo samo o tome kako možemo da nadoknadimo poraz iz prvog meča. Samo to nas je zanimalo", prisetio se Perica Ognjenović u intervjuu za MONDO.
Nekadašnji napadač crveno-belih je to veče imao tek 19 godina, ali je pružio jednu od najboljih partija u karijeri. Kao čigra bežao je odbrani Barselone i zaslužio kasniji stih Zvezdinih navijača "Pero, Perice, Zvezdina perjanice".
"Može se reći da je to bila jedna od mojih najboljih utakmica, ali da bi bila najbolja, morao sam dati gol... Ne znam da li bih za nekoga iz tima mogao da kažem da je to veče odigrao loše. Svi smo odigrali sjajno, stvorili veliki broj šansi takvoj Barseloni... Ako ima neko da je bio nezadovoljan, taj nije objektivan", smatra Ognjenović i dodaje:
"Kasnije u karijeri sam igrao još jakih utakmica, ali ukupno gledano - po atmosferi, kvalitetu našeg tima i protivničkog - nije ih bilo još mnogo kao što je ta protiv Barselone. Osećao se specifičan naboj u ljudima, prvi put od Barija javila se neka verovatnoća da opet možemo da igramo velike evropske utakmice. Bila je sjajna atmosfera i protiv Meca kasnije, ali nije to isto ime kao Barselona...".
Crvena zvezda je povela u 47. minutu maestralnim golom Zorana Jovičića, međutim, Brazilac Đovani je izjednačio već u sledećem napadu, nepun minut kasnije.
"Mislim da su stvarno imali sreće. Taj izjednačijući gol koji su dali odmah posle našeg bio je plod malo i nesrećnih okolnosti. Realno, Barselona je sigurno bila kvalitetnija ekipa od nas, u tom trenutku možda i najkvalitetnija u Evropi, ali po onome što smo pružili u revanš utakmici i količinu šansi koje smo stvorili – bili smo bolji za minimum dva gola! Oni su imali taj gol i možda još jednu šansu posle nekog 'skraćenog kornera'. Mi smo imali, 'brat bratu', sedam-osam dobrih prilika. Od stativa, šansi Jovičića, Pantelića, mene... Trebalo je i penal da imamo... Stvarno mislim da smo bili bolji bar za dva gola. Da se utakmica malo smirila, da nam nisu dali gol u napadu posle našeg vođstva, ko zna šta bi bilo", pita se Ognjenović 20 godina kasnije.
Na pomen ove utakmice, većina navijača crveno-belih prvo će se setiti fantastične atmosfere na stadionu i koreografije na sve četiri tribine "Marakane".
Isto je istakao i Ognjenović.
"Ta utakmica je sigurno jedan od najvećih događaja u mojoj karijeri. Pretpostavljam da su momci iz Barija doživeli tako nešto, ali sumnjam da je još neko posle nas. Svi smo bili pod utiskom kada smo istrčali na teren. Par puta uopšte nismo znali šta je sudija 'svirao', nije se čula pištaljka od buke, nego shvatiš tek po njegovoj gestikulaciji... Sve tribine su navijale! Obično te nosi 'Sever', ali tada se navijalo sa svih strana. Bukvalno svi su bili na nogama! Koliko se sećam, ljudi su stajali i na atletskoj stazi oko terena... Kada se sećam detalja i posle 20 godina, znači da je to stvarno bilo nešto posebno".
KASNILI NA ZAGREVANJE
Prisetio se bivši Zvezdin napadač i dešavanja u danima pred utakmicu.
"Bio je haos za karte, kao i inače za Zvezdine evropske utakmice, ali ovo je bilo još luđe. Ne znam koliko sam ulaznica podelimo rodbini i prijateljima, ali non-stop mi je neko tražio još. Čuo sam kasnije da je protiv Barselone bila jedna od tri najveće posete ikada na našem stadionu. Sećam se da smo kasnili na zagrevanje zbog gužve. Autobus nije mogao da se probije od hotela Slavija Luks, u kojem smo bili smešteni u karantin, do stadiona. Policija je išla ispred nas, ali opet smo jedva prolazili koliko je sve bilo zakrčeno".
A kako je bilo dan posle utakmice?
"Mislim da su svi bili pozitivno iznenađeni, pa i šokirani, onim što smo pružili. Bili smo mlad tim, ali smo pokazali da možemo mnogo".
Pitali smo Ognjenovića i da li je neki igrač Barselone ostavio poseban utisak na njega te večeri.
"Ne neki, nego svi! Od Ronalda, koji je sigurno bio najbolji igrač na svetu, preko Luisa Enrikea i njegovih 'biciklica', pa Đovani... Bilo je nekoliko igrača u čijem svakom potezu si mogao da vidiš da su to vrhunski fudbaleri", priznaje jedan od najtalentovanijih fudbalera Evrope u to vreme, koji je posle Zvezde obukao dres Real Madrida, ali nažalost nije ispunio sav potencijal.
Ognjenović je danas zaposlen u Fudbalskom savezu Srbije, a neke od rivala iz utakmice sa Barselonom često gleda u TV prenosima najboljih evropskih liga kako komanduju timovima kraj aut-linije.
"Setim se utakmice svaki put kada vidim Gvardiolu, Enrikea ili Blana na televiziji. Deluje mi nerealno da je to bilo pre 20 godina, valjda zato što se velike utakmice zauvek pamte".
Posle Barselone, u Beogradu su gostovali i Lacio, Roma, Bajern Minhen... ali odavno Crvena zvezda nije više na nivou evropskog fudbala na kojem je bila. Za kraj smo pitali Ognjenovića da li očekuje da se to promeni u skorijoj budućnosti.
"Mislim da u ovom trenutku nije realno očekivati tako nešto. Zvezdaški gledano, ja bih voleo da utakmica kao protiv Barselone bude sutra, ali treba biti objektivan. Sportski je nadati se, klub sa tradicijom poput Zvezdine uvek će gajiti nadu i svi bismo voleli da se situacija promeni što pre, ali mislim da ćemo, ipak, malo pričekati. Za neke stvari je neophodno vreme. Ne može se očekivati da budeš u padu dugo i onda se odjednom podigneš. Potreban je određeni proces da se to promeni", iskren je Ognjenović.
Evo i najzanimljivijih detalja utakmice: