Mladić iz Holandije doputovao u Barselonu da gleda revanš Lige šampiona i propustio spektakularan finiš, jer je želeo da izbegne gužvu.
Došli ste na fudbalski događaj veka. Zapucali ste iz Holandije za Španiju samo da biste prisustvovali spektaklu. A, onda ste, u jednom trenutku pomislili, kada je delovalo da je sve rešeno, bolje da izađete ranije i izbegnete gužvu.
U 83. minutu napuštate Kamp Nou, a na njemu tek sledi spektakularna završnica. Ispisuju se nove, najluđe stranice istorije evro-kupova. Događa se čudo!
Od svega toga - niste videli ništa. Samo ste pročitali preko telefona i na kraju odgledali na televiziji. A, bili ste u osmom redu, na mestu koje košta čitavo malo bogatstvo...
To je priča Krisa Ronaldsa iz Roterdama.
"Izašao sam sedam minuta pre kraja, želeo sam da izbegnem gužvu. Pogledao sam semafor i pomislio da je sve gotovo... Nije se lako probiti pored 90.000 ljudi, koliko ih je bilo na stadionu", počeo je tužnu priču Ronalds.
Holanđanin je lako izašao sa stadiona.
"Ispred stadiona sam čuo da je Nejmar postigao gol za 4:1. Pomislio sam: 'lepo, ali nema više vremena, pa mi ionako neće biti žao", ponadao se nesrećni navijač.
Vrlo brzo su počele da stižu poruke iz Holandije. Prijatelji i rodbina zavideli su Krisu neznajući da su oni pored "malih ekrana" mogli više da vide od njega.
"Mama, tata i prijatelji su mi slali poruke da mi zavide što ovakav spektakl gledam uživo. Nisam imao srca da ima kažem da sam napustio stadion. Šesti gol Serhija Roberta sam video kroz prozor kafića".
Ronalds je ranije odlučio da godišnji odmor provede u Barseloni. Kupio je kartu za utakmicu po ceni od 105 evra, ali je bio baš razočaran kada je saznao rezultat prve utakmice. Pomislio je da Barselona nema nikakve šanse.
Isto je mislio i desetak minuta pre kraja.
"Znate šta je najgore? Kad je Roberto postigao gol, trčao je baš u smeru gde sam sedeo. Ma, lud sam, potpuno sam izvan sebe. Celu noć sam gledao u nebo. Od Kamp Noa do mog apartmana pešice treba 40 minuta, posle utakmice sam hodao satima", podvukao je Kirs.