Kolumnista MONDA Nebojša Petrović podsetio nas je na igračke dane Boška Đurovskog, na drčnog fudbalera koji je govorio bez dlake na jeziku, bez ustezanja. Na svog prvog idola. U Zvezdi ga kinjili jer mu je brat Milko prešao u Patizan.
"Bole, šta ti to treba?", pitao je Vlada Vermezović Đurovskog posle promocije u Grofovog naslednika.
"Zvezda zove, Vlado. Moram", odgovorio je.
...
Kažeš Boško Đurovski. Pomisliš Zvezda. I ne treba ti ime kao asocijacija na klub.
...
Dobio sam sjajno pitanje od gledaoca nakon poslednje emisije: "Reci mi, onako drugarski, za koga ti navijaš?". Izvesni Aleksandar Romandić. Nije prvi koji me to pita. Hvala im na tome. Ne postoji lepše pitanje koje jedan novinar može da dobije. Satisfakcija. Potvrda objektivnosti.
Naravno da navijam. Od malih nogu. Svako ko se bavi ovim poslom, inficirao se na tribini. Ako vam kažu suprotno, lažu vas. Odakle im, inače, interesovanje za fudbal.
Tako je sa sportskim novinarima. Isto i sa sudijama. Emocija se podrazumeva. Kao i granica. To sveto mesto gde strast postaje profesija. Da nije bilo strasti, okrenuli bi se ekonomiji. Možda poljoprivredi. Kvantnoj fizici ili biofizičkoj hemiji. Svejedno. Ne bi čitav život posvetili magiji na travi.
...
Mali članak u novinama. Fotka i naslov. Nije bilo ni puno teksta. Prvo sećanje na Boška Đurovskog. Na Zvezdu.
Nešto se pravdao zbog loših igara u jesenjoj polusezoni. Dva, tri pitanja i njegovi odgovori. Podsetio je na tešku povredu u finišu prethodnog prvenstva, ali nije tražio alibi.
"Igrao sam sa šrafovima u članku", požalio se, konstatujući da nije jedini krivac za Zvezdinu čemernu jesen. Dobio je žestok udarac u Osijeku i morao je ponovo na prinudno bolovanje.
Postaje meta zluradih komentara. Prozivaju ga da sabotira klub, nezadovoljan uslovima ugovora koji je tog juna potpisao sa Zvezdom:
"Ako niste znali, ja sam najstariji član Crvene zvezde posle Dragana Džajića. Otac me je ’63 učlanio u klub kada sam imao svega dve godine. Postoji li bolji materijalni dokaz o mojoj ljubavi prema crveno-belima? Odbijam svaku pomisao na osvetu prema Zvezdi".
Boško priznaje da je u trenucima emotivne krize prenaglio i obavio razgovore sa Dinamom i Hajdukom. Pominjalo se da je tražio desetine hiljada maraka za novi ugovor sa Zvezdom:
"Niti sam ja ucenjivao Zvezdu, niti je Zvezda takav klub koji bi dozvolio da ga neko ucenjuje. Pa makar bio i veća fudbalska marka od Boška Đurovskog".
Eto, otprilike tako je izgledao mini intervju sa mojim prvim idolom.
Zvezda je te sezone branila titulu, ali se posle 12 kola našla na poslednjem mestu. Sarajevo, Hajduk i Partizan su diktirali ritam i odmakli već posle pola trke.
Proleće donosi vedrije tonove na "Marakanu", ali titula odlazi na Koševo. Drugi put u istoriji jugoslovenskog prvenstva. Boško se kasno probudio.
Veležu je dao iz penala po snegu. Zatim Vardaru dva komada i još neki spakovao Haliloviću i Milku. Bilo je 7:2. Posle te utakmice, Milko je prvi put javno zapretio da će otići iz Zvezde. Kaže, svi su se urotili protiv njega jer je posle poraza od Iskre u Bugojnu proglašen za jedinog krivca.
...
Boško prvu utakmicu za Zvezdu igra u danu kada se Džajić oprašta od najdražeg dresa. Po završetku prve godine profesionalnog ugovora, već ima 25 nastupa za omladinsku reprezentaciju. Sedam za olimpijsku.
Devet za mladu. Tu su i dva meča za A tim. Debi protiv Velsa u Titogradu (današnja Podgorica) 4:4. Već u drugoj sa Milkom u tandemu. Zbog povreda ih nije bilo više. Mada...
"Miloš Milutinović nije ispunio obećanje. Sada kada igram u vrhunskoj formi, nije me zvao za mečeve protiv Luksemburga i Francuske".
Ne libi se da kaže ono što misli. Što na um, to na drum. Boško Đurovski!
"Trener Zec mi je pronašao pravu ulogu i bez lažne skromnosti tvrdim da sam najbolji igrač u zemlji na poziciji desnog veznog. Bolji od Miloševih ljubimaca Sliškovića i Baždarevića. Tim pre što njih dvojica ni u jednoj varijanti ne mogu da igraju zajedno. Spori su, jedan drugog guše, retko daju golove. Kada bolje razmislim, bolji sam od obojice zajedno. Kakvi su to vezni igrači koji jednom godišnje zatresu mrežu. Od Baždarevića sam brži, agresivniji i bolji u duel igri. Od Sliškovića efikasniji, jači i bolji u skoku. O halfovima naše reprezentacije da i ne govorim. Oni i ne znaju da igraju fudbal".
Trese se Juga od njegovih izjava. Našao je i uzrok loših Zvezdinih igara:
"Za sve je kriv Ivan Toplak. Odveo je pet naših igrača na Olimpijadu. Dok su oni bili u Los Anđelesu, mi smo igrali dobro. Posle je došlo do kratkog spoja. Pojavio se revolt kod ovih što su celo leto krvavo radili i nadali se minutaži. Rezonovali su: ’Ako je Mrkeli, Elsneru i ostalima zagarantovano mesto u timu, neka oni i igraju’. I opustili su se, a bili su najspremniji. Sa druge strane, ovi su se vratili iz Amerike iscrpljeni i normalno je da nisu bili na željenom nivou. Tu je samo psiholog mogao da nas spase. Nema veze, osvojićemo Kup jer prvu utakmicu protiv Dinama igramo u Zagrebu".
O mogućnosti odlaska iz Zvezde:
"Zašto su čekali poslednji trenutak da mi pomenu produženje ugovora. Šta sam drugo mogao da pomislim nego da se spremaju da me prevare. Kasnije sam shvatio da nisam bio u pravu. Zvezda se u tom periodu spremala za dve utakmice u Kupu sa Hajdukom, bavila se kaznama za trenera Zeca, sekretara Cvetkovića i kapitena Šestića. Nije imala vremena da razmišlja o mojim problemima".
O pregovorima:
"Mi igrači smo tako vaspitani. Da grabimo što više možemo. Da što pre dođemo do stana i nešto novca na štednoj knjižici. Do neke svoje sigurnosti. Zašto štedeti klubove? Oni su sami hteli takav ’najamnički odnos’. Kod nas je jedino fudbalerima zabranjeno da idu u inostranstvo pre 28. godine. Ako već hoće da nas imaju u šaci, onda neka debelo plate. Nema sentimentalnosti sve dok ljudi koji vode fudbal ne shvate da se više ne može lagati, obmanjivati i živeti pod plaštom dvostrukog morala. Ja lično nemam čega da se stidim. Prošle godine sam zaradio 149 miliona starih dinara, od čega sam 47 izdvojio za porez. Kada sam video da je Zlatko Vujović zaradio preko 200 miliona, ništa mi nije bilo jasno. Raspitao sam se i saznao da Zvezda plaća manje od većine prvoligaša. Ne samo od Hajduka, već i od Prištine, Rijeke, vinkovačkog Dinama... Bolje zarađuju oni koji se bore za opstanak nego mi koji jurimo titulu. Gde je tu logika?".
O Milku koji flertuje sa Partizanom i šalje jasne signale upravi iz Ljutice Bogdana:
"Mi smo u suštini isti. Imamo istu dušu, iste poglede na život i fudbal. Samo što je Milko impulsivniji. Nikada ne broji do tri. Često reaguje na svoju štetu. Odlazak iz Zvezde je samo njegova stvar. Iako sam mu rođeni brat, nemam pravo da se mešam u Milkove privatne razloge".
Zvezda te sezone zaista osvaja Kup. Zlatko Krmpotić podiže pehar Maršala Tita. U Derbiju, Boško propušta šansu da prvi put zatrese mrežu Partizana. Kasni za delić sekunde na centaršut sa desne strane, ali je zato Milko na pravom mestu. Labudova pesma u Zvezdinom dresu.
Uskoro će desno od Autokomande. Sarajevo osvaja titulu. Husref prelazi u Zvezdu.
...
Još jedan intervju. Vodi se u osam ujutro. Boško ne može da spava. Već je Džaji za petama, 450 utakmica u Zvezdinom dresu. A doživeo je da mu skinu kapitensku traku i pošalju ga na klupu za rezerve. San jednostavno ne može na oči.
Miljanu su navijači palili mreže i lomili stative, ali je gurao Kuleta Aćimovića. Nenad Stojković se čitavu jednu sezonu švercovao u startnoj postavi Partizana, pa je naredne eksplodirao i doneo titulu. Slično i sa Ljubom Radanovićem. A za njega, Boška Đurovskog, nemaju razumevanje. Kako da spava.
"Vrlo sam utučen i neraspoložen. Najteže mi je palo kada mi je Džajić predložio odlazak u vojsku. Zar to Zvezda ne računa više na mene? Pomislio sam odmah na Kup šampiona. Srećom, Vasović je bio protiv. Sada mogu da se nadam evropskom proleću. Biću potreban Zvezdi u četvrtfinalu. Pa i dalje u slučaju prolaza", nije ni slutio epilog žreba.
Zvezda mu se sveti što nije zadržao Milka na Marakani. Pričalo se po čaršiji.
"Gnusna je laž da sam Milka savetovao da ode u Partizan. Svi u klubu znaju koliko sam ga molio da to ne čini. Nisam uspeo, pa zar sam ja kriv? Teško mi pada što su se kola slomila na meni. Čak smatram da sam u nekim slabim partijama tima, bio među zapaženijim igračima na terenu".
Milko šalje pismo "Večernjim novostima" u kojem optužuje rukovodstvo Zvezde da vrši odmazdu prema Bošku zbog njegovog prelaska u Humsku:
"Milko je vrlo emotivan i osećajan čovek. Naravno da je i bratski veoma vezan za mene. Ja ga razumem, iako nije u pravu".
Milko čak poručuje da puste Boška, pa da opet zaigraju zajedno:
"Teško je posle 450 utakmica, nekoliko godina nošenja kapitenske trake, 42 gola u prvenstvu i osam u evrokupovima, preko noći izgubiti mesto u timu. Šta god da se dogodi, jedno je sigurno - ja nikada neću preći u Partizan. To ne znači da jednog dana neću opet nositi isti dres kao Milko. Zajedno smo počeli kao pioniri u Zvezdi, pa možda zajedno i završimo karijeru. Gde i kako, ne znam. Samo ne u Partizanu. Fudbalski putevi su bez izuzetka uvek neizvesni".
Oglasio se i Milan Janković:
"Boško zaista ne igra na svom nivou, ali jedno je očigledno: on i kada igra slabo, potreban je timu. Kad njega nema, mi igramo još slabije. Boško nam znači kao vođa, drug i ličnost“.
...
Poseta porodici Đurovski. Novo naselje. Banjica. Na sedmom spratu jedne u nizu zgrada modernog zdanja. Supruga Zorica i 15-mesečna Anita. Zorica priča o upoznavanju kod Doma omladine. Boškovim "dosadnim" predlozima za sastanak. Prvom poljupcu. Nije znala da je fudbaler. Tek kada je rekao da mora u Split, saznala je čime se bavi. Ona je Splićanka, otac vojno lice. Mrzela je stadion, dok Vasović nije naredio - supruge i devojke moraju na utakmice.
Pečurke i džigerica sa prelivom od belog vina, specijalitet gospođe Đurovski. Boško priznaje da ni kafu ne ume da skuva. Od prvog dana zajedničkog života oslobođen je svake kućne obaveze. Ide samo u kupovinu. Zato se ne razdvaja od ćerkice.
Rodila se dok je leteo ka Australiji. On joj je dao ime. Kupovao igračke i bodiće. Sanjao je tokom turneje i jedva čekao da se vrati i uzme je u naručje. Kod njega je prohodala i progovorila. Druže se sa Mrkelom i Nikolićem. Jovini su komšije. Elsner i Janković često navrate da bi se zanimali kompjuterom.
...
Čuvena naslovna. Boško i Milko sa sombrerom na glavi. Srećna Nova ’87. Sportista YU - Rok Petrović. Fudbaler godine - Marko Elsner. Fudbaler Evrope - Gari Lineker. Sportistkinja YU - Mateja Svet.
Vasović naredio igračima obavezno učenje engleskog jezika. Milko pecnuo brata i bivšeg saigrača: "Boška moram da zovem Bob, a Jankovića Majkl. Inače mi se uopšte ne odazivaju".
...
Poster sa rasporedom prvenstva. Zvezda u čuvenim "de LUXE" dresovima. Prva Piksijeva sezona u crveno-belom. Boško sedi između Žareta Đurovića i Gorana Milojevića. I Goran će kasnije Milkovim stopama. Iznad su Janković, Krdžević i Mrkela. Piksi je dole pored Elsnera. Odmah ispod Bore Cvetkovića.
...
A onda Real. Atomski fudbal na minus 10. Šest golova, dve stative, tri penala. 90.000 duša."Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju". Ori se. Državni vrh u svečanoj loži. Sve po partijskoj liniji.
Vaske je devet dana boravio u Španiji. Špijunirao i zapisivao. U svlačionici reče: "Daćemo im pet, ali moramo neki i da primimo". Sve je pogodio. U centar. Kaže: "Oni su spori i komplikovani. Neće im pobeći samo Bora i Mita. Već i Đurović".
Krenulo je. Ključa Marakana.
Đurovski iz poskoka posle Borine bravure i Bujovog odbitka. Pa tortura u režiji Valdana, Sančeza, Gordilja i Galjega. Dika sve hvata. Čak i Hugov šut sa kreča. Đurović 2:0, pa Bora beži i zakucava za 3:0. Benhaker u nokdaunu.
Mnogima je svejedno kako će se završiti. Doživeli su vrhunac. Tri mrtve šanse za Mrkelu, Đurovskog i Stojkovića. Real se vraća. Jer, Real je Real. Bujo obara Boška. Janković iz penala. I još jedan kreč. Nije ni Dika svemoćan. Sančez gol. Kapriola.
Revanš? Ma pustimo revanš. Rekoh, Real je Real.
...
A na posteru posle Reala, Boško prvi sleva u gornjem redu. Do Dike Stojanovića. Svi su tu: Bračun, Krivokapić, Radovanović, Janković. Čuče Elsner, Đurović, Cvetković, Stojković i Mrkela. Gore piše: "Bolji od Reala". Dresovi dugog rukava. Bez reklame.
...
Jelena Tinska, popularna beogradska glumica, balerina, spisateljica, voditeljka. Između dva brata, bira Boška: "Tvrdim da je bolji i ozbiljniji fudbaler od Milka o kome se više piše. Boško je pravi kapiten. Vredan je, ali mora više da se ugleda na brata ukoliko želi da postane medijska ličnost. Milko je šmeker i ume da iskoristi popularnost“.
...
Zvezda - Sarajevo. Moja prva na "Marakani". Decembar. Nije vejalo kao protiv Reala. Al’ je bilo hladno. Krki i ja. Deca. Ćale konačno ispunio obećanje. Idemo. I to njihovom "osmicom". Kupili je od petice na lotou.
Zakačili šalove na prozorska stakla i pucamo od ponosa i adrenalina. Matorci sede napred i gunđaju o novoj epizodi "Dinastije". Nas pozadi ne zanima sukob Aleksis i Kristl. Još manje poslovni problemi Blejka Karingtona. Razmišljamo isključivo o jednoj stvari. Zašto ne igra Boško Đurovski?
Semenke i na istok. Kakav šok. Sarajevo vodi 2:0. Posle pola sata. Teskeredžić i Švrakić. Imam zapisano na poleđini ulaznice. Mrkela smanjuje u 41’. "Njihov" Musemić donosi izjednačenje, pet minuta kasnije i potpuni preokret. Džabe. Opet Teskeredžić - 3:3.
Moćno Sarajevo. Šampionsko Sarajevo. I onda Goran Milojević. Pobeda! Ostali smo još pola sata posle zvižduka Franca Rupreta. Svi, ne samo mi. Aplauzi i ovacije. Zvezda je druga, iza Partizana. Ali, ne mari. U igri je na sva tri fronta. Prvenstvo, Kup i KPK. Ima najefikasniji napad u ligi. Najviše bodova sa gostujućih terena i pored sudijskih nepravdi u Prištini i Zenici.
Žurimo kući da pogledamo golove. Još jednom. Sada iz suprotnog ugla. Sa zapada. Ne spavam. Ni meni neće san na oči. Čekam jutro da pojurim po "Ekspres". Ima li izjave Boška Đurovskog? Mora da ima. Nebitno što nije igrao. Ima, evo je:
"Bolje je što smo drugi. Mi smo ’podvalili’ Partizanu, jer ćemo proleće čekati u zavetrini".
...
Zvezdanova Zvezda ne zaslužuje Boška Đurovskog. On nije od te fele. Pripada staroj gardi. Romantičnog duha i viteškog stava. Da proda foru na terenu, ali i stisne ruku posle poraza. Partizan je osvojio "duplu krunu", jer je duplo bolji od Zvezde ove sezone. Kraj svake priče.
---------------------
SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA