"Kritikuju me fudbalski polupismeni ljudi", priča Nenad Lalatović u velikom intervjuu za MONDO u kom je govorio o "orlićima", prvenstvu za mlade, fudbalu u Srbiji, Čukaričkom, "hejterima", medijima, Zdravku Mamiću i mnogim drugim temama.
Odakle početi priču o Nenadu Lalatoviću?
Nekada igrač, a sada trener, u decembru će proslaviti četrdeseti rođendan.
U fudbalu je od svoje sedme godine kada se još osamdesetih godina prošlog veka "probijao" kroz mlađe kategorije Crvene zvezde, uspeo da se u moru "klinaca" izbori za profesionalni ugovor, polako postajao starter, potom važan šraf crveno-belih, pa na kraju kapiten tima koji je u njegovom srcu.
Igrao je "večite" derbije, evropske utakmice, debitovao i za reprezentaciju, i na kraju se okušao u inostranstvu igrajući za Šahtjor i Volfsburg…
Međutim, i on, poput svog nekadašnjeg saigrača i kuma Nemanje Vidića vodio se onom čuvenom mišlju nekadašnjeg stuba odbrane Mančester junajteda koji je govorio o tome šta je "san", a šta "profesionalizam".
Mnogo puta je isticao da je veliki "zvezdaš", ali i da ga to neće sputavati, ma gde radio.
Još u igračkim danima nagovestio je da će se jednoga dana okušati u trenerskom zanatu, pa u svojoj biografiji, za šest godina kako je trener, ima upisanih osam srpskih klubova.
Počeo je u Sremu, dve godine se još kalio u Proleteru, pa preko odličnih rezultata u Voždovcu i Napretku stigao do Crvene zvezde. Međutim, nakon jedne godine na stadionu "Rajko Mitić" preselio se u Borac iz Čačka koji je "gurao" do drugog mesta na tabeli, pa potom stigao u Vojvodinu koju je uspešno vodio u domaćem prvenstvu i Evropi sve do prošlog decembra kada više nije mogao da trpi raskole u Upravi.
Nezadovoljan je napustio klub koji je, bar rezultatski, išao u dobrom smeru i prihvatio "mirniji" projekat u Čukaričkom koji na njega računa na duže staze.
Za njega kao trenera se može reći da nije od onih koji vole da se brane, što ga je možda i koštalo poraza u nekim mečevima kada se njegova ekipa nadigravala sa protivnikom (recimo AZ Alkmar), ali od toga ne odstupa….
Netipično za nekada visokog štopera koji je i dok je nosio dres znao da priča o ofanzivi. Pred 119. "večiti" derbi kazao je sledeće: "Od prvog sudijskog zvižduka krenućemo u silovite napade, jer nas interesuje samo pobeda. Verujem da ćemo uz bezrezervnu podršku naših navijača do nje i stići".
Njegove izjave iz igračkih dana nisu bile toliko "jake" kao u trenerskim danima, ali se još tada moglo naslutiti da se radi o jakom karakteru koji se vodi onom "što na um - to na drum".
Otkako je 2011. godine počeo da se bavi trenerskim poslom dao je stotine izjava govoreći na različite teme, često i na nefudbalske. Njegove izjave su kao magnet za čitaoce, kako za one koji se slažu sa njim - tako i za one koji izričito ne. Možda ni oko jedne ličnosti u srpskom fudbalu nije bilo toliko podela na one kojima je "simpatičan" i na one kojima je potpuno "antipatičan".
U velikom intervjuu za MONDO dotakli smo se i te teme, a on je na to "izbacio" rečenicu koja će ponovo privući veliku pažnju srpske javnosti i verovatno će se dugo citirati.
"Ja sam srpski Mamić!", uporedio se on sa nekadašnjim prvim čovekom Dinama.
I objasnio svoju misao...
"Mislim bar zbog ovog dela oko medija pošto sam drugačiji od svih u Superligi. Novinari u Hrvatskoj uživaju da pričaju sa Mamićem, a u Srbiji sa Lalatovićem. Niko ne voli sagovornika koji ne sme da kaže ono što misli. Interesantan sam medijima zato što sam ovakav, zato što sam iskren...", kazao je Lalatović i dodao da veoma ceni popularnog "Maminja".
"Veoma poštujem tog čoveka. On je za mene institucija jugoslovenskog fudbala. Daj bože da imamo 12 takvih Mamića i naš fudbal bi bio najbolji u Evropi", konstatuje Lalatović.
Kaže nam da njegov život nije pravi bez adrenalina, da je nervozan kada je sve mirno i da se iznervira kada sve ide dobro, pa namerno napravi "nešto" kako bi to promenio…
U opširnom intervjuu koji sledi govorio je bez dlake na jeziku - na mnoge teme.
Krećemo od najvažnije i najaktuelnije!
O REPREZENTACIJI: DALI SVE OD SEBE, KAO NEMCI
Nenad Lalatović je, kako smo i pomenuli, radio u osam klubova, a priliku je dobio i u mladoj reprezentaciji Srbije. Prvo je to bilo u radu sa reprezentacijom do dvadeset godina, koja bi trebalo da bude oslonac za naredni ciklus, da bi preuzeo potom i ekipu koja je izborila plasman na Evropsko prvenstvo pobedivši Norvešku u baražu.
Tomislav Sivić je otišao, a poziv iz FSS stigao je treneru Čukaričkog.
Kaže da je u dogovoru sa klubom odlučio da prihvati ponudu i da pokuša da sa mladom reprezentacijom, čiju okosnicu čine igrači koji su osvajali prvenstva do 19 i 20 godina, prođe komplikovanu grupu koju su još činili Španija, Portugal i Makedonija.
Već znate - Srbija nije uspela. Osvojila je jedan bod iz te tri utakmice, a za prolazak dalje bile su potrebne dve pobede, i odlična gol-razlika, što su najbolje osetili eliminisani Portugal i Slovačka.
Kako on ocenjuje rezultat "orlića"?Nisam imao pauzu jedne sekunde.
"Ja nikad nisam zadovoljan ako se ne napravi potpuni uspeh", kazao je prvo Lalatović.
"Ali, mogu da kažem da nisam ni nezadovoljan. Znate da je uvek potrebna doza sreće na svim velikim takmičenjima, što sam već rekao, a kod nas svako voli da tumači rečenice kako mu odgovora. Ne mogu da zamerim ništa igračima, oni su pokazali novo lice naše reprezentacije i nijednog trenutka nisu gubili veru u sebe, gazili protivnike, davali maksimum".
Krenuo je redom priču o utakmicama.
Prvo - Portugal. Meč koji je bio "premijerni" za Srbiju i u kom smo doživeli poraz 2:0.
"Saterali smo Portugalce u 16 metara. Da je Đurđević dao gol, bio bi drugačiji tok meča, posle smo dali sami sebi gol, pa su Grujić i Radonjić imali šanse... Imaju jednog Sančeza koji vredi 80 miliona evra, i koliko još takvih igrača. Nijednog trenutka mi nismo bili lošija reprezentacija, u stvari i bili smo bolji, ali nismo materijalizovali šanse", zaključuje Nenad Lalatović.
Potom je došao duel sa Makedoncima, rivalom koji je u kvalifkacijama "izbacio" Francusku, i koji je, objektivno gledano, delovao kao najslabiji tim u grupi.
Srbija je vodila, gubila i remizirala.
"Setite se da je na 0:0 veliku šansu imao Maksimović, onda Grujić sam sa njihovim golmanom, pa onda penal... To je kako se sudiji ćefne. Imali smo nesreću da bude taj autogol, pa povreda Gajića, i još sam Grujića morao da zamenim jer je dobio karton. Pokazali smo karakter na 2:1, izjednačili, pa imali šanse Ožegovića i Živkovića za pobedu".
Dan pred utakmicu sa Španijom bilo je jasno da je Srbija eliminisana.
Ni pobeda protiv "furije" nas nije vodila u nastavak takmičenja, a Nenad Lalatović konstatuje da bismo pobedili i u toj utakmici, izgubili smo 1:0, da su šanse u gol pretvorili Miloš Veljković i Andrija Živković, odnosno da nismo sat vremena igrali sa fudbalerom manje.
Selektor dodaje je i da je ovo najjače prvenstvo za mlade od kada je ono osnovano, sa naglaskom na to da su u pitanju samo tri grupe iz kojih dalje ide prvoplasirani.
"Ovo je prvenstvo do 23 godine i praktično seniorsko prvenstvo. Moji igrači su pokazali da imaju kvalitet samo time što su otišli na EP. Ni u jednoj utakmici se Srbija nije obrukala. Bili smo bolji u minimum dve utakmice i zaslužili dve pobede, ali...", zastaje Lalatović i zaključuje:
"Ovi igrači su budući 'A' reprezentativci i to je veliki plus za našu zemlju".
Drugačije viđenje imao je dobar deo javnosti u kome je eliminacija dočekana apokaliptično.
"Nismo realni. Jedva čekamo da zadamo ogromne ciljeve i da pljujemo", govori0 nam Nenad Lalatović i poredi sa reprezentacijom poslednjeg protivnika na EP: "Šta da kaže Španija koja nije otišla na prošlo Evropsko prvenstvo, a ostali su svi isti - treneri, igrači i koji provode mnogo vremena zajedno. Ne mogu ja nikome da promenim filozofiju za 17 dana. Meni se možda neke stvari možda nisu dopadale, ali nisam mogao ja da dođem i sečem glave pred turnir".
Da li je bio prevelik pritisak na igračima s obzirom na uspehe na prethodna dva takmičenja?
"Sigurno da su imali pritisak, ali su pokazali da veruju u sebe.Pokazali su da nisu tipični Srbi, i kada gube vraćaju se u utakmicu, i kada ih otpišu oni veruju u sebe. Atmosfera je bila sjajna, igrači su dali 200%, bili praktično Nemci na terenu...".
O NASTUPIMA U MEDIJIMA, IZJAVAMA, NASLOVIMA...
"Zapaljive" izjave Nenada Lalatovića, kao što smo već rekli, uvek izazivaju pažnju javnosti.
Bilo ih je i tokom samog prvenstva mladih kada je govorio o Makedoncima i u najavima meča istakao da sve EX-YU reprezentacije protiv Srbije igraju kao protiv velikog neprijatelja, a često je isticao i element "sreće", što je zasmetalo i našim čitaocima u komentarima.
Upitali smo Lalatovića i zašto je govorio o tome...
"Mislim da je sreća neophodna za veliki uspeh. Dođe neki tim da gleda Peru, a ti odigraš dobro - i tebe kupe. Znači da si imao mnogo sreće jer nisi znao da će te gledati. U životu mora da se potrefi mnogo toga liga, klub... Imaš mnogo igrača koji pogreše ligu, kažu da nemaju kvalitet, pa odu u drugu ligu i budu najbolji. Kada kažeš sreća - oni odmah misle samo tražim alibi. Ali ljudi, ne možeš ni u finalu Lige šampiona da pobediš ako nemaš sreće, nije samo znanje i kvalitet. Mene to nervira u Srbiji, svi gledaju samo da te iskritikuju, niko neće da te pohvali".
Podsetio je "one koji su zaboravili" da je on beležio uspehe sa svakim klubom koji je vodio, podsetio je da je Vojvodina pod njegovim vođstvom 13 meseci bila bez poraza kod kuće, kao i da je sa tim timom doživeo samo jedan poraz u Evropi od tima sa daleko većim budžetom (AZ Alkmar).
"Da sam ovakve rezultate pravio bilo gde na svetu sada bih zarađivao dva miliona godišnje. A i sada sam treći najplaćeniji trener u Srbiji. To mi niko ne daje što sam lep i zgodan - nego što vredim i što pravim rezultate i milione", kazao je Lalatović i podvukao:
"Nema kluba u kom nisam bio, a da ga nisam stabilizovao i doprineo budžetu".
O TAKOZVANIM "HEJTERIMA": NEK IH JE SRAMOTA
I sam Nenad Lalatović primećuje da ga veliki broj ljudi "ne gotivi".
Ističe je to zbog njegovog jakog karaktera i zbog toga što govori ono što misli, kao i da su ljudi u Srbiji navikli da budeš "nikakav" da bi te cenili i da se "okreću protiv tebe" ako se ne uklapaš u "standardni kalup ljudi koji plaču za svaku sitnicu", priča nam Lalatović.
"Imam hejtere zato što ne mogu da mi priđu i što se nikad neću prodati sa dvesta evra. Ja znam koliko vredim. To sam najviše pokazao kad sam posle Zvezde zapušio svima usta odlaskom u Borac kada sam sa tom ekipom bio drugi", kazuje Lalatović i dodaje.
"Treba da ih bude sramota kada za mene kažu bilo šta ružno. Po rezultatima najbolji sam u Superligi... I to kažu ljudi iz inostranstva, koje briga ko je Nenad Lalatović".
Nastavlja sam...
"Iskreno, mene ne zanima šta oni pišu. To su fudbalski polupismeni ljudi. Meni je bitno da ljudi koji se razumeju u fudbal znaju kakav sam. Zavide mi što sam lep, zgodan, što pravim rezultate i što sam uspešan", poručuje on.
Da li je svestan da će reakcija biti još burnija nakon ovog intervjua?
"Ja ih i provociram da reaguju", govori nam Lalatović i dodaje:
"Kritikuju me ljudi koji sede u kafićima i ništa ne rade, pa su ljubomorni na ljude koji lepo žive zato što vredno rade. Neka i oni rade. Meni niko ništa nije pomogao ili dao, nisam dete bogatih roditelja, živeo sam u 40 kvadrata i sve sam napravio sam. Svuda sam pravio rezultate i niko mi nije pomogao. I sad kad sam ovde gde jesam treba da se baziram na komentare? Šta su oni dali za srpski fudbal? Ja jesam mnogo - u srpskom fudbalu sam od sedme godine. Te fudbalski polupismene ljude niko ne zna i zato pišu da bi ih neko upoznao. Neka pišu - to me ne dotiče jer ja imam odličan CV".
Ne želi ipak da javnost o njemu stekne utisak kao čoveku koji voli da se hvali.
Čudi ga što se ne piše o rezultatima sa svojim prethodnim klubovima i pita se kako je moguće da se priča o tome da "pušta Zvezdu" i poručuje da je protiv kluba koji voli upisivao pobede sa Voždovcem, Vojvodinom i Čukaričkim.
"Pobeđivao sam i Partizan i jedini sam koji je prošle sezone protiv tima Marka Nikolića uspeo da pobedi i da mu uzme još bod".
Dodaje i sledeće...
"Da to drugi treneri rade ovde - bili bi Fergusoni! Nije mi jasno kome se zameram, kome smetam... Meni je bitno da kad se podvuče crta nijedan trener ne pravi rezultate kao Nenad Lalatović u Srbiji. Eto pitam ih, zašto klubovi plaču kada odlazim iz kluba, zašto nikada nisam dobio otkaz?", govori nam emotivni Lalatović i dodaje da je odbio Crvenu zvezdu ovog leta uprkos fantastičnim finansijskim uslovima iz razloga što je dao reč gazdi tima sa Banovog brda Draganu Obradoviću.
O ČUKI I OSTANKU U SRBIJI: UŽIVAM DA IH NERVIRAM
"Brđani" su ga tražili još u septembru, ali je Nenad Lalatović uspeo da se dogovori sa tadašnjim rukovodstvom Vojvodine, na čelu sa Vojislavom Gajićem, i nastavio da radi na "Karađorđu". Međutim, nakon što je ta Uprava napustila "staru damu" - spakovao se i on.
Stigao je u Čukarički, koji je odigrao vrlo loš jesenji deo sezone, i umalo izborio plej-of sa ovom ekipom. Potpisao je četvorogodišnji ugovor i planira na duže staze...
Nedavno je rekao da "jedva čeka da napusti Srbiju", ali ga to nije dugo držalo.
"Nisam toliko pri tom stavu. Meni je u Srbiji lepo. Želim da ostanem ovde da nerviram fudbalski polupismene ljude. Njih i treba nervirati... Oni bi dali sve od sebe da budu na mom mestu", kazao je Lalatović i potom se osvrnuo na rezultate Čukaričkog u toku priprema.
On je zbog obaveza sa reprezentacijom propustio prvi deo i sa ekipom će raditi tek u Sloveniji, ali ga porazi u "test" mečevima, za sada, ne brinu.
"U ovom trenutku na 40 stepeni nije bitan rezultat. Važno je da se fizički pripreme. Suludo je pobeđivati na pripremama, pa gubiti takmičarske utakmice. Tempiraćemo formu na vreme. Vidi se da nisam bio tu dvadesetak dana, ali polako će prihvatiti moje zahteve i Čuka će biti kakva treba", kazao je on.
Kakve su ambicije kluba za narednu sezonu, da li je dao neko obećanje?
"Nikad ne dajem obećanja... Dali su mi ugovor na četiri godine, a ljudi su presrećni da me imaju samo kao trenera. To su fudbalski ljudi, gospodin Obradović daje svoje pare i ceni uspeh jednog trenera. Zovite Slobu Ilića iz Čačka, Terzića, Šćepanovića, Gajića, Zbilijića... Svi me oni cene kao trenera. A onda me kritikuju fudbalski polupismeni ljudi koji ne znaju šta je ofsajd".
Dodaje i da će jednoga dana sigurno otići u inostranstvo, da je do sada odbio dve ponude koje nisu bile finansijski zadovoljavajuće, kao i da je trenutno nešto "aktuleno", no njegovi planovi vezani su za Čukarički sa kojim želi da napravi velike uspehe.
Do daljeg ostaje u srpskom fudbalu.
"Srbija će plakati kad Nenad Lalatović napusti srpski fudbal. Možda nisam najbolji, ali sam bar interesantan i retko ko može i sme ovako otvoreno da priča", zaključio je on za kraj dugačkog razgovora za MONDO.