Priča o stadionu "Jorgos Karaiskakis", na kome Partizan u sredu uveče gostuje Olimpijakosu...
/od reportera MONDA iz Atine/
Istorija stadiona "Jorgos Karaiskakis", ili kako ga Grci zovu - "Karaiskaki", duga je više od 120 godina. Sagrađen je za prve moderne Olimpijske igre, održane u Atini 1896, kada su na njemu održana takmičenja u biciklizmu.
Fudbalski klub Olimpijakos koristio ga je od svog osnivanja 1925. godine, ali se objekat u prvih sedam decenija svog postojanja, sve do renoviranja 1964, zvao Neo Faliron Velodrom.
Tek od 1964. to postaje klasičan fudbalski stadion, sa terenom okruženim atletskom stazom, što je u to vreme bila moda širom Evrope, a ujedno dobija ime "Jorgos Karaiskakis", po jednom od lidera rata za nezavisnost, koji su Grci vodili protiv Otomanske imperije i 1832. ga posle 11 godina uspešno priveli kraju.
Vojskovođa Karaiskakis nije dočekao pobedu i priznanje Grčke kao nezavisne države, pošto je 23. aprila 1827. poginuo u bici koja se odigrala u predelu sadašnjeg Pireja, ali uspomena na njega živi i kroz najpopularniji grčki klub.
Pošto ga je krajem 20. i početkom 21. veka definitivno nagrizao zub vremena, Olimpijakos je 2003. godine uzeo na sebe da na istom mestu, na ruševinama starog, sagradi potpuno novi stadion, što je i učinjeno za rekordnih 14 meseci, tako da je bio deo infrastrukture za Olimpijske igre 2004. godine.
Time je započeta moderna era "Karaiskakija", koga je UEFA rangirala sa pet zvezdica i koji sa kapacitetom od 32.115 mesta zadovoljava uslove da bude domaćin finala Lige Evrope. Zanimljivo je da se u neposrednoj blizini, sa druge strane metro linije koja vodi ka pirejskoj luci, nalazi Dvorana mira i prijateljstva, u kojoj svoje utakmice igraju košarkaši Olimpijakosa.
Oba objekta, a posebno "Karaiskaki", odudaraju od pretežno rustičnog okruženja u kome se nalaze i gde je vidljiva nevesela ekonomska sadašnjost Grčke.
"Karaiskaki" iznutra izgleda lepo i kompaktno, sa potpuno pokrivenim tribinama koje "kreću" desetak metara od terena.
Zanimljiva, ali i tužna priča, vezana je za severnu tribinu i sektor 7, po kome je nazvana grupa najvatrenijih navijača Olimpijakosa, čuveni "Gate 7".
Posle utakmice Olimpijakos - AEK 8. februara 1981. dogodila se najveća tragedija u istoriji grčkog sporta, kada je masa pohitala ka izlazu sa stadiona da bi sa igračima proslavila ubedljivu pobedu (6:0). Međutim, kapija je u tom trenutku bila samo delimično otvorena. Neki navijači su se u gužvi sapleli i pali, a masa koja je nadirala odozgo nije bila svesna šta se dešava i pod njenim pritiskom je formirana "planina" sačinjena od ljudskih tela.
Čak 19, uglavnom mladih ljudi i tinejdžera, izgubilo je život na licu mesta (uglavnom gušenjem), a još dvoje u bolnici, dok je 55 navijača pretrpelo teže i lakše telesne povrede.
U znak sećanja na njih su u delu severne tribine "Karaiskakija" pojedina sedišta obojena u crno, tako da formiraju broj 7, što simbolizuje večnu žalost navijača Olimpijakosa za nastradalom braćom.