"Mi smo imali genijalca Antića na klupi, a mislim da je i sada Muslin svojim iskustvom, lukavstvom i tim trenerskim šmekom poslagao sve kako mu i šta treba", kazao je Lane Jovanović za MONDO pred meč Austrija - Srbija. Da se ponovi 2008!
Još jedna dobra utakmica i tamo smo!
Srbija će obezbediti plasman na Svetsko prvenstvo ukoliko u petak savlada Austriju, a čini nam se da nema potrebe da govorimo da bi i susret sa Gruzijom, koji je tri dana nakon meča na "Ernst Hapelu", mogao da bude od iste vrednosti - poželećemo da bude opušten, lišen elementa drame i da će proteći u svečarskoj atmosferi.
Isto bismo poželeli i za prvu od dve "meč lopte" za našu reprezentaciju, mada nas gotovo sigurno čeka 90 minuta nervoze, zanimacije za zube u vidu noktiju i istrošeno grlo, a kada bismo birali idealan scenario za predstojeće veče prisetili bismo se duela istih aktera pre devet godina.
15. oktobra 2008. godine "orlovi" su odigrali "strašan" meč u Beču i šokirali Austrijance pred domaćom publikom, iako je utisak da su "naši ljudi" bili glasniji.
Počelo je šansom za Nikolu Žigića još dok nije istekao pun minut fudbala, ali ni ta prilika za srpskog gorostasa nije naslućivala kakav je šok čekao Austrijance: bomba Krasića nakon driblinga, pa majstorija Pantelića i rutinska završnica Jovanovića, a onda gol karijere Ivana Obradovića.
Na semaforu u Beču stoji da je tek 24. minut!
Početak utakmice kakav se ne pamti i kakav se možda mogao očekivati protiv nacionalnih timova San Marina, Luksemburga, Farskih Ostrva... Ali ne, sa druge strane je Austrija.
Mnogi će i na to reći "nije neka sila", ali to i nije baš bilo tako, naročito iz perspektive reprezentacije Srbije iza koje su bile razočaravajuće kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.
"Znate jedan detalj? Te godine je Austrija prvo pobedila Francusku u Beču (3:1), i taj naš meč sa njima, uz dve pobede protiv Rumunije, su odredile prvaka grupe. Tako da nije bilo lako nama tamo...", počeo je priču za MONDO akter i strelac na tom susretu Milan "Lane" Jovanović koji je dodao zašto je taj duel bio presudan za tu generaciju "orlova":
"Ta naša utakmica protiv Austrije u Beču bila je praktično prekretnica u smislu samopouzdanja, meč koji je odredio dalji tok kvalifikacija. Pobeda nam je dala vetar u leđa i stavila nas u poziciju da razmišljamo kao favoriti i mi nismo bežali od te uloge".
I dan-danas taj susret budi mnoga lepa osećanja kod sada već bivšeg fudbalera koji je kvalifikacije za odlazak u Južnu Afriku završio kao najbolji strelac Srbije sa pet golova, često važnih koji su donosili odlučujuće bodove.
Ne voli sebe da ističe u prvi plan, veruje da je taj meč dobio TIM, a da je iza svega bilo neophodno da stoji odličan trener, što je slučaj i sa sadašnjom generacijom.
"Mi smo tada u Beču odigrali sjajno prvo poluvreme (3:0). Bio je to tim u stvaranju koji je pokazao da je homogen i kompatibilan, a imali smo i genijalca na klupi u vidu Radomira Antića. I sad mislim za Slavoljuba Muslina da je svojim iskustvom, lukavstvom i tim trenerskim šmekom poslagao sve kako mu i šta treba", kazao je Milan Jovanović.
Ipak, kada je u pitanju važnost pobede, "Lane" ističe da bi gledajući taj kriterijum slavlje Srbije iz 2008. godine u Beču radije uporedio sa već odigranim mečom u ovim kvalifikacijama. U pitanju je opet Austrija, ali poprište susreta je Beograd i slavlje "orlova" - 3:2.
"Kako je onaj meč bio važan za nas, tako je i ovaj susret napravio prekretnicu za sadašnju generaciju. Imali smo i igru i sreću. Na toj utakmici bez sreće, iako je Tadić briljirao uz sve ostale...", nije završio misao Jovanović, mada je jasno na šta je mislio.
Na pitanje da napravi paralelu između dve generacije nije želeo da se upušta u poređenja napada i odbrane, efikasnosti, zrelosti ili atmosfere - bitan je samo rezultat.
"Ova generacija liči na onu moju po tome što je blizu da se plasira na Svestko prvenstvo i to je dovoljno. Verujte, to je sasvim dovoljno. Dugo smo već bez velike scene, bilo je mučenja i nisu rezultati bili adekvatni renomeu igrača koje imamo, ali sada je sve došlo na svoje mesto", odlučno je saopštio "Lane".
Generaciju selektora Radomira Antića svakako su obeležila prodorna krila u vidu Milana Jovanovića i Miloša Krasića, mada prvopomenuti, još jednom, skromno ne želi da ističe sebe u prvi plan, nego poručuje da su za "težinu" njegove karijere važni upravo sjajni saigrači.
"Mi smo u kontinuitetu prikazivali odličan fudbal, ali bilo je većih igrača. Zahvaljujući tome i mi smo imali bljesak, ali u pravoj ekipi sa izvanrednim igračima... Kom igraču ne prija da je sa jednim Vidićem ili Stankovićem?".
Koliko ne voli da priča o pojedincima sa kojima je pevao himnu, plakao i radovao se - još manje mu godi da govori o onima koji danas isto to rade u dresu Srbije. Međutim, nakon malo insistiranja, kazao je za koga smatra da je najzaslužniji za, nadamo se, odlazak na Mundijal.
"Ne volim da pričam o pojedincima, međutim svakako je u prvom delu kvalifikacija najvažniji bio Dušan Tadić, ali ako gledamo kontinuitet moram da istaknem i Aleksandra Mitrovića. On je davao golove protiv Velsa, u oba meča, i to su bodovi koji odlučuju i koji nas vode na Mundijal", kazao je on i posebno se osvrnuo na partije našeg najboljeg strelca.
"Ovo je važan detalj", naglasio je "Lane" i nastavio nakon kratke pauze: "Mitrović nije bio standardan u svom klubu sve vreme, ali Muslin je osetio da može da ga iskoristi. Teško je biti selektor, mi i sem njega imamo dosta igrača koji su vrhunski, a ne igraju".
Prepoznaje i odluku selektora koja je izvukla maksimum od Dušana Tadića.
"On je i ranije igrao za reprezentaciju i nije bio blizu ovog nivoa. Znali smo njegove mogućnosti, ali tek kada mu je selektor dao slobodu - videli smo i pravog Tadića. Važno je kada trener oseti kom igraču može da pruži takav luksuz!".
Spisak onih koji su bili presudni u ovim kvalifikacijama je dugačak...
"Mi imamo i jednog Nemanju Matića u ekipi, koji je kao pojava važan, potom je i Kolarov je bio odličan, možda i najbolje njegove kvalifikacije... Jasno je da mora mnogo stvari da legne da igrač sebe ispolji u punom kapacitetu", poručio je Milan Jovanović.
KAD NAM IDE DOBRO ONDA "GORI" DRŽAVA, MEDIJI I STADION, A KADA NE...
Kada je Milan Jovanović spomenuo duel sa Austrijom u Beču i nazvao ga prekretnicom za tadašnju generaciju - nije mislio na to da je ona dovela samo do optimizma kod igrača, nego se ta dobra energija prenela i na tribine, u domove, u kafiće, škole...
Takav put čekao je i Slavoljuba Muslina koji je po preuzimanju reprezentacije istakao da je potrebno da dobrim rezultatima ponovo "kupi" poverenje specifične srpske publike.
Koliko uopšte atmosfera u i oko reprezentacije utiče na same igrače?
"Velika očekivanja od publike mogu često da bude otežavajući faktor. Normalno, dođu ljudi na stadion sa velikim očekivanjima i to je sasvim razumljivo, kao i izražavanje nezadovoljstva kada igra nije na očekivanom nivou, nemam sa tim problem i to razumem, ali volim publiku koja je lojalna, strpljiva...", kazao je Jovanović, pa se prisetio svojih dana na "Enfildu".
"Recimo, zašto je Liverpul to što jeste i ako nije osvojio titulu od 1990. godine? Stalno je pun stadion i stalno navijači aplaudiraju i oni će čekati još toliko! Ljubav je ispred svega, postoji ta identifikacija sa reprezentacijom i klubom i to volim kod publike".
"Mi smo euforični, strahovito, kada ide dobro - onda gori, i država, mediji i stadion, ali kad ne krene, onda je to nervoza", poručuje Jovanović i dodatno objašnjava:
"Prija mi lojalna publika koja se identifikuje sa grbom, ali i sa pobedom i porazom. Fudbal je ipak samo sport. Mi smo u gotovo svim sportovima prvaci, evo i odbojkašice su neki dan postale prvakinje Evrope. Je l' živimo mi bolje od toga? Ne, imamo malo bolju pozitivnu energiju zbog sportskih uspeha, a nije ni to loše. Na kraju je ipak to samo sport i ne smemo na to gledati kao nešto katastrofalno kada se ne pobedi. Kada sportisti dođu da igraju za reprezentaciju oni moraju da daju maksimum jer to nekome mnogo znači, nama najviše, ali opet ponavljam da se ovde kod nas ide iz krajnosti u krajnost - ili je euforija ili je tragedija".
"Ja sam u ovim godinama za neku umereniju priču", poručio je Milan Jovanović za kraj razgovora.