Četiri meseca posle debija, Srbin iz Švajcarske pomogao je da se celoj reprezentaciji ostvari san.
Kada je posle raspada SFR Jugoslavije i ukidanja sankcija, sredinom 90-ih, trebalo praviti novu reprezentaciju - prvo od Srba i Crnogoraca, pa od 2006. samo od Srba - ljudi u Savezu shvatili su da u dijaspori postoji solidan potencijal za popunjavanje nacionalnog tima i da treba držati na oku sve te momke, koji su se rodili, odrasli i ovladali fudbalskim veštinama u dobro organizovanim sistemima.
Momcima koje krase kvalitet i profesionalizam, dok u srcu čuvaju maticu i svoje korene.
Na Mundijalu u Francuskoj 1998, Srbin iz Frankfurta Slobodan Komljenović je sa pozicije desnog beka postigao dva gola. Kasnije su za reprezentaciju igrali "Australijanac" Ivan Ergić, "Švajcarac" Zdravko Kuzmanović, da ne pominjemo koliko je gastarbajterske dece prošlo kroz mlađe selekcije (aktuelni štoper Verdera Miloš Veljković je verovatno najuspešniji među njima, sa evropskom U-19 i svetskom U-20 titulom)...
Jedan od takvih igrača je i Aleksandar Prijović (27), čija je putanja do gola odluke u meču protiv Gruzije bila prilično krivudava. Igrao je za Srbiju do U-19 uzrasta, pa onda za U-20 i U-21 reprezentaciju Švajcarske.
Kako je pre oko godinu dana rekao za "Sportski žurnal", bila je to usluga predsedniku Siona, kome je značilo da se "čuje" kako njegov klub ima reprezentativca, ali koji je Aleksandru naglasio da ga to neće sprečiti da u budućnosti konkuriše za dres "orlova".
Nakon što je godinama tresao mreže u osrednjim evropskim ligama, konačno ga se setio Slavoljub Muslin.
Prijović je sa Legijom bio prvak Poljske, a kada se nametnuo golovima u Ligi šampiona, nije više bilo nikakve dileme. Samo je trebalo da se obostrana želja "overi" kroz pribavljanje potrebnih papira u FIFA.
Taj proces završen je 20. marta, Prijović je prvi put pozvan za junski meč kvalifikacija protiv Velsa i ostalo je - istorija. Na pet utakmica je pet puta ušao sa klupe, da bi mu se u ponedeljak konačno posrećilo da postigne prvi pogodak...
Tako nešto je i najavio, kada je prošle nedelje došao na okupljanje u Staroj Pazovi.
"Tu sam kad je vruće, kad sve gori. Presrećan sam zbog ekipe i zbog pobede, nebitno je ko je dao gol. Pobeđujemo kao ekipa i kao nacija. U ovim kvalifikacijama sam se priključio na pola puta i drago mi je što sam mogao da pomognem ekipi u ostvarenju sna", rekao je novinarima posle utakmice na stadionu "Rajko Mitić".
Momak koga porede sa Zlatanom Ibrahimovićem otkrio je da je na poluvremenu, nakon slabe igre i 0:0, bilo bure u svlačionici "orlova".
"Nismo igrali na najvišem nivou, bilo je i pritiska, jer je ostalo 45 minuta da se završi ono što se radilo godinu i po dana. Neki igrači su odreagovali energično, razbudili ekipu i mislim da smo u drugom delu maksimalno napadali. Bilo je dosta šansi i pre nego što sam ja ušao, bilo je samo pitanje vremena kada će pasti gol".
Prijović je znalački završio kontru, koju je nezaboravnim trkom započeo Branislav Ivanović, a nastavio prvi centarfor nacionalnog tima Aleksandar Mitrović.
Šta je u tim trenucima prolazilo kroz glavu? Ništa, kaže Prijović.
"Pred golom je najbolje ne razmišljati previše, jer se onda desi nešto što ne treba. Samo uradi instinktivno. Na sreću, ušla je...".
Usledilo je veliko slavlje na terenu, zatim u svlačionici, a tokom noći i u zajedničkom provodu, naravno uz "narodnjake" i neizbežnu prezimenjakinju.
"Uvek sam spreman - i za igru i za slavlje", nasmejao se Aleksandar Prijović.