Karijere ovih fudbalera su "krivudava linija" - od uspona do padova, pa opet nazad. Kod nekih i obrnutim redosledom. Takvi su recimo Paulinjo, Lasana Dijara, ali i neki srpski igrači...
Najveći deo fudbalskih karijera ima "prirodan tok" i uzlaznu putanju koja gubi intenzitet s godinama, neki pak zenit karijere doživeo veoma rano i potom se desi strmoglav pad, dok su biografije pojedinih igrača "prošarane" i jednim i drugim.
Ustajali su, dizali se, pa opet ustajali i tako dalje…
Takvu karijeru recimo ima Lasana Dijara (32), apsolutni šampion ove kategorije, koji je potpuno neočekivano prošle nedelje postao fudbaler Pari sen Žermena, kada je malo ko i znao da se još uvek bavi fudbalom.
"Las" je karijeru počeo u Avru i kao tinejdžer stigao u Čelsi u kome se nije naigrao, ali je šansu ipak dobio kod Vengera... Samo na reč, pošto je i kao "tobdžija" više mečeve gledao sa tribina. Zablistao je potom u mnogo manjem Portsmutu i zaslužio ugovor u Real Madridu.
Nakon tri godine u dresu "kraljevskog kluba" opet pad i odlazak iz "liga petice" na istok, igrao je za Anži i Lokomotivu, a potom opet poziv iz domovine - Olimpika iz Marseja.
Za vreme boravka u Marseju čak je ponovo pozivan i u reprezentaciju Francuske, da bi se po isteku saradnje sa timom sa juga zadovoljio igranjem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u kom je dobar deo fudbalera odlazio da "zaradi poslednji dinar" pre penzije.
Poziv PSŽ-a, za još jedan "skok" u karijeri i bogatiji "CV" se ne odbija…
Lasana Dijara je tako nama bio i inspiracija za top-listu fudbalera koji su tokom karijere imali neočekivane uspone i padove, pa smo za vas izdvojili desetoricu sa "najbizarnijim karijerama" čije su biografije veoma zbunjujuće.
Neki su ustajali više puta, a neki su više puta bili na dnu.
Tako da nije dovoljno faktografsko navođenje klubova za koje su igrali, nego "bekgraund" objašnjenje kako je takav tok uopšte bio moguć…
PAULINJO
Paulinjo se pokazao kao odlično pojačanje Barselone, ali svi su "dizali obrve" na informaciju da je baš njega Ernesto Valverde odabrao kao rešenje za sredinu terena...
Posebno intrigantno u ovom transferu bilo je to što Paulinjo stiže za veliki novac (40 miliona evra) iz Kine, u koju je otišao posle "samo prosečnog" perioda u Totenhemu.
Ovaj momak je karijeru počeo u Litvaniji (da, dobro ste pročitali), da bi se preko Poljske, u kojoj je bio meta i rasista, vratio u skromne klubove u Brazilu, sve do odličnih izdanja u Korintijansu. Sa statusom reprezentativca postao je igrač Totenhema i to je na papiru bio njegov uspon karijere koja je krenula u drugom pravcu odlaskom u Guangdžou.
Ipak, Paulinjo nije to tako shvatio i posle Kine je dobio ugovor u jednom od najboljih klubova sveta.
NIKOLAS ANELKA
Koliko je samo čudna karijera iza Nikolasa Anelke...
Francuski fudbaler bio je jedan od najtalentovanijih u akademiji Pari sen Žermena pre nego što ga je "ukrao" Arsen Venger, pa je nakon fenomenalne dve sezone već kao dvadesetogodišnjak stigao u Real, san većine fudbalera. No, tu se javljaju problemi...
Sledi odlazak u PSŽ, pozajmica u Liverpul i Siti, daleko slabiji nego što je danas, pa se njegova karijera već u 26. godini "premešta" sa centra fudbalskih zbivanja u Tursku gde je igrao za Fenerbahče. Na poziv Sema Olerdajsa stigao je u Bolton i onda dobrim partijama zaslužio novi ugovor u velikom klubu, Čelsiju, za koji je odlično igrao četiri sezone.
Preselio se potom u Šangaj, bio pozajmljen Juventusu (!?), a u veteranskim danima nosio je još dres Vest Bromviča i Mumbaja... Neverovatno!
DUŠKO TOŠIĆ
Prvi od trojice Srba na našoj listi!
Duško Tošić doživljava drugu mladost u Bešiktašu, sa kojim fantastično "gura" u domaćem prvenstvu (aktuelni su šampioni) čak i u Ligi šampiona, a sve zahvaljujući velikom trudu i borbi.
Tošić je obećavao igrajući za OFK Beograd i mladu reprezentaciju Srbije, pa je već 2006. godine stigao u Sošo, ubrzo i u Verder iz Bremena, a 2010. godine dolazi do pada.... Stigao je u Portsmut koji nije mogao da ga registruje usled finansijskih problema, pa je nakon dva meseca praktično ničega našao kratkotrajno utočište u KPR-u.
Za razliku od većine srpskih igrača koji se u Srbiju vraćaju u poznim godinama, Tošić je u Crvenu zvezdu stigao kao 25-godišnjak i imao kratkotrajan "izlet" u Betis.
Ipak, 2012. još jednom odlazi "napolje", u Genčlerbirligi, a odlične partije u ovom klubu značile su i vredan ugovor u Bešitašu u kome je standardan od dolaska. Tokom ovog prelaznog roka spominjalo se da bi mogao u Totenhem, a već je odbio ponudu Trabzonspora…
SEJDU KEITA
Fudbaler iz Malija je prošle godine u Kataru (El Džaiš) završio dugačku karijeru koja je počela još davne 1997. godine...
Tada se on kao tinejdžer iz Bamaka preselio u Olimpik iz Marseja, ali nije uspeo da se izbori za minutažu koju je našao u Lorijenu i Lansu, za koji je nastupao punih pet sezona. Kada je već ušao u ozbiljnije godine, da budemo tačni napunio je 27, stigao je poziv Sevilje u kojoj je oduševio u prvoj sezoni i odmah privukao pažnju Barselone.
Bio je važan deo rotacije i učestvovao u osvajanju 15 trofeja pre nego što je mirnije dane u četvrtoj deceniji života poželeo da provede u Kini (Dalijan Erbin).
No, i tamo je igrao vrlo dobro, pa je usledio novi poziv iz Primere, kratka saradnja s Valensijom, a onda potpuno neočekivano i Rome za koju je nastupao kao 36-godišnjak. Prvobitno je bilo planirano da odradi jednogodišnji ugovor, ali je on bio toliko dragocen u "vučici" da je na kraju njihov dres, u tim godinama, nosio dve sezone (52 meča i četiri gola).
KEVIN-PRINS BOATENG
Toliko dugo je na fudbalskoj sceni da je teško poverovati da ima tek 30 godina...
Stariji od braće Boateng, koji je za razliku od štopera Bajerna koji ima "stabilniju" karijeru odabrao da igra za Ganu umesto Nemačke, imao je brojne uspone i padove. Počeo je u mlađim kategorijama Herte, probio se do prvog tima i igrao odlično, da bi potom ostvario veliki transfer u Totenhem.
Nije se snašao na Ostrvu, bio je pozajmljivan i Dortmundu, ali niko nije uspevao da ukroti njegovu čudnu narav. Delovalo je da će se skrasiti u Portsmutu za koji je igrao dobro, ali usled finansijskih problema - tim je ispao iz Premijer lige, a nakon opšte frke oko toga da li je namerno povredio Mihaela Balaka pred Mundijal u Južnoj Africi - javili su se Milan i Đenova.
"Grifoni" su ga kupili za 6 miliona evra i odmah poslali Milanu gde je neočekivano dobro igrao. Prebacio se na ofanzivniju poziciju, ali ni "rosoneri" nisu mogli da ga trpe i prihvatili su prvu ponudu Šalkea... Igrao je možda i svoj najbolji fudbal u Gelzenkirhenu da bi potom i dobio otkaz u klubu nakon sukoba sa klubom.
Onda još jedan neočekivani uspon u karijeri - odlazak OPET u Milan doduše na kratko. Blistao je prošle sezone u Las Palmasu da bi onda "isforsirao" raskid ugovora i odlazak u Frankfurt.
Potpuno luda glava…
MARKO PANTELIĆ
O karijeri Marka Pantelića bi mogla da se napiše knjiga…
Počeo je u mlađim kategorijama Zvezde da bi potom pratio svog oca koji je dobio posao u Solunu. Već kao 14-godišnjak je potpisao profesionalni ugovor sa Iraklisom da bi pre punoletstva stigao poziv i Pari sen Žermena. Igrao je malom za rezervni tim, dobio šansu i kod seniora, ali je preko Lozane (Švajcarska) onda stigao do Selte (!?).
Tek u Vigu nije dobio šansu, pa je karijeru, koja je već na startu dostigla "gornje granice", morao da spašava na pozajmica u Šturmu i Iverdonu.
Odabrao je put koji nije omiljen kod naših fudbalera - povratak u domovinu u ranim godinama, a nakon slabih šest meseci u Obiliću eksplodirao je u Sartidu s kojim je osvojio Kup. Kreću tada bolji dani njegove karijere u dresu Crvene zvezde, a kao 27-godišnjak dobija poziv Herte, gde je igrao baš sa prethodnim imenom s naše liste - Boatengom.
Bio je ljubimac navijača iz Berlina da bi nakon isteka ugovora stigao poziv slavnog Ajaksa - Pantelić je tada već bio 31-godišnjak... Sjajno je sarađivao sa Sulejmanijem i Suarezom, odigrao verovatno najbolju sezonu u životu, da bi poslednje tri godine karijere proveo u Olimpijakosu, i to na visokom nivou.
HATEM BEN ARFA
Jedan od najvećih francuskih talenata iz generacije '87 i nije promenio toliko veliki broj klubova koliko su njegove partije bile promenljive "same od sebe".
Igrao je odlično za Lion, koji je tada dominirao Francuskom, da bi nakon svađe sa klubom, pored interesa Junajteda i Reala, odlučio da pređe u rivalski Marsej, verovatno i iz inata.
Igrao je promenljivo za Olimpik dok nije stigla ponuda Njukasla, pa je slično kao kada je napuštao Lion - i ovoga puta odlučio da batali treninge dok se ne ostvari njegova volja. Postao je crno-beli da bi ga prelom noge na meču protiv Sitija zaustavio na gotovo godinu dana...
Vratio se naredne sezone i igrao odlično, ali ponovo promenljivo da bi njegove igre postajale sve bleđe, prošarane povredama, a on je delovao sve manje zainteresovan za fudbal.
Nije pomogla ni pozajmica Halu da bi u sezoni 2015-16 prosto eksplodirao u Nici.
Odigrao je 37 mečeva i postigao 18 golova što je vodilo do novog velikog transfera, u Pari sen Žermen, i to kao slobodan igrač, ali se nije nametnuo kod "svetaca". Ove sezone zapravo nije odigrao niti jedan meč i nedavno je izjavio da se oseća kao "duh".
VLADIMIR STOJKOVIĆ
I poslednji srpski fudbaler na listi, mada je tu bilo i najviše kandidata...
Vladimir Stojković verovatno brani u najboljoj formi života, ali je u svojoj golmanskoj karijeri više puta stizao do sličnih visina, nažalost na klupskom nivou bio i daleko od nje, pre svega zbog toga što nije igrao.
Dete Crvene zvezde, koje je preko Zemuna zaslužilo šansu u prvom timu, je nakon sjajne sezone došao do Nanta gde je zbog angažmana iskusnog Fabijana Barteza, malo i zbog svađe s trenerom, ubrzo morao da potraži novo odredište.
Pozajmljen je Vitezeu, a onda odjednom transfer u lisabonski Sporting gde je počeo dobro i zbog povrede izgubio mesto u odnosu na Ruija Patrisija koji je i dan-danas golman "lavova". Bio je rezerva i tražio pozajmice, pa se tako nakon Hetafea i Vigana (!?), ponovo "pronašao" u Partizanu.
Pozajmica, pa transfer i sjajan period karijere za Stojkovića koji potom neočekivano odlazi u Ergotelis, iako je pružao partije dostojne i boljeg kluba. Stigao je potom poziv iz Makabi Haife, dve sjajne godine za njega, pa potpuno neočekivano Notingem forest.
I u njemu je sjajno branio na startu, a onda se našao na udaru navijača...
Došao je u Partizan i vrlo moguće pružio šest najboljih meseci karijere pre nego što je u januaru potpisao višegodišnji ugovor s ovim klubom.
DIJEGO FORLAN
Da li znate da Dijego Forlan još uvek igra fudbal?
Pre tačno pet dana postigao je dva gola za svoj Kiči u prvoj diviziji Hokgkonga čime je njegova karijera, na samom kraju, dobila još malo egzotike.
Sve je počelo u rodnom Urugvaju, ali je profesionalne korake napravio u Argentini (mada je malo falilo da to bude u Francuskoj), pa je pažnju velikih klubova privukao partijama u Indepedijenteu. Sve je bilo dogovoreno za transfer u Midlsbro, ali se javio Ser Aleks i "povukao" Forlana na "Old Traford".
Došao je kao uvaženo ime iz Južne Amerike, ali period aklimatizacije nije išao po planu, stoga ga mnogi smatraju za jedan od većih promašaja Junajteda, da bi potom svoj kvalitet morao da dokazuje u Viljarealu.
Odlično je igrao u "žutom dresu", zaslužio i transfer u Atletiko Madrid s kojim je dostigao slavne dane karijere, a uporedo je briljirao i u dresu reprezentacije.
U veteranskim godinama oblačio je i dres Intera (neuspešno), vratio se onda u Južnu Ameriku i igrao za Internasional (veoma uspešno), da bi potom nastupao i za Osaku, Penjarol, Mumbaj i na kraju Kiči. Kakva neverovatna karijera…
GILJERMO OČOA
I za kraj potpuno bizarna klupska karijera čoveka koji je mogao mnogo više.
Da je nivo igara Giljerma Očoe (32) u dresovima klubova koje je nosio bio konstantno dobar kao što je to slučaj u dresu reprezentacije Meksika - "Memo" bi sada branio za Real Madrid.
Ali, nije tako bilo...
Momak iz Gvadalahare je od tinejdžerskih dana bio interesantan svima, verovatno i zbog frizure, ali neobična narav ga je možda i predugo "držala" u domovini. I dobar ugovor sa Amerikom. Nakon što je briljirao u Meksiku očekivao se transfer u neki veći evropski klub da bi on 2011. godine prešao u Ažaksio (!?) koji je tek izborio promociju u Ligu 1.
Bio je naravno standardan na golu ovog kluba da bi nakon SP 2014. godine stigao u Malagu, ali je tamo bio rezerva Karlosu Kamenom i igrao veoma retko. Usledila je pozajmica u Granadu, mada se u to vreme za njega raspitivao Liverpul, a trenutno brani za Standard iz Liježa.
Sve ovo vreme nije "popustio" u reprezentaciji, pa je od onog "soja" fudbalera koji iz nekog neobjašnjivog razloga mnogo bolje nastupe beleže u dresu s nacionalnim grbom.
Tu su naravno i Rambo Petković, Majkl Oven, Žozi Altidor, Adel Tarabt, Enco Mareska, Simao Sabrosa, Dani Osvaldo, Džermejn Defo, Mauro Zarate, Tijago Mota i drugi…
Koga biste vi još dodali ovoj listi? Pišite nam u komentarima!