"Kao dete sam preskakao ogradu da bih gledao utakmice Vojvodine", kaže biznismen Milan Mandarić, čija je Olimpija ovog ponedeljka igrala protiv kluba uz čije igrače je uživao.
Milan Mandarić (79), srpski biznismen koji je uspeo u Americi, čiji je takođe državljanin, još od sedamdesetih godina je u fudbalu, kao vlasnik nekoliko klubova.
U Americi je još 1978. godine kupio franšizu koju je preselio u Kaliforniju. Potom je novac ulagao u Evropi, gde je na početku vodio belgijski Šarlroa i Nicu u Francuskoj. Onda se preselio u Englesku, gde je 1998. godine preuzeo Portsmut, koji je napustio 2006, da bi 2007. postao vlasnik Lestera, koji je prodao aktuelnim vlasnicima.
Mandarić se ni tu nije zaustavio, već je u novembru 2010. kupio Šefild Venzdej, a u junu 2015. investirao je i u regionu bivše Jugoslavije, kada je kupio ljubljansku Olimpiju za četiri miliona evra.
Ovog ponedeljka, u svojstvu prvog čoveka "zmajčeka" posmatrao je prijateljsku utakmicu Vojvodine i Olimpije, u kojoj je srpski tim pobedio rezultatom 3:2, golovima Stefana Mihajlovića, Nemanje Subotića i Stefana Cebare.
Posle meča, Mandarić je govorio o tome kako je odrastao uz Vojvodinu i njene heroje.
"Ovo je vrlo emotivno za mene i ne mogu da verujem da se ovaj meč igra 50 godina nakon što sam otišao iz Srbije", rekao je on, a preneo klupski sajt Vojvodine.
"Kao dete, išao sam na utakmice Vojvodine i to vrlo često bez ulaznice, tako što sam preskakao ogradu na stadionu. Gledao sam Tozu Veselinovića, Vujadina Boškova i to je bilo nešto stvarno specijalno, pa mi je zbog toga i danas drago kada vidim da Vojvodina ostvaruje dobre rezultate. Mene već godinama pozivaju da preuzmem Zvezdu i Partizan, ali to sam odbio zato što ne vidim sebe u tim projektima i tom našem sistemu, koji nije u privatnim rukama. Jednostavno, ne možete imati odgovornost za nešto, ako nad nečim nemate i potpunu vlast", objasnio je on.
Susret sa Vošom iskoristio je i za da oživi stare uspomene.
"U Vojvodini sam imao mnogo prijatelja, ali nažalost, mnogo njih je već umrlo, poput Ilije Pantelića, Ivice Brzića… To je sve bilo moje društvo sa kojim sam se družio u vreme dok sam bio momak u Novom Sadu. To je moj grad, pa i dan-danas dođem često, jer nema ništa bez Novog Sada. Tamo su mi sahranjeni i otac i majka, a i još uvek imam dosta prijatelja sa kojima se vidim. Pre dva dana sam bio u Beogradu, pa sam iskoristio priliku da bar na sat vremena odem do Novog Sada. Našoj Vojvodini želim svaki uspeh", dodao je Mandarić.